Полицијски гласник

СТРАНА 378

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

тичнога лица, али не одговара стању отвари (субјеЕстивно нрав, објективно лажан). 2) Неправ или лажан, ао дносно ствари истинит, т. ј. исказ не одговара индивидуалноме опажању или мнењу дотичнога лица, али нотпуно одговара стању ствари (субјективно лажан, објективно истинит). 3) И субјектввно и објективно лажан, т. ј. нити одговара индивидуалноме опажању или мнењу дотичнога лица нити правом стању ствари. Прећи ћемо на даље излагање ових исказа, и то: а) Искази лажни у погледу на личност учиниоца. Овакви лажни искази, односно лажне заклетве парничара, не могу бити елеменат кажњивога кривоклетства. Тако н. пр. кад Б. дође суду на рочиште одређено за заклетву А. и у место А. положи, овоме понуђену или враћену заклетву, онда Б. не чини кривоклетство но томе, што њему није ни понуђена ни враћена заклетва. већ само А. Овде Б. није повредио заклетву, кад је суштина деликта и он би могао одговарати само за друго које каж.њиво дело, као за дело из § 149. казн. зак. (или из §§ 271. и 272. нем. казн. закона 35 ). То исто важи и за исказе сведока и вештака, који би били лажни у овоме погледу. Тада не би стојала дужносна заклетва дотичиога лица, јер лице, које даје овакав исказ и није сведок, односно вештак, већ сасвим друго лице. У овоме случају, наспрам овога лица могло би стојати дело иступа из § 360. т. 1. казн. закона. Ови случајеви више су нредмет теоријске раоправе, а Бог зна какве практичне вредности, они немају, пошто практички долазе у врло ретка изузећа. б) Искази лажни у погледу на садржину. Ови искази по нравилу могу бити елеменат деликта. 1. Искази прави а објективно неистинити. Ова прва група лажних исказа но садржини, на сваки начин, као што је већ раније напоменуто, не даје елеменат хотичнога кривоклетства (иредвиђеног у прописима §§ 266 и 2(ј7. с. к. з. и §§ 153 и 154. н. к. з.), већ би они само у извесноме случају могли бити предмет нехатнога кривоклетства. Са овога разлога о њима ћемо доцпије говориги. 2) Искази субјоктивно лажни а објективно истигшти. Та околност, што лажно учињени исказ одговара правоме стању ствари, дакле објективно садржи истину, ни у колико пе мења значај лажности исказа у кривично-правноме ногледу. Као што је напоменуто, деликт се састоји у повреди законом пропиоане дужности за исказнвање истине. Ова повреда

сигурно стоји кад је онај који се заклиње, дао исказ хотично противно своме опажању, знању, уверењу или мишљењу? Не треба губити из вида, да је главно то, што је учинилац хотично дао лажан исказ, а споредно је, што се усљед заблуде учиниоца овај његов лажни исказ поклапа са стварним током или стањем ствари, које је он држао да није такво. Истинитост исказа мора се увек ценити са гледишта онога који се заклиње, а истина у овоме смислу, то је оно што одговара његовоме знању. Тако сведочка је заклетва лажна, чим се збиће на које је иоложена, по схватању тога сведока није збило или се збило друкчије него што је онтврдио; вештакова је заклетва лажна, чим је он дао ис.каз противно своме уверењу или схватању, ма да би дато мнење стварно било тачно. 36 ) Исто тако исказ је лажаи и онда, када учинилац тврди, да он зна извесан Факат а он га не зиа, па ма тај Факт у истини и постојао. У осталом овде ћемо навести следеће речи Биндинга: »Мора се рећи да је то једна од најчудноватијих заблуда криминалне доктрине, кад се учило, на се још и данао учи, да се позивање на Бога. као силу всчне истине, мирно може сложити са свесно учињеном лажном сведоџбом, само ако ова случајно објективном стању ствари одговара, и да овај случај ослобођава кривоклетника од учињенога неправа и казне. Одржавање те заблуде; да субјективно лажна заклетва — није крпвоклетство, у толико је загонетиије, у колико се још у изворима канонског ирава садржи потпуно противан појам.« (в. Биндинг стр. 115). (наставиће ое) 0 одговорности државе и чиновннка према трећим лнцша за штату, коју чиновник учини у вршењу званнчне дужностн, (НЛСТЛВАК) Али сви ови разлози нису довољни да оправдају поступак оних држава и мишљења оннх писаца, који су против директне одговорности државне за штету, коју њени органи — чиновници — учине коме у вршењу поверене им јавне власти. Тако пре свега у теорији је преовладало, као што је већ речено, мишљење, да државу репрезентују њени чиновници. Кад чиновник као државни орган врши јавну власт, онда је увек то држава која ради. Личност чиновника стуна у позадину. |3 ) И кад држављани имају права да у свему пространству захтевају од државе да она исправно врши јавну власт, кад је држава дужна свима грађанима дати потребну заштиту (в. чланове У, 16., 23. нашег устава и § 15. грађ. зак.), "онда се у слЈчају повреде овога јавнога права грађана из тога рађа за оштећенога грађа-

чајеве надлежне. Тада већ стоји дужност да се истинита заклетва ноложи. Пример: Извесна надлежна истражна власт држала је да ће сведок Б. за који дан да отнутује у Америку или да ће у скоро да умре. Она, према одредби § 111. крив. суд. пост. овога сведока на исказ закуне, а међутим доцније се покаше да исти сведок није ни хтео да путује или да и није био озбиљно болестан. Постојање деликта ова околност ни у колико неће изменити. в) Исто тако свеједно је: да ли ће власт, која прима заклетву, сачињавати једно лице или какав колегијум; да ли се дотичним исказом прибавља доказ власти, која изузима заклетву или којој другој; да ли је то власт домаћа или страна; да ли је домицилирана у земљи или на страни. 33 ) г) Овај елеменат изричноје прописан у § 154. нем. каз. зак., где се тражи: да је заклетва учињена пред којом влашћу, надлежном за примање заклетви, а у нашем законику тога нема. Међутим из самога правног појма деликта и осталих прописа закона, који се на њега одиосе. јасно је да је то тако и по нашем закону. IV. Јажност исказа Исказом, који је елеменат деликта, има увек да се утврди каква истина из унутарњег живота човечијег. То може бити: оиажање каквога Факта и на томе основано знање или незнање, или вероватноћа какве истине. или излагање туђих или сопствених онажања , или каква. одлука, какво расуђивање, одрицање знања каквога Факта, или тврђење да се не зна више или боље, него што је исказано. Дужност ка истини захтева да исказ о овим унутарњим истинама потпуно одговара унутарњем доживл>ају. Ако је то тако, онда је исказ истинит, јер истина коју прави исказ мора да садржи, састоји се у тачном понављању унутарњег доживљаја. У овоме се поклапају иојмови о нравом и истинитом исказу (ЕсМ ипс1 \уаћг) т. ј. прави исказ без ове истине не може се ни замислити. Ну, ако се унутарње истине н. пр. састоји у каквом онажању и сведок је у беђен, да је видио извесну личност какб из једнс куће излази, то је његова сведочка дужносг да то тако и потврди, како је видео, ма како се он у томе варао. Ако се он на такав исказ и закуне, исказ је прав и заклетва је чиста, али неистинита. (Бег ЕМ 181; „гет ипс! шсМ тет«) 34 ) Лажност исказа може постојати у разпим облицима. У главном ова лалшост може бити двојака, и то: а) У погледу на личност онога који се заклиње, и б) У погледу на садржину исказа. Искази лажни но садржини могу бити: 1) Прави (ЕсМ), т. ј. исказ одговара индивидуалноме опажању или мнењу до:в ) Биндинг с. 119, Олсхаузен код § 153 п. 9. и код § 154 п. 2, Хелшнер II 912. 34 ) Тако Биндинг с. 115. и то је тачно. Друга је ствар да ли овакав нрави исказ може сачшвавати деликт нехотичнога кривоклетства.

35 ) Тако Олсхаузен код § 153. п. 12, Лист Л. И. с. 83; противно Биндинг с. 124, који тврди да је оваква заклетва једна од најлажних и енергично доказује љену кажљивост.

зв ) Тако: Олхаузен код § 153 п. 4, Биндинг с. 122, X. Ммјер с. 726; иротивно Хелшнер, који узима да у овом случаЈу стоји покушај. 13 ) в. ОеПиз, сИе НаПрШсћ!; с!ег Веат(еп стр. 9.