Полицијски гласник

БР0.1 46

СТРАНА 379

нина приватно-нравно потраживање да тражи од државе причиљену му тиме иггету. Најарчроднији и најсигурнији пут да до осткарења свога потраживања дође јесте судски пут. Адмистративне власти нису погодне за извиђање спорова оваке ириродс, је[) би могле бити пристрасне, пошто би у главноме имале да извиђају некоректне поступке самих својих чиног.ника. Мишљење оиих писаца који веле да држава пе треба да одговара за поступке својих чиповпика за то, што је онакао фискус према државним органима треће лице (в. примед. 12), кога се поступци државекао највише власти ништа не тичу, погрешно стога, јпто држава као највиша власт и држава као , имовинско-аравни субјекат (фискус) нису две разничне, једна од друге одвојене личности, већ је то једно исто лице (правпо), једна иста држава, која као субјокат државне власти врши највишу власт, а као Фискус ступа у имовинске одношаје. Натовари ли о?[а на себе као носилац јавпе власти какву приватноправну обвезу на накнаду због нсдозвољене радње, то онда она има као Фискус да плати ту накнаду 14 ) Исто је тако неправедно одбијати одговорност државну због Финансијских разлога. Јер пре свега потраживања накнадс штете од државе због недозвољених поступака чиновиичких у вршењу јавие власти нису тако честа, тс држава не би често накнаде нлаћала, У земл>ама, у којима у првом реду држава за поступке чиновника одговора, није се показало да је државна каса отуда велике штете имала. С друге пак стране држава се може у много случајева наплатити од чиновника, због чијег је поступка накнаду штете платила. Поред тога кад би држава одговарала непосредно за поступке својих чиновника, оида би она већу иажњу обраћала на лица, која за чиновнике ноставља и јавну им власт поверавава. Што се тиче навода, да ово нитањо долази у државно, а не у приватно нраво, ту се има напоменути, да то не може бити сметња да се оштећепоме даде накнада према прописима приватног нрава. Али у истини јавно-правне је природо само уиутрашљи правни однос између државе и њених чиновника, а он са спорним питањем никакве везе нема. Према свему овоме излази да је оправдан захтев да држава у ирвом реду одговара и за ону штету, коју њени чиповници коме нанесу у вршен.у јавне власти. »Одговорност државна мора бити примарна а не субсидијарна. Оштећеноме треба да је могућно на најсигурнији и најаростијч начин доћи до заштите свога права. Иротивно је правичности упућивати оштећенога прво на чиновника, од кога се он, баш и кад би чиновник био осуђен, не би можда могао наплатити стога, игго нема имовине, па га онда тек упућивати на онога, који је ирема њему —■ оштећеном — ^право прави кривац против кога сада треба понова водити парницу«. 15 ) Сем тога кад би се усвојила субсидијарна одговорност државна, онда

14 ) в. О^егке у н. д. стр. 159. 15 ) в. БоНиа у нап. д. отр. 10.

би оштећени имао тешку и често неостварљиву дужност, да докаже до кога баш чиновника има кривице, гпто је гптета наступила. Овим су се питањем често бавли за иследњих тридесет година зборови немачких правника. Тако је још 18,71. године донеоена била резолуција на збору, којом су се немачки правници изјасни.ш за директну одговорност државну. Па и на овогодишњем збору у Килу, на коме су били најчувенији правници немачки и аустријски, донесена је после ксцрпних писмених и усмеиих реФерата једногласна одлука, да држава има непосредно да одговара. У исто доба збор је изјавио жељу, да се у целој Мемачкој ово питање једноставно регулише. 16 ) Б. Наже законодавство. I. 1. Што се нашег законодавства тиче, у њему ово питање није .јасно и једноставно регулиоано. Ипакја мислим да код нас држава не одговара за штету, коју чиновници учине вршеИи иоверену им Јавну власт (в. бр. 3. под а.) Можемо сажаљевати што је то тако по нашем законодавству и желети да се то што пре измени, али позитивни прониси у нашем законодавству тако су јасии да је друкчије тумачење немогућно. Кад дакле чиновник нанесе коме штету отправљајући јавно правне Функције државне, ондаза ту штету он сам одговара. Ово моје мишљење изводим из ових законских прописа: а. 11о чл. ^8. Устава од 5. јуна 1903. год.: »Сваки Србин има право да непосредно и без ичијег одобрења тужи суду државне чиновнике и званичнике, као и председнике оигнтина, кметове и општинске званичнике, ако су они у својем службеном раду повредили његова ирава С! . Како се уставом у првом реду одре^ују јавно-правне Функције државне и јавноправни односи између појединаца и др;г,а.ве, то се онда и овај чл. 28. односи на повреде грађана поступцима чиновника у вршењу јавне власти. Из овога законског наређења излази да држава, упућујући оштећене да судским путем без претходног одобрењ аминистарског траже од чиновника накнаду, од себе одбија одговорност за чиновничке поступке у вршењењу јавне власти. Кад би држава хтела да сама одговара за поступке својих чиновника, онда не би имала потребе да оштећенога упућује на тужбу суду против чиновиика, већ би она, исплативши штету, сама потрзала чииовника на одговор. У својој генералности овај уставни пропис тиче се истина и оних поступака чннопничких, којима би се вређала политичка права грађана, али тако исто и оних иоступака чиновничких у вршењу јавне власти, којиштете приватна права грађанска (иа пр. право својине чл. 16. устава). Иначе, да је законодавац имао на уму само политичка права, он би зацело то и рекао, а не би употребио

,6 ) в. 6б1егг. СЈег. 21пјј . бр. 37. од ове годипе отр. 293. и след.

генералан израз „ако суони у својем службеном раду повредили његова ирава." б. Пеосиорно је, давршење правосуђа долази ујавно иравне Функције државие. • г )а штету пак, коју би судија учинио кривицом у изрицању правде, др?кава не прима одговорност на себе, већ изрично упућује оштећенога на тужбу суду против судије, чијом је кривицом штета настунила, пронисујући и нарочити иостунак за извиђање и суђење ових сиорова. В. чл. 12—>20 закона о судијама од 19. јануара 1901. године. 1 ') И извршивање судских пресуда и решења је јавно-иравна Функција државна, али код нас за штету, која би отуда настала, одговара не држава, већ чиновник, коме је она вршење ове јавнс власги поверила. В. §§ 500а, 502, 504 и сл. лак. о иост. суд. у грађанским парницама. (наставиће се) Д-р Д. Аранђеловић, Цоетамак н развитак криминалне антропологије Цезар Лоиброао Стара пословица. по којој у свету нема ничег новог, може се потпуно применити на криминалву антропологију. Њени иајважиији закључци, па чак и они који су нама на први поглед изгледали парадоксални, били су познати научницима од пре толико векова, а у неколико и самом народу. Познато нам је врло добро, да је још у најстаријем времену запажено, да се злочинци одликују ненормалним борама и асиметричним лицем, као и да су обично леваци и разроки. Човек ое мора узбудити, кад у Хамлету прочита ове ретке: има извесних људи. који од самог рођења иритежавају неколико жалосних особина , за које не могу никако бити одговорни, иошто нису били у могу/1ности да сами бирају сео/е иорекло. Још је Гардан обратио пажњу на особиту хитрину и енергију крадљиваца, на њихове упале и веома покретне очи и њихов искривљен или повијен нос. За озбиљније и детаљније проучавање злочинаца и њихових карактера у последње вроме има се захвалити: Томисону, Вилзону, Винслову и Модслеју у Енглеској; Ловерњу и Десиину у Француској; Касиеру и Бенедикту у Немачкој. Све што сам ја учинио, то је, што сам ранијим и њиховим закључцима, који тако рећи лебднјаху у ваздуху неопажени, додао нешто мало органског тела. Држим да неће бити без интереса, ако изложим како сам ово постигао, и како ми је дошла прва идеја о овоме. Год. 1870. изучавао сам неколико месеци осуђенике и болеснике у Павији и

17 ) У Немачкој а и другим државама постоје закони ио којима држава неиосредно накнађава штету оним осуђеним лицима, која би у поновном суђењу била за невине проглашена, као и онима, који су као невини издржали притвор за време истраге по кривичном делу. Закони од 1898 и 1904. год.