Полицијски гласник

Ш'ОЈ 46

110ЛИЦИЈ(ЖИ ГЛАСИИК

СТРАНА 381

ПОУКЕ И УПУТИ Пресуда среске зласти, изречена на основу $ 11. механске уредбе, којом је поред казне одлучено и о забрани упраншвања механске радње, није извршна лрема ^ 15. и 16. полицијске уредбе. Миладип М., трговац и пољопривредник из Кијева, упражњавао је у својој згради у Кијеву механску радњу. Узет на одговор, и упитан на основу каквог одобрења упражњава механску радњу, он је изјавио : да има привремено механско право за обављање механске радње у својој згради, но да га је затурио и не може да нађе, и за доказ овога позвао се на актначелника среза крагујевачког Бр. 9938/1891. год., а за тим и наређење исте власти Бр. 10871., по коме му је оставл>ено право да за две године обавља механску радњу у својој згради, и за то време да подигне нрописну зграду. Али пошто за све ово није поднео никакав оригиналан докуменат, из кога би се могла оценити истинитост његових навода, и појнто није хтео поднети ни привремено месно механско право, да би се видело да му није протекао рок, дат му за иодизање нове механе, веК се само позвао на акт Бр. 9938/1891. год., у коме није ирецизно одређено, за које време има да подигне механу, — то је начелник среза крагујевачког, налазећи да је он овим ишао само на обману власти, како би у својој згради могао . још за неко време обављати механску радњу, решењем Бр. 9185/ 904. год., а на основу § 28. и 29. механске уредбе, одлучио да му се забрани даље упражњавање механске радље у згради у Кијеву, све дотле, док не поднесе месно механско право, по коме му је одобрено, да у овој његовој згради може отправљати механску радњу. Ово решење, по изјављеној жапби, ноништило је начелство округа крагујевачког, с тога, што среска власт није узела у призрење жалиочеву изјаву, у којој се позвао на акт среске власти Бр. 9938ј 1891. год., којим је извештен суд општине кијевске, да је Министар Унутрашњих Дела иретписом ПБр. 9294| 1891. год., одобрио жалиоцу Миладину привремено упражњавање механске радње у његовој згради све дотле,' док неко не би тражио и добио право за подизање механске зграде по нлану, а у исто време јављено суду, да је жалиоцу Миладину дато засебно решење о овом одобрењу, према чему не сгоји, да он бесправно у својој згради упражњава механску радњу за то, што на захтев властн није могао одмах показати оригинално одобрење, које може свакад добити у овереном препису од Министарства Унутрашњих Дела. Усвојивши ове примедбе, среска власт је, по учињеном дослеђењу, нашла: 1) да је извешКем суда оиштине кијевске од 5. августа 1904. године Бр. 1966 утврђено, како је Миладин добио привремено месно механско право на ону зграду, К0 Ј.У ЈУ Ј е иродао за школу кијевску, и да пема право на ону зграду, где сада обавља механоку радњу.

2) да одбрани његовој: да он има право механисања на ону зграду, где сада обавља ову радњу, и да је то оно право, које помиње, — нема места, пошто се извешћем суда општине кијевске противно утврђује. С тога је среска власт, на основу § 28. и 29. механске уредбе, регнењем Бр. 10714|904. год. одлучила, да му се ова радња забрани у овој згради и да се ова зграда затвори, чим решење постане извршно. Ово решење одобрило је начелство окружно, али га је Министар Унутрашњих Дела поништио из ових разлога: што је начелник срески погрешно засновао своје решење на §§ 28. и 29. уредбе о механама и кафанама, јер се ови законски прописи односе на оне зграде механске, које је тај закон затекао, а не и на оне, које су на недозвољен начин за механе употребљене, пошто је за овакве случајеве пропиоана казна у § 11. исте уредбе, те је жалитеља Мпладина, кад упражњава механску радњу у другој згради, а не у оној, за коју је добио одобрење, а која је у недозвољеној близини школе —■ § 5. поменуте уредбе —- требало о -удити и на казну по § II. те уредбе. Усвајајући ове примедбе, начелник срески поново јо расмотрио овај предмет и иашао: а) да се из извештаја суда општине кијевске од 5. августа 1004. год. Бр. 1966 види, да јс Миладин добио иривремено право на зграду, коју је продао онштини кијевској за школу; б) да Миладип није поднео дозволу за упражњавање механске радње у оној згради, у којој сада исту обавља, и в) да је ово дело кажњиво по § 11. механске уредбе. Са ових разлога, среска власт га је пресудом Бр. 10732Ј905. год. казнила са 25 динара и забранила му ову радњу. Ову прес-уду, на основу чл. 1 1. закона о уређењу округа и срезова, одобрило је начелство окружно решен.ем од 20. јануора 1905. године Бр. 26843. Противу овог решења начелства, Миладин је из]авио жалбу Министу Унутрашњих Дела. Начелство, налазећи да је по § 15. и 16. полицијске уредбе његово решење Бр. 26842 извршно и да противу истог иема места жалби, решењем својим Бр. 4892 одбацило је жалбу као неумесну. Ово решење начелства одобрио је Министар Унутрашљих Дела својим решењем од 2К. марта 1906. године ПБр. 7609. По изјављеној жалби, Дрлсавни Савет нашао је, да ожалбено решење мииистрово не одговара закону са ових разлога. Као што се види из акта, начелник среза крагујевачког иресудом од 13. октобра 1905. године Бр. 10732 осудио је жалиоца оа 25 динара казне. и да му се забрани механска радња, коју је привремено добио, и ту је пресуду одобрило начелство округа крагујевачког решењем од 20. јануара 1906. године Бр. 26843, на основу чл. II. закона о уређењу округа и срезова.

Нрема томе, начелство решењем од 18. марта 1906. године Бр. 4892 није могло одбацити жалбу жалиоца, коју је изјавио противу решења Бр. 26843, оглашујући то решење за извршно, према §§ 15. и 16. полицијске уредбе, а ии Министар није могао одобрити то решење, решењем својим Бр. 6709. Жалба се није могла одбацити с тога, што пресуда Бр. 10732 не гласи само иа казну, пего и на забрану механоке радње, и што начелство није одобрило ту пресуду на основу § § 15. и 16. полицијске уредбе, него на основу чл. 11. закона о уре^ењу округа и срезова, а таква решења подлеже жалби. Са наведенога, Државни Савет је нашао, да је Министар неисправно одобрио решсње начелства Бр. 4892, него је требало, да се упусти у расматрање овога предмета по жалби жалиоца, у толико пре, што је овај предмет по жалби жалиоца већ једном био на расматрању код њега, и он је решење начелства од 8. марта 1905. године Бр. 21783Ј904. поништио својим решењем од 30. јула 1905. године Бр. 18955. Ове примедбе саветске усвојио је Министар Унутрашњих Дела. Одлука Дрлгавног Савета од 6. октобра 1900. годинс Бр. 6674.

Окружни посланик не може остати посланик, кад се после, пошто му је оглашен избор за правилан, сазна, да није могао бити биран по нл. 53. в. закона о општинама. Окружна скупштина округа моравског на другом свом састанку, држаном 20. септембра 1906. године, донела је одлуку, да посланик И. 1 ј . попгго је осуђиван за горосечу са 10 дана затвора; нема више услова да буде окружни посланик. Пачелник окружни. примивши ову одлуку, нашао је да иста не одговара закону из ових разлога: 1. што и ако је посланик И. Ђ. осуђиван судски за горосечу, он није осуђен за престун из користољубља, који за собом повлачи губитак грађанске части, те да би му ово могло сметати да буде посланик. 2. што је чл. 53. в закона о општинама предвидео случај, да неко не молге бити часник општински, ако учини злочин или преступ из користољубља, који се казни по општем кривичном закону, а не по неком специјалном закону, као у овом случају по закону о шумама. Ну баш и да би се узело, да је он учинио преступ из користољубља, инак то не би могло да буде разлог да изгуби мандат, јер се пропис чл. 53. в. закона о општииама датира од 3. децембра 1905. год. а међутим И. 'Б. је постао послаником још 20. септембра исте године, дакле пре, и његово већ стечено право доцнијим законским прописом не може да се окрњи. 3. Што је посланик И. Ђ. у овој годиии изабран и за председника општинског, па је поред осталих навода у жалби на његов избор истицано и то, да је осуђиван