Полицијски гласник

БРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 391

одговору није ово истицао, нити тразкио да се и девојка казни, она није ни кажњена. Сада, пак, он подвоси л редну тужбу, позива се на сведоке и тражи да се и девојка казни што му је ударила шамар. С тога суд ово општински пита уредништво: 1. има ли места да се ово дело понова у поступак узима и над декојком изриче казна, кад је већ опај спор су}>ен и пресуђен и пресуда постала извршном према Ј. М.; 2. ако има места, онда по ком се §-у пма овај спор као кривични подвости и казна изрећи, кад већ постојн једпа пресуда ?« — На ово питање одговарамо: Кад Ј. М. није тужио девојку о којој је реч за увреду, јер би тада, с обзиром на место где .се ово догодило, била искључена нздлежност тога оуда (§ 210. и 216. кр. зак.) него за бој, онда суд мозке и мора ућп у извиђај тужбе, па ако се утврди да је она ћушила тужиоца, онда и према љој применити тачку !. § 357. кр. закопа, ако до сада није дело застарило. Најбоље би, паравно, било, да је суд све ово ценио прп доношењу прве пресуде, па би одмах могао поступити по Другом делу тач. 1. § 357, али кад то није онда учнњено, мора сс сада учинити. Та околност, што већ постоји пресуда према Ј. не пскључује његово право да тужи девојку з.а ћушку, само ако дело иије застарило. III. Суд општиве парцанске, актом својим од 25. октобра ове год. Бр. 3016 пига: »Једно лице купује храну н остапе'земалзске нроизводе у Сопоту па сс све то мери на општинском кантару, и од продаваца наплаћује такса по закону о мерини. Овако купљену храну и остале артикле, дотично лице продаје др.угпм трговцима у Сопоту и тако продату доноси у Раљу, ради товарења на железницу, где је и теслим уговорен. Да би продавац избегао илаћање.мерине у општини иарцанској, којој и село Раља припада, он неће да мери робу, коју продаје, на кантару ове опгптине, иего се задовољава оном мером, коју на1)е железница на својим вагонима, примајући [>обу у вагон. и по њој се и наплаћује. Кад се не може порећи, да онај купац, који купује робу од онога лица пз Сопота, постаје сопствеником тек носле премера робе па железничким вагама, те је тако, стварно продаја учињена на атару ове општипе, онда суд пита: да ли би од продавца могао наплатити мерину по закону ?« — На ово нитање одговарамо : По правилу, постављеном тачком другом чл. 6. загсона о мерини, на једпу исту робу, мерина се може само један нут наплатити. Према томе, кад је роба, која ее из Сопота на сганицу раљску доноси ради експедиције, већ једном нлатила таксу, она не подлежи другој такси, кад прода-

вац нарочито не тражи ново мерење на кантару те опгитине, него се и он и купац задовољавају или признаницама општине у Сопоту, или тежином, коју нађе железнипа, примајући робу у вагоне. 0 овоме јасно говори чл. 11. правила о вршењу закона о општинској мерини од 6. марта 1896. г. ПБр. 1415. са изменама од 3. децембра 1897. год. ПБр. 8959. IV. Суд општине ласовачке, актом својим од 13. октобра ове год. Бр. 1650, пита: А. М. пз Бучја. тужио је овом суду двојицу сељана што су му са воловима ноћу попасли ливаду у месту „Долине." Пошто је заклети пољски чувар утврдио наводе тужиочеве, суд је, по начину извршења, нашао да стоји дело из закона о чувању пољског имања, и тужене осудио, да по нроценп плате тужиоцу 100 дин. штетс п остале трошкове. Иа.ову пресуду изјавили су осуђени жалбу првостенепом оуду у Зајечару, и одређени судија за расматрање вратио је суду нерасмотрена акта, налазећи да првостепени суд није надлежан да расматра пресуде п.о закону о чувању пољског имања. Овај суд дао је иротивразлоге првостепеном суду, уверавајући га да је он надлежан за расматрање, износећи му чак и одлуке других првостепених судова, којима су улазили у расматрање оваквих пресуда, али је ирвостепени суд усвојио гпедиште свога расматрајућег судије и одбио противразлоге овога суда, налазећи да он може расматрати само одлуке, наслоњене на III част кривичнога закона. Иосле овога моли се уредништво да одговори: 1. је ли законита одлука расматрајућег судије?: 2. је ли законита одлука нрвост. суда?; 3. које надлежан да расматра жалбе по зак. о чувању пољског имања ?, и, на послетку. 4. је ли сада пресуда, овог суда извршна,, и може ли суд приступити њеном извршењу ? с< — На ово питање одговарамо: Пресуде по закону о чувању пољског имања у већини случајева такве су , да се кривци кажњавају и новчаном казном и осуђују на плаћање накнаде штете сопственицима имања. За онај део ових пресуда, који говори о казни, нису надлежни првостепени судови за расматрање, према распису г. Министра Привреде од 19. марта 1886. год. 3. Бр. 351 (Полицијски Зборник стр. 945), него више надзорне власти, као што је доцније утврђено и начелним одлукама Касационог Суда, а за онај део, који говори о накнади штете, надлежни су првостепени судови. Према томе, ако су пресудом тога суда иоменути сељани осуђени поред казне и на накнаду штете, или ако о казни у опште и није било речи, онда је расматрајући судија био дужап да уђе у оцену пресуде тога суда. Ако је, међутим, у пресуди било само речи о казни, онда њу троба иослати на оцену среској власти, као надлежној.

Дакле, ако је у опгите пресудом било расправљено питање и о накнади штете, а суд није хтео да уђе у расматрање, онда преко надлежних власти изазвати сукоб, који ће се расправити од стране Касационог Суда. Прегуда није извршна, пошто по жалби није донесена никаква законска одлука, и за то се не сме извршивати. V. Суд општине крнићске, актом својим од 29. октобра ове год. Бр. 1701, пита: 1. како ће се наплаћивати болнички трошак од земљоделца, и 2. како ће се нанлаћивати такса за поравнења, која се врше код општинских судова ? На нитање под 1. одговорено је у Бр. 40. »Полицијскога Гласника« од ове године под V. шго треба прочитати, а за питање под 2. важи одговор дат у Бр. 42. под II.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

ТРАЖИ СШ Ворку Јовановићеву, бившу служавку, тралш кварт падилулски Управе града Беогр&да актом Бр. 14612. Борка је стара 15 година. Пронађену треба спровести Управи или поменутом кварту.

II 0 Т Е Р Е Богосав Милојевић земљод, из Подгорца, стављен јс у притвор решењем пдексдшачког ирвостепеиог суда због опаспе крађе, али је још 29. маја тек. год. нобегао ис^ред сироводника, који га је суду спроводио. Богосав је стар 30 година, висок, сувоњав, црних очију, плавих бркова, од одела има на себн : чакшире и гуњ 6д сукпа, шајкачу и опанке. Нека све полицијске и опгатинске власти најживље потраже Богосава и у случају проналаска страЖарно спроведу поменутом суду с позивом на акт Вр. 17 32 4. Петар Дреновац, родом из Крушевца, стар 16 годииа, бив.. трговачки пдмоћник, и Добросав Стамболић, из Адексинца, калФа обућарски, стар 16 година, стављени су у притвор решењем алексиначког првос.тепеног суда због просте крађе. Каио се обојици не зна место пребивања то нека нх све по.шцпјеке и општинске власти потраже и у случају проналаска стражарно упуте поменутом суду с позивом на акт Бр. 1 8278. Раде Тановић, земљоделац из Ојковице, среза златиборског, који одговара код начелника среза златиборског због крађе коња, нре извесног времена побегао је незнано куда. Раде је стар 50 —60 година, просед, великих бркова, браду брпје, средњег раста; од одела има чакшире и гуњ од црпог сукна, на глави шубару, на ногпма опанке. ПрепоручуЈе се свима полицијским и општинскпм властима да га живо потраже п у случају нроцалас ка упуте начелнику среза здатиборског с позивом на Бр. 12560.