Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

мИат Јгеа^аге), коју је државна власт примила да преда приватном лицу. У оиом су спору заступана она мишљења у погледу одговорности за накнаду, о којима је у овој расправи било говора. У колико се ја са њима слажем или сам против њих, већ је у досадашњим излагањима казано, с тога немам потребе ра:(10ге судске у овом спору понова бранити или нобијати. већ их износим само читаоцима на оцену онако, како су у »Новој Збирци« г. Максимовића од 1894 год. на стр. 99 и 100 изложени »По осудпим решењима наплати среска власт 1234 гроша чарш. и пошље тај новац начелству окружном да преда повериоцу. Писар, који у начелству прими тај новац, упропасти га и за утају буде осуђен. Сад поверилац тужи државу и тражи накнаду ове суме с интересом, по томе основу, што је ова штета причињена од стране државних органа утајом, и да он — поверилац — нема посла са тим органима у овом питању, већ са државом, која је, вели, по закону одговорна. својим држављанима за оваку штету. Државни правобранилац не признаје ово тражење, јер кад тужилац признаје. а и доказ подноси о томе, да је извештен о овој штети, онда је требао да поступи по пропису§§ 66. и 67. закона о чиновницима грађанског реда, а не да тужи државу. На рочишту је заступник правобраниочев додао још и то, да тужилачка страна ничим не доказује да чиновник, који је овај новац упропастио, нема од куда да га сам накнади. Првостепени суд пресудом од 10. октобра 1884 год. Бр. 9379, одбије тужиоца од овога тражења из разлога: да се признањем тужилачке стране, а и поднетим решењем начелства Вр. 3355, доказује гго §§ 187 и 188. гр. пост. да је тражену суму примио бив. писар начелства Н. Н., па како је по §§ 66. и 67. зак. о чиновницима грађанског реда дужан био тужилац да тражи накнаду од истог чиновника, а то ничим не доказује да је тражио, и да тај чиновник није био у стању да плати, зато се има од тражен.а одбити, и т д. Пошто по вредности није ствар ишла Апелационом Суду, то по жалби тужиочевој 1Г. одељ. Касац. Суда учини нагорњу нресуду 3. Декембра пр. год. Бр. 4181, ове примедбе: »Суд је погрешно применио на овај случај §§ 66. 67. зак. о чинов., јер овде није случај да се тражи дозвола по којој би се могао тужити за накнаду какав чиновник, који би, вршећи дужност своју, оштетио приватно лице, него се овде тражи да држава да тужиоцу што је она —■ држава — за рачун тужиочев примила, па му, због проневерења државних органа, није издала". Зато ништи нресуду. Првостепени суд не усвоји ове примедбе већ 5. јанз^ара ове год. Бр. 11829. врати дело Каоацији са противразлозима, у којима између осталога каже: ,,по изричном наре^ењу § § 66 и 67. зак. о чиновницима на првом месту био би одго-

воран чиновник за, учињену штету и то у течају од шест месеци, рачунајући од кад је тужилачкој страни штета била позната, а ако у том времену не би се тражила дозвола за оптужбу, и ако за три месеца, од кад се добије дозвола, ие буде поднета одређеном суду тужба за накнаду, онда тужиоцу нраво застарева. То је пут, којим оштећени долази до свога права, и кад то тако учини и докаже се да дотични чиновник нема од куда да накнади штету, онда се излази са тужбом против државе, и ова би имала да одговара за радњу свога органа по основима грађ. законика. А ако би се примило у начелу, према примедбама Касац. Суда, да оштећени, обилазећи непосредног учиниоца ш г ете, може ову тражити од државе, онда би без значаја остали горњи прописи § § 66. и 67., нити би онда било места примени § 800., грађ. по коме сваки своју штету, коју учипи, има да накнађава«. Ошнта седница Касац. Суда 16. јаиуара 1885. год. Бр, 130 ус.војила је примедбе свога оделеља. Д-р Д. Аран-ђелови^. О ПЕКАРНИЦДМА у СЕЛИМА У последње време учестало је, да поЈединци на својим имањима, у крај окружних и среских друмова, подижу пекарнице, у којима обављају пекарске радње лица, која су испунила услове из §. 3. уредбе о еснаФима. — т. ј. имају пекарско право. По неки, ове радње подижу и у близини саме механе, где по закону постоји пекарница која подмирујс стварну потребу околине, те је подизање друге пекарннце, на том месту, вегштребно, јер се њиме само штети сопственик механе, који по закону испуњава све дужности и који је за подигнуће механе и пекарнице добио надлежно одобрење, пошто је претходио платио за, то прогжсну таксу. Услед жалби сопсгвеника механе, некоје полицијске властн решењима, донетим на основу §. 7. и 8. уредбе о механама, забрањивале су обављање таквих пекарских радња, а са разлога што пекарнице саме за себе по селима не могу постојати, већ исте могу постојати само у.ч механе. Та су решења оснажавана и од стране виших власти начелства окружног и Министра унутрашњих дела, а Државни Савет по жалбама, није се уиуштао у расматрање по овоме, налазећи да је ненадлежан. Ниједним законским прописом, па ни расписом, није регулисано питање о томе, да ли пекарске радње могу постојати саме у селима. Због тога су многе власти у недоумици, јер не знају како да поступају; док једне у своме домашају забрањују обављање пекарских радња у селима, ма да у истима раде лица, коЈа имају пекарско право, дотле се у другим срезовима трпе и не забрањују. Ако би се некојим начином нашло, да оне могу постојати и да се могу пекарске радње по селима обављати саме за себе — пошто нема законских наређења да се забра-

Њ УЈУ — онда је питање : да ли је потребно и чије одобрење за подигнуће пекарница у селима, где оне могу постојати и на ком остојању од цркве, школе, механе и и других јавних зграда. Ово је потребно знати, пошто појединци — кад нема законског ограничења и забране, могу такве пекарнице подићи до самих ових јавних зграда, као што и има случајева, а сем тога треба знати, треба ли наплаћивати за подигнуће такве пекарнице какву и коју таксу. За све ово, као што је казато, нема ни у једном закону наређења, нити је којим расписом, издатим од стране Мининистра, објашњено. Забрањивање пекарских радња у селима, на основу §. 7. и 8. уредбе о механама. ма да су таква решења одобравана од стране више власти, иалазимо да није законски оправдано, али је у опште забрањивање таквих пекарских радња умесно, правично и паметно, но само треба претходно о томе донети закон. У §. 7. уредбе о механама стоји, да друмске и сеоске механе морају имати уз механу и Фуруну за печење хлеба. Изводити из овога закључак да пекарнице могу аостојати само уз механе. А никако саме за себе, погрешно би било а забрањивање на основу тог.а прописа незаконито је. Али као што је речено, ово забрањивање пекарских радњи по селима, умесно је и правилно с разлога: а. Што се њима штете иптереси ропственика механа, који већ имају пекарнице, и који су за подигнуће ис.тих добили надлежно одобрење; утрошили на то по десет и више хиљада динара и алатили држави таксу у 1100 динара, док за подигнуће саме пекарнице, дотична лица нису платила никакву такоу нити су добила чије одобрење и неутроше, на подигнуће ни неколико стотина динара. б. Што, ако би се дозволило, да поред друмске и селске механе које имају пекарницу, може још ко други упражњавати пекарску радњу, онда би ираво сопственика и закупаца тих механа, које проистиче из законске дужносги о подизаљу прописних пекарница и обдржавању истих, било илузорно. в. Што нодизање ових самих пекарница није изазвала стварна потреба, и јлто се у истима и крчми пиће и окупљају људи ради седења ноћног, где се и коцкају — и исте су без довољног надзора власти, јер су махом повученије дубље у села, те су власти у немогућности да их обилазе чешће и спречавају крчмење пића и коцкање. г. Што, ако се законом не стане на пут подизању тих пекарница украј путева и у селима, биће за кратко време, у сваком селу гго неколико пекарница, а украј друмова пекарница до пекарнице, а то неће бити добро ни за јавну безбедноот. Износећи ове ово намера нам је, да се од стране надлежних донесе потребно објашњење, које би свима властима служило за упут ради једнообразне примене у овим питањима, док се то не р^гулише самим законом о пекарн цама, или да се у уредби о механама, а код §. 7. дода зтав: »да пекарнице по селима (па и ва-