Полицијски гласник

СТРАНА 404

ГТОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 49

ропшма) саме за себе не могу постојати«, а ко то учини прописати нарочиту казну. Налазимо, да бп најбоље било ово регулпсати нарочитим законом у ком обухватити: где би ове пекарнице могле постојати; у ком одстојаа.у од постојећих пекарпица; од школе, цркве и других јавних грађевина; проиисати иут и начин задобијаља права на подигнуће таквих пекарница — у опште предвидети онако, како је то прописано уредбом о механама за механе. Предвидети треба и плаћање ''гаксе за право такво. а таксу определити сразмерно према плаћању таксе за механе са пекарницом, па ко има рачуна нека прави. Плаћањем таксе за задобијање права на подигнуКе самих пекарских радња, држава би се користила, штс би износио један доста леп приход, који није на одмет, а исти би био правично наплаћен. Чачак. окт. 1906. год. Мих. ПротиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ Један случај нересне примене чл. 161. занона о општинама у погледу казне одборника за неизвршени преглед општинсш рачуна. Изнрнадпим прегледом касе општине нишевачке, и ако је стање касе било потпуно исправно, нађене су ове неисправности: 1. дневник прихода за месец мај није закључен, нитије рачунополагачзакључке за раније месеце потписао. 2. Буџет општински за ову годину није састављен нити послат на одобрењ^; потписан је само од суда а пе и од одбора; и издаци се чине без одлуке одборске. 3. Рачун издавања и примања од почетка године није прегледан од одбора; 4. Признанична књига неоверена од стране одбора, нити од председиика општинског. На основу овог, издата је нарепба да се узму на одговор председник, благајник и одборници. Председник, у одбрану своју, навео је, да је деловођи неколико пута наређивао, да дневник примања за, сваки месец закључи, но он то није хтео да учини, међутим да је он био писмен, он би то учинио и без дате народбе деловођи. Исти разлог вреди још и зато, што је буџет овогодишњи о( тао недовршен. За све остало бацио је кривицу искључиво на деловођу. Молио је да се не казни, а у року од 10 даиа посвршаваће све. Благајник се бранио као и председник, наводећи да као врло мало писмен. није могао свршити поменуте послове. Одборпици су навели, да дневник примања није закључен зато, што га деловођа пије склопио. Зато нису ни били у могућпости да га прргледају. Исто су то навели и за тромесечнн рачун и за овогодишњи буџет. За овакву лабаву радњу деловође опи су, веле, тражили

од председника, да га отпусти, што је овај и учинио; па кад је дошао нови делово^а, буџет је састављеп, потписан и послат на надлежио одобрење. Начелник срески нашао је, да су председиик, благајник и одборнини овим учинили кривице из чл. 130. и 136. закона о општинама, и да је чињеном истрагом утврђено, да су за исте кривице они одговории, —■ па је донео пресуду № 7588. којом је председника и кмета — благајника казнио двомесечном нлатом, а одборнике са по 80 динара. По изјављеној жалби Државни Савет нашао је: да је пресуда надзорне власти, у погледу председника и благајника, на закону основана, јер је њиховим признањем утврђено, да тромесечни општински рачуни, као и буџет општински за ову годину нису на време састављени, нити одбору на иреглед дати , — али да пресуда, у колико се односи на казну одборника, не одговара закону из ових разлога: По чл. 161. закона о општинама, одборници би могли бити кажњени само у случају, ако не би у остављеном року (чл. 136. и 138.) тромесечне опгптинске рачуне и општински буџет, састављене од стране председника и благајника, прегледали. Па како се из чињеног ислеђења у овом случају види, да председник и благ ајник иоменуте рачуне и буџет нису ни предали одборницима на преглед, јер их у ствари нису ни склопили били, то одборнипи, што тромесечни рачуни и буџот ниру ирегледали, нису са себе ни могли да створе кривнцу, те да би за исту могли бити кажњени. С тога је Државни Савет, а на основу чл. ПО.^закона о општинама, ноништио ожалбену пресуду у колико се односи на казну одборника, а жалбе председника и благајника одбацио као неумесне. Одлука од 27. октобра 1906. године № 6731. Један случај односећи се на продају барута од стране бакала. Милан Петровић, из Александровца, доставио је власти среза жупског, да Добривоје Б., бакалин из Александровца, држи барут у своме дућану у великој количини. Увиђајем на лицу места нађено је у дућапу достављеног Добривоја 5. килограма и 400. грама барута у Фишецима. Узет на одговор, Добривоје је на свом саслушању од 4. маја 1906. године изјавио, да није знао, да му није слободно држати у дућану више од 1. килограма барута, па је молио да се казне поштеди. Затим, на саслушању од 22. јуна 1906. године изјавио је, да је нађени барут купио у државној барутани »Обилићеву«, и да дозволу за продају барута нема. Начелство округа крушевачког нашло је, да је Добривоје овим својим поступком створио себи кривицу из чл. 7. закона о производњи, увозу и иродаји барута, дипамита и осталих распрскавајућих

смеса, па га је с тога нресудом својом од 15. јула 1906. године X« 6276., на основу чл. 6. и 9. иоменутог закона, осудило, да за сваки килограм укријумчареног барута плати на име казне со 10 динара, што свега износи 54. динара, и да се нађени укријумчарени барут прода у корист барутног Фонда. Противу ове пресуде начелства Добривоје је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој навео, да он није ни кријумчарио барут, нити да је укријумчарени барут продавао, већ да је, као што је и на свом саслушању навео, барут купио у државној барутани »Обилићеву«; затим, да му за продају барута није требала дозвола, јер су по вајкадашњем обичају сви тамошњи бакали продавали барут у фишецима људима за увеселења (свадбе, славе и т. д.), па је и он то чинио. Државни Савет нашао је да ожалбена пресуда не одговара закону из ових разлога: По чл. 6. и 7. закона о производњи, увозу и продаји барута, динамита и других распрскавајућих смеса, као кријумчар барута и осталих распрскаЕајућих смеса сматра се онај, ко се ухвати да израђује барут, или који га увози са стране, сувим или водом, или онај, који, знајући, купује или преноси укријумчарени барут и остале распрскавајуће смесе. Ниједан од ова три случаја није код жалитеља. Код њега је у радњи — дућану нађено 5. килограма и 400. грама барута у Фишецима, за који је он, на свом саслушању код власти среза жупоког од 22. јуна 1906. године Л ; 4557. навео, да га је купио у државној барутани „Обилићево". Дозвола полицијске власти. како за куповину тако и за ирепродају барута, није му била потребна према чл 3. закона о производњи, увозу и продаји барута, и распису Министра Упутрашњих Дела од 11. августа 1903. годиие П№ 17891. Према томе, начелство је неисправно узело, да је жалитељ учинио кривицу из чл. 7. поменутог закона, и за исту га осудило на казну по том законском пропису, већ је претходно требало извидети. да ли стоји у истини горњи иавод жалитељев. Па ако би се утврдило, да барут није купљен у барутани »Обилићеву«, већ да га је жалитељ на крујумчарски начин увезао са стране, онда би га тек могло осудити на казну из поменутог чл. 7., —■ а у противном, ако би се утврдило, да је барут купио у »Обилићеву (( и да је држао већу количину, него што је дозвољепо, начелство га је, према § 26. правила о руковању, употреби и чувању динамита и других распрскавајућих материја од 1. септембра 1883. године П№ 9486. (Полицијски зборник стр. 634), и распису Министра Унутрашњих Дела од 11. августа 1903. године П№ 17891., могло осудити на казну само за дело из § 329. тач. 32. казненог законика. Са ових разлога, Државни Савет одлуком својом од 3. новембра 1906. године № 7387., а на основу чл. 9. закона о производњи, увозу и продаји барута, динамита и осталих распрскавајућих смеса, поништио је ожалбену пресуду начелства,