Полицијски гласник

БРОЈ 49 с тим да ствар извиди и другу пресуду донесе.

По чл. 11. закана о фонду за накнаду штете пострадалима од града, решења Министра Народне Привреде извршна су, и као таква не подлеже расматрању Државног Савета, Милинко Пајић и Сретен Пајић, из Гор. Буковице, жалили су се Државном Савету противу решења Министра Народне Привреде, којим су одбијени од тражења накнаде штете за потучене воћњаке од града. Државни Савет нашао је, да ова питања, по чл. 11. закона о Фонду аа накнаду штете пострадалима од града. од 15. новембра 1905. године, искључиво решава Министар Народне Привреде, чија су решења према томе извршна. . С тога је, на основу чл. 25. закона о пословном реду у Државном Савету, одлуком својом од 24. октобра 1906. год. № 6983., одбацио жалбу жалиоца као ненадлежној власти поднесену.

0дре1јена продаја извесног непокретког имања не може се обуставити услед доцније донесене одлуке за експропријацију тога имања. Одбор школе бобовишке од 25. јануара 1905. године № 10. одлучио је : да се плац Костадина М., из Бобовишта. на коме је подигнута школа, експропријацијом откупи за школу. Ову је одлуку одобрио Министар просвете претписом својим од 21. Фебруара 1905. године П№ 2607. Кад је власт среза алексиначког приступила извршењу претписа Министра просвете, — Милан Т., трговац из Алексинца, као пријемник права Божидара Крстића, актом својим од 4. марта 1905. године молио је, да се одлука школског одбора не извршује, јер то иде на штету његову, пошто на овоме плацу, који школа хоће нутем експропријације да откупи, постоји интабулација његовог уступитеља права Божидара, већ да се исто изложи продаји као заложно, за наплату његовог примања. Поводом овог тражења молиоца Милана, среока власт је нашла: да ио § 1. закона о експропријацији држава има право узети свако приватно добро у своју сопственост, пошто имаоцу таквог да накнаду за вредност његову, као што о томе §§ 20. и 217. грађаноког закона говоре. А по § 27. закона о експропријацији одређена накнада преставља вредност добра, те с тога и ако би се какав спор о праву сопственооти на узето добро породио, или би какви терети на овоме лежали, као интабулација, право издржања, и т. д., не спречава суду , да на заузето добро тапију изда, а порођена правна питања раслравља према вредности за заузето добро. На основу овога, и § 16. закона о експропријацији, среска власт решењем својим од 8. априла 1905. године № 4008. одлучила је: да се плац, на коме је по-

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

дигнута тлкола, ексдропрпјацијом откупи, а молилац Милан Т. од. свог тражења као неумесног одбије. Ово решење одобрило је начелство округа нишког, а решење овог Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 16. јула 1905. године П№ 17871. 11 о изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 14. новембра 1906. године Л» 7604. поништио је решење Министрово из ових разлога: По § 478. а. грађанског оудског поступка, извршење пресуде, или и саму одређену или предузету продају имања дужникова ради извршења пресуде , све док цродаја није свршена, може обуставити само поверилац који је извршење тражио; а сем тога и у случају § 430. поменутог поступка, о чему одлучује суд. Као што се види из акта овог предмета, полицијска власт среза алексиначког за наплату ресто дуга што Костадин М., из Бобовишта има давати Коци К., из Алексинца. по решењу алексиначког првостепеног суда од 10. јуна 1892.године № 8420, узела је у попис 24. јуна 1904. године, једаи нлац дужников сазградама у селу Бобовишту, и по огласу од 3. јула 1904. године № 1 1005, одредила продају на дан 2 3. истог месеца. Ова одређена продаја, противно напред наведеним прописима законским, није могла бити обустављена услед доцнијег одобрења Министра проовете, да се узето имање у попис, које је залога поверитељева за његово потраживање, путем експропријације откупи за школу бобовишку, као што је то школски одбор предложио. Одређена продаја имала је се извршити без обзира на то. што се појављује потреба, да се то имање експроприше, јер то није услов за задржање продаје, а међутим експропријација се може вршити, и после извршене продаје, а.ко за њу стоје потребни законски услови. Један случај из закона о утамањивању штетних животиња и биљака. На основу реФерата општинског органа — кмета, пресудом суда општине града Београда од 11. маја 1905. године ; К№ 1930 кажњен је Ђ. П., овдашњи, са 10 динара, што није чистио гусенице са свога воћа. Ову пресуду општинског суда, на основу чл. 6. закона о уништавању штетних животиња и биљака, одобрио је и Министар Унутрашњих Дела својим решењем од 1 I. јуна 1905. године 11№ 14.460. У жалби, изјављеној Државном Савету, жалитељ је навео, да решење Министра Унутрашњих Дела не одговара закону. с тога, што по закону о утамањивању штетних животиња и биљака решења општинског суда у првом степену подлеж« расматрању прво-надлежне полицијске власти, у овом случају Управе града Веограда, па тек онда Министра. Државни Савет нашао је, да су по чл. 6. закона о утамањивању штетних животиња и биљака од 16. јула 1898. годите за. расматрање осуда општинских власти, за повреду тога закона, у последњем сте -

СТРАНА 405 пену надлежне среске односно окружне полицијске власти, као надзорне, по чл. 77. закона о општинама од 24. марта 1866. године, који је у,то време важио, а за варош Београд Управа вароши Београда. Ну како је по чл. 142. закона о општинама од 5. јуна 1903. године и његових измена и допуна, надзорна власт над општином вароши Београда Министар Унутрашљих Дела, то је он, по чл. 6. поменутог закона о утамањивању штетних животиња и биљака. надлежан био за расматрање пресуде општинског суда о осуди жалиоца, и његово је решоње извршно. С тога је Државни Савет. на основу чл. 25. закона о пооловном реду у Државном Савету, решењем својим од 24. октобра 1906. године № 6987., одбацио жалбу жалиоца као ненадлежној власти поднесену. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања 1 I. Судопштине драгосиљачке, актом својим од 2. октобра озе год. Бр. 1027. пита: »Моли се уредништво да изнеое своје мишљење и да суду овом обавепттење о следећем: Ио пронису т. 6. чл. 86. закона о општинама, општински одбор бира пуномоћника, који ће општину заступати у иарницама пред судом, и даје му пуномоћство. По §. 80. грађ. суд. пост. свако пуномоћије мора бити потврђено влашћу, јер без тога не вреди. Ни у једном ни у другом законском пропису није речено, ко ово пуномоћије подноси власти на потврду, те се неједнако поступа. Тако, неки срески начелници траже, да предстану три одбориика у име одбора, и од свакога од њих наплаћује таксе по 0.50 дин. сем оних 2. дин. за потврду; неки траже још да ова три одборнчка донесу у овереном препису одлуку одборску о избору пунумоћника, а сем тога траже још и званичан акт дотичпог општинског суда, из кога се види, да се ова три одборника упућују ради потврде пуномоћства; неки, пак, траже, поред напред нобројаних акта, да предстане целокунан одбор ради потврде, наплаћујући, при том, од свакога таксу по 0.50 дин. Како је и овај суд на прагу да тврди овакво једно пуномоћство, он је у недодаци како треба да поступи, и коју таксу да плати, па моли за скорији одговор, пошто саме среске власти неједнако поступају. — На ово питање одговарамо: Најправилније би било, да пуномоћство подноси на потврду целокупан онштииски одбор, кад законима то није друкчије регулисано. Али, како би то отежавало иослове ове врсте, онда општински одбор треба сам да одређује, у оној истој одлуци, којом