Полицијски гласник

СТРАНА 406

ВРОЈ 49

бира иуномокника, ко.ји ће имено одбомници однети пуномоћства на потврду, Тако одређени одборници дужни еу понети ообом, у овереном препису, одлуку одбора и званичан акт општинског суда, да су то она лица, »дређена одборском одлуком, на среска власт не би имала разлога, да тада тражи целокуиан одбор, јер је њој стало до тога : да стекне истинско уверење о томе, да је дотично лице одиста изабрато, и ништа више. Овакав би рад одговарао и наређењима чл. 150. правила о постуиању у неспорНим (ваниарничним) делима. Овако би се, дакле, могло радити, те да се не повлачи цео одбор, међутим како, као што рекосмо, нема сталних проииса о овоме, власт, која иотврђује пуномоћства, може да тражи нредстанак и целокупног одбора. Што се тиче наплате гаксе, предстајао целокунан одбор илп свега један одборник, може се наплати свега.о.50 дин. за саслушање и 2. дин. за потврду, јер се правна и моралиа лица, по напомени код т. 7. тариФског дела зак. о таксама, сматрају као једно таксено лице. ,11. Суд оиштине балајиначке, актом својим од 20. октобра ове год. Бр. 1267, пита: »У овбј општини учињене су две омање паљевине, и како се кривци нису пронашли, то је. суд, на основу чл. 19. закона о накнади штете учин.ене злонамерном паљевином, учинио поравнање са оштећенима, да им плати 60 динара. Но како буџетом општинским није предвиђен издатак за овакве случајеве, то им се ова накнада не може исплатити. С тогајечаст с.уду овом умолити уредништво за објашњење: на.који се начин ова сума може наплатити, пошто буцетом није предвиђена, и да ли суд без осудног решења може исту суму са одбором, а на основу чл. 22. истог закона, распоредити на пореске главе своје оиштине?" — На ово питање одговарамо: Поравнање, извршено између општине и оштећеногу смислу чл. 19. поменутога закона, има силу извршне пресуде, и суд са одбором може дотичну суму распоредити у смислу чл. 22. истога закона и наилатити, пошто је плаћање везано за пореске главе. Овакво поступање не би било противно ни чл. 167. Устава, нити наређењима закона о окр., ср. и онштинским буџетима, пошто се овде извршује једна судска одлука, којом је одређена величина дажбине и одређено време, за кбје се наилата мора извршити. III. Један општински писар пита: I. »У чл.162. закона о уређењу округа и срезова казато је, да кад овај закон стуни у живот престају важити чл. 131. и 132. закона о општинама. Међутим, у ново одштампаном закону о општинама (издање од 1905. г.) нису ови чланови изостављени, нити је игде казато да не важе. Да ли ова два члана и даље вреде?; к

2. кодика ће, се ; дневница издати члану окружног одбора, кад; он председава као председник среске скунштине или као изаслапик окружног одбора — да ли но трн или по пет динара, и да ли то пада на терет окружне или среске касе?; 3. 11о чл. ! 06. закона о уређењу окр. и срезова, седницама окружиог одбора председава окружни начеппик. а почл. 147. истог закона, седницама среске скупштине председава срески пачелник. Да ли и оии имају плату из чл. 88. И 152. номенутога закона? На ово питање одговарамо: 1. Чланови 131. и 132. закона о општинама, не важе више, јер су изречно укинути чл. 162. закона о уређењу округа и срезова. При прештамнавању закона о општинама, они су непажњом унеоени опет у закон, без папомене да више не вреде, што ће се, вероватно, код новог прештампавања поправити; 2. Изасланици окружног одбора, кад год дејствују било као председници среске скупштине, било као чланови среског одбора, имају дневнице по 3 динара по чл. 152. поменутога закона и ова пада на терет срескога приреза, и 3. И начелник окружни и начелник срески, немају право на дневницу, било да присуствују седвицама одборским било скупштинским, јер се они у опште тамо појављују као државни органи, зашто имају своју плату. IV I'. Милан ПопОвић учител> у ср. млавском, обратио се уреднику листа са овим питањем: »Читајући Вага цењени лист запазио сам да у рубрици, »Поуке и обавештења" дајете врло корисне савете у погледу судско-административном. Слободан сам умолити Вас и ја за један савет. Ево у чему је ствар. Сад се основне школе издржавају из општинског буџета: општинско-школским нрирезом. Кад општиноки одбор почне радити буџет за општину, он затралш целокупну суму школског буџета па и њу уџесе у свој буџет. Целокупна сума општинског и школског буџета ухвати се уједао и израчуна проценат који ће се наплаћивати од непосредне иорезе. Само наплаћивање приреза бива двојако: неке ошптине одвоје школски ирирез од општинског, одвојено га разрежу на пореске главе и одвојено га купе, наравно лошто претходно изна^у процена.т непосредне порезе. Али друге раде обратно: оне обухвате уједно суме и општинског и школског буџета па изнађу један процеНаг за оба, и по њему наплаћују, иа школи одвајају колико треба по проценту. То је кад се ради правилно, али како се у већини случајева ради неправилно, то школи одвајају колико хоће, а не колико треба и мора. Први је начин много бољи за школе, јер школски благајник и управитељ одмах знају колико је кад општина наплатила шк. приреза, али га ретко где практикују и, чини ми се, забрањено је. Други начин згоднији је за онштине, јер су увек у стању изравњавати своје

дугове и школоким новцем, а да о.е не ухвате у грешци. Да су кметови често злоупотребљавали овај начин наплате, може се закључити из тога, што је г. Министар проовете и цркв. послова својим расписом од 8—VIII—1898. год. ПВр. 7963. наредио нореским одељењима да сваког месеца наплаћују по 'ј 12 шк. приреза од општинског и предају шк. благајницима. Овај је распис добар, али се нигде не ради по њему. Да се не може лако врнтити контрола над радом кметова и општинеких часника с општинскпм прирезом кад се купи заједно о школским, видеће се из овог примера. У мојој је општини општински прирез, да узмем округло 400 динара (јер има и прихода), а школски, округло, 700 динара. Ухваћене су обе суме и изнађен проценат у 262 непосредне порезе. Суд је наплаћивао општински прирез и кад је хтео, одвајао што и школи: кад 10, кад 20, кад 30 динара, тако да је до сада дао свега 300 динара. По дневнику наплате општинског приреза види се да је наплаћено 900 динара приреза (свуд узимам округлу циФру), а како је општински прирез само 400 динара, то значи да је суд наплатио сав тај прирез, дао школи 300 динара и њему претекло још 200 динара школског ирирсза и тај је новац утрошио на своје нотребе. На ово сам обраћао пажњу пореском одељењу, среоком начелнику и окр. гаколском одбору, али нисам имао успеха. Сад се обраћам и Вами с молбом да ми у Вашем листу одговорите на ово: 1. Је ли овакав поступак опгатинског суда кажњив, или не ? 2. Ко треба да одговара за ово? 3. Ко је надлежан да води контролу над овим радом и да изриче казну ? 4. Чиме могу бити кажњени учиниоци ? и 5. Ко треба да тражи да суд буде тачнији и за ово да се казни? Иотина је, Господине. да ја много тражим од Вас, али Вас молим да ми опроотите за оволику слободу, а надам се да ћете ми одговорити на ова питања, и на то вам унапред благодарим, а биће Вам благодаран и многи мој колега, који је у истим приликама као и ја". —• На ово питање одговарамо: Ово шггање о уредном издржавању школа нити је ново, нити сада први пут истакнуто за расправу. Не осврћући се на доба пре појаве закона о народним школама од 21. јула 1898. године можемо без бојазни консгатовати, да су и од тога. доба школе зависиле од добре вољо и схватања општинских судова, јер сам закон није регулисавао тачан одношај између благајне општикске и школске, те је ово нитање и„-.бијало толико пута, и било предмет расправљања и г. Министра Финансија и г. Министра просвете. Вило је очекивати, да ће се оно прецизнб и кврисно расправити код прве