Полицијски гласник

В1'0Ј 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 413

успешнијих социјалних и правних лекова против криминалитета. Од науке о злочинима и казнама, која се састојала у доктриналном излагању силогизама покоћу логичне Фантазије, нова школа створила је науку позитивног посматрања која је, наслањајући се на криминалну антропологију, психологију и стаатистику, постала в Криминална Социологија «, чија је суштина у прпмени позитивне методе на изучавање злочина, злочинаца и друштвене средине.

Ко је могао мислити, да ће астрономска посматрања Лапласова, иаучне експедиције по земљама дивљих народа, прва испитивања Камперова, Витеова и Блуменбахова о лубањама и људским скелетима, теорија Дарвинова о разноврсним Фелама, ембриолошка пспитивања Хеклова и осталих природњака, интересовати једног дана кривично право? У данашњој подели научних радова, тешко је предвидети све могуће везе између разних грана науке, тако разноликих и толико удаљених једна од друге. Међутим, ова астрономска носматрања нове паучне експедиције показују нам у данашњим дивљацима детињство првобитног човека, док су антрополошка и зоолошка истраживања имала за последицу идеју о универзалном закону еволуције, који данас доминира научним светом, па и моралним и социјалним наукама, међу које, неоспорно, спада и кривично право. Од ових открића, која толико неиосредно додирују човека, дапашњи криминалист мора, ако неће да се ограничи на нешто мало вежбања у реторици, које судови посведневно демантују, тражити помоћу експерименталних наука позитивну методу за своје правне и социјалне закључке. Захваљујућн искључиво својој неактивности, криминалисти класичари били су противни новом научном правцу. Навикнути на стварање апстрактних георија помоћу чисте логике, а уз припомоћ пера, хартије н свезака њихових претходника. они, на жалост, не беху у стању да предузимају лична истраживања, нити да се снабду позитивним знањима антропологије, пс.ихологије и статистике. Основни принципи старе, класичне школе могу се, у главноме, резимирати у ове три тачке: 1. Злочинац има исге идеје и осећаје као и остали људи. 2. Казнама је главни циљ, да спрече папредак криминалитета, и 3. Човек је обдарен слободном вољом и.чи моралном слободом, те је с тога и морално крив, и по закону одговоран, за своје злочине. Противно овом нова школа тврди : I. Антроиологија доказујв, неосиорним фактима, да злочинац није нормално створење, већ да, наиротив, услед органских или исихичких, наследних или доцније задобивених аномалија, иредставља сиецијалну класу — нарочиту фелу рода људског. 2. Статистика доказује, да увеЛавање, смањивање и ишчезнуће криминалитета зависи од других узрока, а не од казни, иредвиђених казненим закоником. 3. Позитивна исихологија доказала је, да је слободна воља само једна чиста илузија. Девиза је новог препорођаја у кривичном праву: иозитивна криминална социологија у место доктрина.лног кривичног ирава. (свршиће ое)

РЕТКД ПРЕВНРД

„Молим господина Кестнера, да одмах дође у мој приватни контоар!« Трговачки саветник Леполд спусти слушалицу телеФонску на п.епу виљушку и задубп се понова у читање писма, које му је стигло експрес јутрењом поштом, на његову приватну адресу. „То је тако просто — о, да луда младића! Изатода рујипира целу своју будућност! Требало га је добро избити," говорио је саветник приликом читања. У том тренутку отворм слуга врата и уђе у канцеларију прокуриста банкарске куће Леполд. и Комп. „Седите, драги Кестнеру,« поче саветник; »морам да говорим с вама о једној тугаљивој ствари, која се тиче и наше Фирме, али је у главноме приватне ирироде. За вашу сам дискрецију сигуран, али потребна ми је и ваша помоћ. Нико од нашег персонала не сме ништа знати о свему овоме. Пре свега прочитајте ово писмо, које ће вас пајбоље обавестити о целој ствари." Он пружи ннсмо Кестнеру. Прокуриста брзо прочита писмо и врати га саветнпку. »Дакле?« упита саветник. „Хм, свакако да морамо испунити све, и то што је могуће брже, а да што мање падне у очи. Ја ћу одмах удесити, да подносилац чека буде доведен у моју собу, где ћемо моћи св.е да изведемо. Међутим ћу да извадим једну карту друге класе од Хермана, за кога и господин саветник зна да је врло поверљив човек. Тако нећемо изгубити ни мало времена.« »Добро, драги Кестнеру, удесите све то! Иде ли још данас који брод?« »Да, око 5 часова иде »Ватавија,« ако сам добро обавештен. У осталом, одмах ћу се известити, а да би било оигурније, ја ћу телеФоном задржати једну карту.« Кестнер се диже и изиђе из саветникове собе за рад, да би испунио дате налоге. Два сата доцније један, отприлике двадесет и пет година стар, лепо одевен господин дошао је на главну касу банкарске куће Леполд и Комп. и затражио да му се исплати један чек од 35.000 марака, који је издало Средње-рајанско акционарско друштво за прераду вуне и јуте Милинг и син. Влагајник разгледа чек и замоли младога човека да мало причека; међутим извести ирокуристу, који позва господина да пође за њим. Странац покуша да се устручава, али, да не би изазвао

сумњу, није се смео усудити да не пође за прокуристом. Кестнер га пусти да уђе у његову собу и замоли га да седне. На неколико тренутака по том појави се трговачки саветник Леполд, и прокуриста зашвуча врата. Странац скочи и збуњено хтеде прикрити своје раздражење. »Ја бих молио, да ми се да обавештења, одкуда вама то право да ме овде затварате. У ошнте, шта значи све ово ? Хоћете ли исплатити чек или не? А за ово увредљиво понашање према мени тражићу донније задовољења код суда.« „Чекнећемоисплатити, господине Хартмане,« одговори трговачки саветник, наглашујући нарочито име странчево. Странац се запрепасти и сгукну један корак у назад, докле саветник продужи: »Као што видите, више вам ништа не помаже комедија. Ухваћени сте. Чек је ФалсиФикован — шта вас чека. сами знате.'« Младић је гледао укочено у саветника: за тим један тренутак погледа свуда унаоколо. као да тражи бегство и на један пут паде на колена и обема рукама прихвати десницу Леполдову. Преклињао га је, да га не предаје полицнји, да га спасе и не окаља част поштених родитеља. »Устаните!« довикну му Леполд. »На тај начин нећемо доћи до циља. Седите тамо, и слушајте шта ћу вам рећи." »Имаћете милосрђа, господине саветниче? О, ја ћу вам бити захвалан. —« »Иутите, један пут,« ирекиде га Леполд." Немате мени да будете захвални, што ћете избећи заслужену казну, већ своме дојакошњем шефу, који није хгео да отера у затвор сина свога блискога рођака. Само ја сумњам да ћете ви умети да цените племенитост свога рођака. Па ипак, колико сте дегињасти код све ванш покварености! Зар можете веровати, да бисмо ми чек од толике вредности исллатили пре но што бисмо се телеФонским путем обавестили о његовој исправности ? И ако смо ми овде у Хамбургу, а Милинг и син у Диселдорфу, телеФон би нас брзо обавестио о свему стању ствари, и опда ? Ми бисмо вас, разуме се, одмах дали притворити, и ваш господин шеФ не би више био у могућносги да интервенише у вашу корист, као што је то сада учинио!" »Збиља — о, Вогу хвала!« »Да — истинаје," продужи саветник,» и то на тако племенит и узвишеи начин, како ви то свакако нисте заслужили. Ви нисте ФалсиФикат извршили једнога момента, када вам је лакомисленос/г победила морал, већ сте полако изводили свој илан. Случајно су нађенп отпаци хартије, на којој сте покушавали да ФалсиФикујете потпис господина Милинга, а у вашој корпи за хартије нађен је исцепан један Формулар чека, који сте били испунили, али сте га због једне цогрешке бацили. Извештен о томе ваш је шеФ сматрао као поуздано, да ћете ви опет ФалсиФиковаги један чек у износу толико исте суме, и да ћете га поднети на исплату мојој кући, те ме је о томе одмах известио, чим вас је на један пут нестало из Диселдорфа. Сад имам да вам учиним испоруку по налогу свога