Полицијски гласник

ОТРАНА 4 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Укратко ћемо описати метод оперисања правога пљачкаша »Уе^д 1 «. Пљачкаш најпре испошље обавештача, млађега члана какве скитачке разбојничке банде. Овај, обичио млад човек, својом младошћу и невиним изгледом ни у кога не изазива сумњу; услед оскудице у телесној снази и храбрости искључује се из учесгвовања у главноме делу, а језиком нљачкаша зове се „весела мачка« (»Оау Са^"). Прерушена као торбара или проСјака, »веселу мачку« шаљу у какво сеоско повеће место, да би прибавио обавештења: да ли има полиције, да ли је жандармерија или су општински чувари, да ли има страже у месту по целе ноћи, које је врсте ' јавно осветљење, са кога је места нају,добније упадање у извесиу банку, какви су зидови собе и касе, и најзад на који се начин може најбоље осигурати бегство. Док »весела мачка« торбарећи и просјачећи лута, најпажљивије студује локалне редове вожње возова за шетњу, проналази где се могу наћи ручна колица, у које се коњске штале може без зазораући и коњи одвести и проналаЗи све потребе за олакшавање бегства. Све те појединости »весела мачка к доставља вођи пљачкашке дружине »Уед^«, и овај ирави план и чини прииреме за извршење наиада на ону банку, која му се према извештајима чини као најпогоднија и где би могло бити најмање опасности. Ове врсте крађа, као готово и све, имају своју сезону, и почињу са дугим ноћима, а свршују се кад ноћу стану враћати. Да не би своју сигурност излагао опасности, »Уе^« никада не ради по месечини; он зна сасвим тачно, да, у колико је тамнија ноћ, у толико је мања опасиост да ће бити ометен у раду, ухваћен на делу или познат. Већииа »Уе^ј?« оперишу санитроглицерином нри разбијању банкарских затвора, каса и новчаних сандучара; само у неколико случајева употребљује се динамит. Извежбанији пљачкаши умеју да добију нитроглицерин из динамита. Тако добивени нитроглицерин пуне предострожно у Флаше од чврсте гуме, пошто лакомислени људи често не обраћају довољно пажње на стаклене Флаше, те се може десити ужасна несрећа. На Флаши се увек ставља етикета са натписом »зејтии«. Лица која баш разбијају банкарске затворе и касе, раде увек у двоје и изаберу себи најпре сигурну стражу и предстражу, чији је задатак да спрече те да им другови не буду узнемиривани или чак и ухваћеии. Ти главни учесници у разбијању каса, из страха да не би били познати, за видела се никако не показују у близини операционог поља рада. Они се или из оближње вароши упуте непосредно на мссто дела, или се крију у шипражју и џбуњу какве суседне шуме. Нанад на банку бива у поноћи или у времену између поиоћи и 3 сата ујутру. »Уе&ЈЈ" иду на дсло увек наоружани до зуба. Страже иостављају у непосредној близини банке и често наређују, да се сваки незван гост убије. Стражари имају главни задата.к да се брину о томе, да буде осигурано бегство њихових другова, који раде у унутрашњости банке на разбијању каса. Ови последњи праве на касама нарочите олуке,

у њих сипају нитроглицерин којп зову »суца«) и спомоћу једне запаљене врвце производе експлозију. Већином једокољно само једно пуњење и паљење нитроглицерина да разбије врата касе: иначе се експлозија обнавља док се не дође до новаца. Наравно, да.свака експлозија бива праћена ужасним треском, који мора да нобуди иажњу становника. Да би то забашурили, стражари у ходницима банке избаце по неколико пушака и нададу ларму, тако да изгледа отановницима да је ту нека велика туча, те и не излазе из својих одаја. Кад би се растурио дим од експлозије, »Уе§^' << се лате свега новца из касе и нададу у бегство, било возом или украденим колима и коњима. Лко бегство бива пешке, онда се преко дана сакрију где и продуже га ноћу, кад их потера не може лако пронаћи. Често бивају премештаји из »спол.ашње 1 службе« у »унутрашњб одељење.« Сваки члан удружен.а Лљачкаша беспримерно је бдважан и ни један се не устручава од убистава ; њему је свеједно, да ли у нападнутој кући станује једна лично.ст или десет људи. Услед ексилозије често се сруши која кућа или се запали. У једном случају, нреко пута нападнуте банке становао је један трговац са женом и децом. Кад је се зачуо онај тресак, трговац је хтео да види шта тб значи, а.ти га је један.пљачкашки стражар убио, па не само њега, већ и целу његову породицу. Они, дакле, убијају свако!' који нокуша ма и еамо да види шта он'и раде. Ретко се кад дешавају, напади на банкарске куће у варошима, које имају добро оргаиизоване нолицијске власти. Може се чак рећи, да се по таквим местима готово никад и не дешавају, »Уе^-д'« ограничавају своју дела.тЗосТ само на мање вароши и места, у којима је недовољна или готово никаква нолицијска заштита. За то је и врло тешко брзо хватањ'е злочинаца, ако их не ухвате из оближњих места чиновници, који су телеграФом »или телеФоном извештени о похарама. Велике г^омоћи у хватању и ближем упознавању пљачкашке дружине »Уе§-^« пружају на првом месту службеници железничких полиција, којих има код свћју већих железничких друштава. ШеФ железничких полиција може много да користи на потискивању и уништавању дружина »Уео-^« и »Ноћо«, нарочито кад би зимске сезоне често нресвлачио своје људе у одела скитница и такве их слао да путују по мањим местима возовима за уживање. То се зло мора требити, а то ће се постићи само непрекидним гањањима од стране полиције. Приватна и Државна нолицијс1{а власт морају имати албуме ФотограФија и описе чланова ових дружина. Готово сви пљачкаши »Но]зо«, који возовима путују прерушени као слепци, имају у својој средини и по кога пљачкаша из класе »Уе8§«. Чикашка детективска агенција има збирку ФотограФија и акта о свима познатим члановима пл.ачкашких дружина, и радо ставља на расположење своје злочиначке албуме и сигналмане свима којима је дужност хватање злочинаца. БРОЈ I

Реч »Ус§'.?« има порекл.о од речи циганин. Лко се из какве циганске породице нађе који необично извежбан и дрзак крадљивац, бива изабран за »У姧Ј« или гла.вешину крадљивачког. Тај је израз примљен од американских крадљиваца и скитница »вишега ранга«, тако званих »Ноћо«. Кад је пр'е 20 година Какав проФесионални скитница срео другога, па се хтео уверити, да ли има посла са колег.ом или не, он га је ословио са »Но Веаи«; из тога израза произашла је доцније реч »Ноћо«. Кад је каква дружина екитница и пљачкаша имала у својој средини једног необично раФинираног нјјосјака или препреденог крадљивца, њега, је називала циганским начином Ђ У姧": отуда је после дошло »Јоћп Уе§^«, па најзад »Уе^шап«. У току 1 нашег заједничког рада са многим прлицијским шеФовима и чиновницима, приликом хапшења и идентиФиковања пљачкаша »У&«, имали смо прилике да тачно простудујемо њихов постанак, методе, павике и њихове особине. Тако нам је дошло до сазнања, да је девет десетина тих злочинаца претрпело велике пбразе у животу. Према народности они су половина прави американци, једна четвртина американци страног иорекла, и најзад једна четвртина придошлица. Многи су од њих механичари, пређашњи желез|ничари. рударски раденици, ливци и раденици других позива, који су изгубили рад у пгграјковима и другим метежима. По том су се преварним начинима возили на железницама од вароши до вароши. У тим приликама упознавали су се са злочинцима, на су најзад и сами постали то. Они су готово сви здрави људи, в.елике развијености. Многи су од њих добро васпитани; у стању су да говоре о свима дневним иитањима и упознати су са механиком и грађевинарством, .знањем, које им и сувише добро долази за извођење њихових дела. Многи од њих имају при себи лажне или туђе пасоше, који треба да их оперу приликом притварања. ЧиМ који »Уе&^тапп« буде ухваћен, он покаж,е свој пасош и убедљиво се брани да је на путу и да тражи рада. Ако је притварање његово било само на основи какве сумње, он бива пуштен у слободу, пошто је пасош »исправан«. Један механичар, који јс због штрајка или других рђавих околности остао без рада, напусти своје место рођења и оде у велику варош да тамо тражи себи занимања. У почетку има озбиљне жуДње за радом и за истрајношћу у своме заиату; али сав његов труд остане узалудан; тада потражи ноћне избе па заједничка преиоћишта и тамо се иотуца све док му траје новац. Остане му још само сокак. Тада се почне скитати од вароши до.вароши са занатлијама које су у истом положају. У том тумарању наилази на кога »Уе&§тапп-а« који га одмах привремено узима под своје окриље и покушава да сазна, да ли би се могао употребити за дружинске циљеве. Буде ли се показало, да је овај био бравар или ковач, или да се разуме у грађевинарству, он бива одмах упознат са другим пљач-