Полицијски гласник

БРО.Ј

! КЈЛИЦИЈ( 'КИ ГЛАСНИК

СТРАНА

на један било на други начин да се добије ова иотина. она не искључује 'могућност » противном, јер су ова срества таква, да и:з безбројних узрока могу бити нетачна, као што ће се то одмах иинсо видети. Даље тте искључује се могућност (I противном код релати-вне истине и стога што су у највише случајева опажања, на основу којих се долази до извесности извргаена у прошлости, и из таквих туђих опажања мора чеото једно лице у садашњости изводити истинитост какве чињенице. Ваш стога, нјто се на овај начин долази до ове истине, она се још зове и историјском истином, јер с.удија, тражећи ову истину, ностуна онако исто као и историк, кад хоће да се увери о иотинитости какве чињенице, кбја ое догодила у прошлости. Битна разлика између апсолутне или математичке и релативне или историјске истине лежи дакле у томе, што код ово последње никад пије искључена могућност о противном, јер има чињеница за које се не може поднети ниједан математички доказ, већ се могу доказивати само на основу искусгва или чулних оиажања. Тако н. пр. но природи само <-твари немогуће је математички доказати да је Колумбо открио Америку 1492 године или даје бој на Косову био године. него се о овим чињеницама може добити само релативна или историјска извесност и то на оонову сведоџаба писаца, који су у та времена живели. После овога настаје иитање: до које се истине може д.оћи у праву у опште, па ио томе и у Кривичном Иоступку, или бол.е, којом се истином има задовољити Кривични Поступак? — Несумњиво је да апсолутна или математичка истина стоји изнад релативне или историјске, јер је о.на прва таква истина, која искључује могућност о противном. Према томе свуда, где се апсолутна истина може постићи, мора се претпоставити историјској иотини. Али до апсолутне истине не може се увек доћи, не може се она чак ни у свима научиим питањима постићи а камо ли у стварима обичног живота. Стога се у обичном животу, па и у праву, којим се регулишу односи између појединаца, или између појединаца и државе, мора задовол.ити релативном или историјском истином. Доказом у Кривичном Поступку може се добити само релативна а никако апсолутна или математичка истина, јер се у Кривичном Поступку увек треба да нађе истина о прошлим чињеницама, и оудија њих из искуства или чулним опажањима сматра за истините стога, што му основи, који би говорили о противном, при иајзрелијем размишљању, нису били иозиати. Да је одиста резултат доказа у Кривичном Поступку релативна истина, види се из овога. Судија добива уверење о извосности какве чињенице на триначина: 1. ин властитог чулног опажања, 2. из чулног опажања других лица, или 3. из закључка. који се изводи из једне познате на другу непознату чињеницу. У првом случају т.ј. ако судија на основу властитог чулног оиажања добива уверење о извесности какве чињенице, могло би се узети да је та извесност апсолутна,. Ово би био случај само тада, ако би судија својим оком био у стању да види како спољну тако и унутрашњу страну кривичног дела. Само у овом случају би се нотпуно постигао циљ кривичног правосуђа, ако би се не оамо свако кривично дело пронашло, него ако би ое према учиниоцу апсолутно правична казна применила. Мећутим немогуће је у сваком кривичном олучају доћи до овако апсолутне истине, јер је овако суђење за судију непостижно. Ово је непостижно отога, што суди.ја, као ни остали л.уди, не може увек овојим чулима да примети извршење кривичног дела. Па и у случају, у коме судија сам види извршење кривичног дела, он види само сиољну страну његову, т.ј. види радњу којом учинилац извршује кри-

вично дело, док унутрашњу страну кривичног дела судија иијо у стању да види. Виност и зла намера учиниочева, као унутрашње чињенице кривичног дела, но даду се чулима онажати, ного се могу оамо из других чињеница или опажања изводити; она ое мора, како се то каже, ех ге закључивати 3 .) Чим ово отоји, онда судија није у стању да дође до апсолутне истине о отепеиу кривичне одговорности учиниочеве, већ само до релативне, т.ј. до истине која не искључује могућирот о противном. Могло би се миолити, да ћо се у овом олучају, кад оудија оам оиази опољну страну кривичног дела, моћи доћи до апоолутне истине о виности учиниочевој, ако овај сам о њој да своју изјаву, т. .ј. ако призна,. Сиољашње чињенице је, дакле, сам судија видео, а унутрашње, које су неприступне чулним опажањима. оаопштава онај, у чијој су се унутрашњости оне догодиле, и према томе изгледа, да судија на тај начин долази до апоолутне истине. Али то само тако изгдеда, а при ближем иосматра,њу одмах се види, дн.ствар стоји другаче. У оваквом олучају може со породити оумња у то, да признање није лажно. Са разних узрока учинилац можо бити нагнан да учини лажно признање нарочито о чињеницама, које су се у његовој унутрашњости збиле. Узмимо да није у питању воља. учиниочева, т.ј. он хоће да каже истину"о свима унутарњим чињеницама, али је и тада врло често у питању саособност да то учини. (паставиће ое) Д-р Бож. 8. МарковиЂ

АМЕРИКАНСКИ ПЈБАЧКАШИ БАНАКА ^РИМИИАхЛНА СТУДИЈА. од Вилијама А. Пинкертона, ше«>а детекмвске агенције у Чикагу

Предмет ове студије биће ближе упознавање нарочитих американских пљачкаша, скитачких дружина које носе имена п У姧" и »Ново с( . На седмогодишњој скупштини интернационалног удружења полицијских шеФова, држаној 1900. године у Цинцинату, писац ових редака обратио је нарочиту пажњу стручноме свету, да ове две пљачкашке дружине бивају све оиасније и да ће њихова делатност све већма грозити јавној сигурности. У ниже изложеним табелама износи се преглед опасних крађа по банкама 4 од септемб|)а месеца 1900. године, до септембра 1904., од којих су, ио мишљењу пишчеву, најмање 90 нроцената извршили чланови дружине »Уе^«.

размак времена од 15. оептем. до 15: септем, 1900 1901 1901 1902 1902 1903 1903 1904

опљачкано банака

похарлне оуме

1 1 7 137.837,76 лолар.ч 140 152.978,27 » 123 180.977,46 » 105 78.968,16 ;> За исти размак времена познате су изречене казне за обијање и пљачкање банака: размак времена i пресуда казне од 15. оептем. до 15. септем. година месеца

1900 1.901 1902 1903

1901 1902 1903 1904

29 43 25

година 241 324 115 39

Сем тога у држави Њујорк погубљено је два, у Мисури један и у држави Аркансас три зликовца, који су убили чиновнике приликом хватања на месту дела. Сва шесторица нрипадали су дружини »Уе&§- К , који најчешће бирају средњи запад Сједињених Држава и тамо врше своје операције. На истоку Јједињених Држава у годинама 1901. —1903. пљачкаши су се задовољили нападима на поштанска здања и приватне касе, док је од 1903. до 1904. извршено девет напада на банке. 3 ) Оеуег у НоигепиогИ-овом НашЛшсћ деа 8гаГрг. !• 191 и даље.