Полицијски гласник

( "11' ЛНА Г»

ПОЈГИЦНЈСКИ ГЛАС1ТИК

СРОЈ I

■ге полиција, да 'би побудила вођу на иризнање <1 саучеоннцима; лробуши курпгумима цео каиут и понрска га крвљу, иа га показа вођи, нагласивши му, да сон(•'гвеник тога капута лежи смртно ]»ањен у болници, и да, је њима већ све познато; али су закључили, да рањеноме вођи потпуним н,ризњанем даду прилике за умањење казне. Неколико тренутака гледао је вођа чиновника зачуђено, па онда одговори : „ Радије уделите то милосрђе самртншсу, он ће га боље упот-рвбити; за мене нема никаква иризнања". Другове, који у борби са полицијом буду рањени, одоосе у своја скроВишта и негују их док се год не опораве. Пос.тедњи од п.их што је погубљен, Оеог§;е Оо ОНпз, који је убио једног детектива, изјавио је последњу жељу, да му музика свира комад »Тће \\ г еаг1п§: оГ 1ће Огееп» за време дбк „иде горе«, как.о он рече. Сви су без изузетка противзакона и убилачка секта. Сад су предузете мере, да се-повишењем казне на највиши степен што пре иокорени ово ругло цивилизоване Лиерике. Превео Д. В. Бакић

УПИОИВАЊЕ ОЛУГЕ — ОТРАНЦА У низу, превентивних мера које полицијска власт предузима ради одржања јавне безбедности долази наврло важно место контролисање кретања млађих (слугу). У томе циљу, а на основу §. 356. 6. казненога закона министар унутрашњих дела прописао је нарочита лравила под именом »лравила о односима слугу и њихо'вихгазда«. По чл. 13. тихправила »прва служитељска исправа издаје се сваком оном који хоће да служи кад докаже уверењем своје опгатине да је доброг владања или кад за њега јамчи газда, ако је овај лознат каб исправат гра^анин, или кад је, на лослетку, сам слуга лозн.ат полицијској власти као исправан«. Слуге, које из Аустро-Угарске прелазе у Беогр*ад и ту налазе рада, наше власти уписују па основу паеоша или заграничне об.јаве, који често иута важе и за Фамилију или породицу слуге и изјаве (обично усмене) газдине да јамчи за њега, а власт, ослањајући се на њине изјаве и датум у иасошу не.ч могућности да дозна да ли је. слуга био већ у служби у Београду, да ли је уписиван, да ли је уредно исписан и да ли је платио иорез; нема могућности с тога, гато је по досадашњем уређењу Уп])аве гр. Веограда рад једнога кварта непознат другоме кварту. Колико од тога може бити штете није тешко доказати. Слугу, који је свог газду пре времена оставио и беспослен по Београду или другом месту скитао, слугу који је крађу извршио и утекао, слугу који је кажњен због крађе или због других иступа, и лрогаат пресудом једног кварта, таквога слугу, који је с тога своју буквицу упроластио, — сваки други кварт улиоује кад поднесе пасош из кога се види кад је дошао у Београд, кад газда за њега јемчи и кад поднесе пријаву из које се види да је благовремено према

пасогау пријављен и да од пријаве до уписа није ггротекло вииш од 1.4 дана. Тај податак из пасоша, кад је слуга прешао у Београд, мије поуадан; Наше логр.атичне власти више не визирају аустриске ласоше; те се кварсови морају ослањаги на визу аусгриских власти. Даље, отуда што је у иасошу записано име слуге кад он гласи и на име других ро^ака, не значи још да. је под озпаченим датумом баш тај слуга ирешао, могао је он живети и у Београду, а са ласош«м прећи који од његових рођака означе шх у пасошу. г Го најчешће раде слуге, к.оји за љубав веће плате • оставе свог газду код кога су уписани и улисују се код другог у. другом кварту, доказујући ласошем да су »сад« дошли из Аустрије. На овај пачип слуге изигравају пролиоо о служитељеким исправама и власт није у могућности, да о њиховоме живбту и владању води тачпа рачуна. Све ове неправилности дешавају се и са слугама које долазе из унутрашп.ости Срби.је и која се уписују на основу уверења сво.га општинског суда да су доброг владан.а, Додуше неки квартови траже и уверење да дотле није нигде служио, али то уверењо не мора бити тачно, .јер општинском суду може бити непознато да ли је слуга ваи своје општине био уписиван. Тако исто, овакве злоулотребе могу чинити и слуге - малолетници из Беог]>ада који се униеују ло одобрењу својих родитеља, пошто родитељи могу увек пред влашћу изјавити да им дете пије , слулшло и да нема уписиице. Досадашње ме]»е предвиђене правилима о односима слугу и њихових газда недовољне су да овакве могуће злоупотребе спрече, у толико в-игае гато цравилима није наређено. да слуга приликом ва1>ења прве исправе мора иоднети доказе да дотле није служио, и, што се к]»ивице учињене противу поменутих правила ретко дознају, и много пута дознају се тек пошто су застареле те учинилац не може бити кажњен. Због тога и због превелике важности да да власт зна тачно кретање млађих, требало би створити неку гарантију да се овакве злоупот])ебе онемогуће. Уписивање каквих одлука о упиоу слуге у исправу, на основу које је улисан, било би такође недовол,но. Слуга може и ту исправу упропастнти као и уписницу. По нашем скромном мишљењу потребно је учинити, да о сваком кретању Једнога слуге одмах и једновремено буду обавештени сви квартови који но досадашњем раолореду рада у Управи вргае уписивање мла1 ( их, а најлрактичнији начин за извођење овога за сад, док надлежни не увиде потребност веће ценгрализације послова у Улрави гр. БеоЈ рада, јесте, да се у Управи води регистар свију мла1,их са нотребним подацима, те да би квартови, кад им се који пријави за уиис, могли одмах дознати да ли ,је та.ј био уписиван. Душ. Николић.

П 0 У К Е И У П У 'Г и —♦ • 1 За раоправу спорних питања, као цјто је питање о првенственом праву наплате из нозца добивених за продато непокретно имање, Државни Савет није надлежан. !1а јавиој лицитацији 25. октобра 1904. године, коју је држало пореско одељење среза беличког, за наплату дужног пореза Ђорђа и Илије браће Станојевића, из Винораче, Никола Р., чрговац из Јагодине, купио је две парцеле' земљишта за 1414. динара. Када је продаја постала изџршном, пореско одељење позвало је купца Николу, да положи новац за. кунљено имање. Но, он, поштоје био први интабулант на продатом имању, није п]»истао да положи новац, већ да. изда признаницу. Нореско одел.ење решењем својим од 25. октобра 1905. године ПорБр. 8190/904, одбило га је од овог захтевз. 11о његовој жалби, ово решење пореског одел.ења одобрио је Министар Финансија (Пореска Уирава) својим решењем од 27. новембра 1905. године № 27522, из разлога, што по чл. М. закона о непосредном порезу од ! 884. године који је члан 1891. године замењен чланом 108., држава има првенствено право наплате порсза па интабулисана земљишта, јер је жалиочева прибелеппса на имању од 18 Ј9. године, а поменута законска одредба од 14. јуна 1884 године; а сем тога, што пре жалиочеве прибелешке на продатом имању постоје и други терети сем пореза, —- те се по томе од њега не може примити признаница већ готов новац. Но изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да није иадлежан за расматрање и оцену ожалбеног решења, из ових разлога: По § 483. грађанског оудског поступка, купац ненокретног имања, у колико би се из цене купљеног имања по реду првенства морао наплатити, може на толико дати признаницу место готовог новца; а цо § 489. истог закона, од интабулисане ирибележ^не непокретности или покретности добивени новци шаљу се, по одбитку добошије и папирне таксе, суду на расположење. Па како на имању, које је жалитељ купио на јавној лицитацији постоји иитабулација Управе Фондова, а сем ње и жалитељева, који као интабулисани поверитељ, пре закона о непосредном порезу од 1884. године. сиори право држави за првенствену наплату дужног пореза из продајне цене купљеног имања. то је у овом случају спорно питање о првенственом праву наплате, а за раснраву тога питања, према чл. 144. Устава и чл. 5. закона о уређењу Дрлсавног Савета, није надлежан Државни Савет већ суд, у смислу наведеног § 489. грађанског судског поступка. Стогаје Државни. Савет. на основу чл. 25. закона о постовном реду у Дрлгавном Савету, одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену. м. В.