Полицијски гласник

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 7

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општиие тополско, актом својим од 3. ов. м-ца Вр. 2834, цита: »да ли је дужна поштанско -телеграФска.станица да прими званичну депешу од суда, којом се иозива марвени лекар, који се налази у среском месту, да пзврши преглед угипулог брава по чл. I:!. закона о осигурању стоке Ш — Па ово питање одговарамо: По чл. 36. уакона о телеграфу и телеФону, опшгине су ослобођене плаћања гелеграфске таксе са.мо у случају рата, мобилизације, пожара, поплаве, нереда, :шочина и других ј авних катастроФа, или кад одговарају државним властима, по чисто државним, хитним пословима У члапу, пак. 13. закона о осигурању етоке, С1!И иослови који потпчу из примене ово1'а закона. ослобођенн су од плаћања, државних и опшгинских такса а тако исго и од иоштарине. Као што се, дакле, види, и наре^ења закона о телеграфу и ова о осигурању стоке, пб пружају могуЈ.ност општпнама, да се бесплатно служе телеграФом и у случајевима као што је ог.ај, јер да се 10 хтело признати, онда би у чл. 13. била поменута изрично и гелеграФска такса, као што јо учињено са поштанском. У осталом, овде не би могло бити нн по томе, штб марвени лекар по чл. 4. нс улази у саотав оцењивачког суда код општина по варошицама и селима, те се његово иозивање не може ни везивати за наређења закона о обезбеђењу стоке.

Оуд одштине браничевске, актом својим од 16. новембра ове год. В]». 1438, пита: »Једаи овдашп.и, грађанин пород осталог свога иман.а у овој општини, има и једно парче земље у величини 0 - 14 хектнра, заоађено виноградом још од п]1е 25- -30 година, које се с једне стране граничи опшинском утрином. Помепути сопственик, као нуноважан наоледник свога оца, наморан је да еве сиоје имање раопрода, пошто не живи од земљоделства него ое бави ковачким занатом, па је тражио да општи: а изврши п|)еме]) његовога имања ради издавања тапије, па наравно и опога земл.ишта, које је напред наменуто. Суд и одбор ово општински нашли су, да је ово парче под виновом лозом отац молиочев заузво од општинеке утрине, иа су одлучили да га, не мере, нити да на исто потврде тапију молиоцу. Земљиште ово уписао је отац молиочев у пописну књигу »Б <( . још 1885. год: дакле -од 21 год. а виновом га лозом заеадио пре 25—30 год. Моли се уредништо за обавештеЊе: да !и је овакав поступак еуда и одбора правилан, кад нема несумњивих доказа о заузећу и кад човек на ово имање плаћа иорез 20 и више година ? <( —- ТТа ово питање одговарамо: Оуд општински и одбор могу да откажу потврду чапије сваком оном лицу,

за, које знају да ]е заузело општиноку утрину, ако дотично лице није стекло права својине но основи застарелости. > г таквом»случају општински суд је дужан да дотичном лицу изда образложено решење, запгго му неће да потврди тапију, како би оно могло употребити правна средства. Међутим,. кад год суд и сам буде уверен, да је дотично лице стекло право својине по основи застарелости, или да ће се заузеће тешко доказати, у таквим случајевима оаветпо је, да се општина не излаже г.есигурним споровима, који јој могу донети штете. И у овом сулучају, ако дотично лице ужива ово парче више од-24 године, оно је по § 929. грађ. зак. стекло право својине застарелопгћу, и онштина би имала врло мало изгледа на успех спора, којн би с,е око овога изродио. Ш. Суд општине чепурске, актом својим од 5. пр. м-ца ]>р. 1191, пнта: »Политичка онштина чепурска Оаст&вљена је из два села — Чепуре и Шавац, а са оба своја села улази у■ састав школске општине доњо-видовске. Како је ире кратког времена школски бдбор био одслужио свр.ј рок, то су се предоедник општине доњо-видов(;ке : И учитељ обратили овој општичи, да за оела Чепуре и Шавац избереИо једнога члана ".чбора. и одбор ове општине, одлуком својом од 24|1Х —■ Б]». 1013, изабрао је Добросава Ђурића из Чепуре и Јоват-та В. Јовановића, из Шавца. На ово.ј седници школског одоора, којо.ј су п рнсус твовали н одборници за села Чеиуре и Шавац, председиик је дошао са њнма у сукоб, на је седницу распуотио, и позвао свој политички одбор, те је овај изабрао друг.а диа грађанина из поменутих села. Моли е,е уредништво за обавештење: да ли је нравилно урадио одбор ошптине доњо-видовске, што је за чланове школског одбора бирао друге грађане, кад их је рамије већ био изабрао политички одбор ове опгптине,. и по-коме је то закопу могао учшгити?® —* На ово питање одговарамо': IIо члану 55, закона о народним пгколама, чланове школског одбора бира, она, политичка општина, у којој је школа, по једнога из свакђг села, које улази у састав дотичне школоке општине. Према т.оме, правилно јо радио нолитички одбор отпнти: е доњо-видовске, и ранији з.ахтев нредседника и учитеља био је погретнан.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж И С Е Видосава Трепчанина, стодара из Јагодине, гражи начелник среза беличког депешом Бр. 2 3*67. Иронађеног треба опровесги поменутом начелнику. А:-'; х "

НЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Јозеф Палинкаш — тако се зове лице чију слику износимо — вели да је родом из Новог Сада у Аустро-Угарској, и да је у Србију ирешао пре две године. До 1. новембра ирошле године ЈозеФ је радио као машиииста у борском руднику, а тада је иосао напустио и отишао у Зајечар, одавде преко царинарнице < ( Вршка Чука" у Видин, из Видина у Рушчук, из Рушчука у Варну, а одаидо је, кели, прешао у Румунију, чамцем преко Дунава, и отишао у село у Махмуткуле, до Браиле, где је нашао рада код Алберта Беранн, машпнисте. Радио је свега 9 дана, и за ово време успео је, како вели, да наговори Алберга, да ааједно иређу у Србкју и оду у рудник (( Русман" ради

гражења злата. 11о свршеном договору отишлн су обојица прко у Букурешт. где је Алберт депоновао 3000 динара у једној банци за откуп неке машине (признаница о деиопованој еуми нађена је код ЈозеФа) и купио ЈозеФу нов зимски капут и велики црногорскп револвер, а затим су преко Т. Северина прешли у Кладово 3 0 новембра прошле године. Овде су у једној каФани, за коју ЈозеФ не зна чија је, иили целе ноћи, па се изјутра кренули колима за Неготин. И овде оу у једној двосиратној механи, за коју Јозоф такође не зна чиЈа је, пили целе ноћи, а изјутра отишли у Русман. У Русману су обишли руднике н Фабрике и узели по 2 — 3 камена, па су пешице отишли у Глоговицу и ту иреноћили, а сутра дан — 3. пр. месеца — пошли у Доњу Б. Реку. Уз иут, а