Полицијски гласник

БРОЈ 2. У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 7. ЈАНУАРА 1907. ^ ГОДИНА III. ■ V ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИИИСТАРСТВД УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГДДСНИК" издази једанпут, а према иотреби и више иута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и шшоси: 20 динара на годину за државна и општинска надлепива, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишае. За иностранство: годишње 24, полугодигцње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО -»»♦ —тУказом Његовога Величанства Краља, Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за, 1906. годину, које гласи: да се Живојину Степановићу, полицијском писару среза бањског, урачунају у године указне службе: 6 година, 11 месеци и 6 дана, које је в]>еме провео као сталгш учитељ, с тим да за ово време плати улог Управи Фондова. Из канцеларије Министарства унутратпњих дела, 23, децембра 1906. године у Београду.

Указом Њего.вога Величанства Кра-ља Петра I., на преДлог Министра унутрашњих дела, а по саслугаању Министарског Савета, решено је: да се Марко Палић, полициски нисар прве класе среза подунавског, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда,, стави у пенсију која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. децембра 1906,. године у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за полициског писара треће класо среза трстеничког Божидара М. Крсгића, свршеног правника. Из капцеларије Министарства унутрашњих дела, 30. децембра 1906. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог МшЈиетра упутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одо.брено је решење Државног Савета, од 12. децембра 1906. године № 8325, донето ка основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Фрања Вјелохлавек, литографски машиниста при Државној Штамџарији у Београду, родом из Турнова у Чешкој и поданик аустро^угарски, прими у српско подаиство заједно са својом женом. Бертом и< малолетпом ћерком Маријом, изузетио од § 44. грађ. закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадатпњег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 20. децембра 1906, године у Београду.

РАЗГРУПИСАВАБЕ 0ПШТИНА Указом Његовога Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у први редован сазив за 1. октобар 1906. године, кбје гласи: »да се село Белуша, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине брековачке, у ариљском срезу ,ужичког округа и да само за себе образује општину под називом белушка општина,, — у истом срезу и округу. »да се село Босута, по изјављеној жељи својих становпика, одвоји од свје садање драгољске општине, у качерском срезу, рудничког округа, и да за себе образује општину под т-тазивом босутска општина, -— у истом срезу и округу.« Из канцеларије Министарства унутрашњих дела,. 23. децембра 1906. године у Београду, СТРУЧНИ ДЕО УТИЦАЈ ОУДИЈЕ НА ЈАВНИ МОРАЛ. I. Пма, између органа власти и појединаца, једна разлика коју мислимо да, због њене интересантности, треба нотирати. Она се састоји у томе што органи власти могу чинити само оно што је нарочитим законским текстом стављено у њихову надлежност, и ништа више. Свако кретање изван круга обележенога им њиховом компетенцијом њима је забрањено, и, у тентком питању о одгово.рности чиновника за евентуалне повреде права појединаца од њихове стране, има један случај који је изван дискусије, а то је овај: чиновник одговара за поступке 'за које је, по закону, био ненадлежан. Може само бити говора о томе, има ли или не прекорачења граница надлежнос.ти, пошто и закони о надлежности власти могу бити, као и остали закони, непотпуни или нејасни. Али када се једном утврди, било на основу изречне законске одредбе било помоћу судскога тумачења, да је, у датом случају, орган вла-сти био ненадлежан, тада се питање о његовој одговорности за, гатету коју је том приликом учинио неком појединцу не поставља: та одговориост је тада сигурна. Ј ) ') Ако еу законске одредбо о надлежиооти онога органа власти, против кога је подигнута тужба због накнаде штете, јасне д прецизне, онда јр одго-