Полицијски гласник

СТРАНА 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

Међутим, појединци су овлашћени радити све што им каквим законским наређењем није изречно забрањено. Њихова одговорност, било грађанска било кривична, може бити тек у једном оваквом случају ангажована. Иначе нојединац за свој ноступак не може законски бити одговоран, па ма колико тај поступак био неморалан или ма колико он њиме штетио интересе другог ртеког појединца. Дакле, код власти је ненадлежност, немешање, правило, због чега би на чиновнику, у једном спору у коме би била реч о његовој одговорности због ненадлежности, лежала обавеза да докаже да је он надлежан био. Појединац би имао ту просто ворност његова, за прекорачење граница његове компетендије, несумњива. Тада се орган власти надази у случају с1о1из-а, јер се не може друкчије објаснити него (1о1из-ом тај Факат да је он, ма да је знао да по закону није надлежан за радњу из које је за тужиоца штета произишла, ипак ту радњу иредузео —• под претпоставком, наравно да је чиновник био свестан онога што чини. Штета је ту намерно нанесена, и дотична радња је оно што се у праву зове грађанским деликтом (1е (ШН ст1), ако већ поступак чиновника не би, у таквом случају, био чак и кривично дело. Али тешкоћа, за одговорност чиновника, постоји онда, ако смо у присуству нејасних или непотпуних законских одредаба о његовој надлежности. Није потребно доказивати да таквих одредаба има често у законима о надлежности појединих власти и да, не ретко, нитања односно значења тих одредаба изазивају и саму интервенцију највишега, Касационога, Суда. Да ли би, у једном таквом случају, чиновник могао бити тужен за накнаду штете? Изгледа, у први мах, да би требало одговорити негативно, то јест да би било неправично да чиновник буде одговоран чак и за то што је погрешно протумачио законске одредбе о својој надлежности, када и сами судови, у којима се колегијално суди, често у интерпретирању закона падбју у заблуде. Осим тога, остало би увек сумњиво ко је на првом путу, да ли чиновник који мисли да је по закону био надлежан или суд који је пресудио да чиновник ту није био комиетентан. Јер није иишта немогућно да је чииовник, у конкретном случају, тачније закон схватио него судије. Напослетку, ако би орган власти могао бити одговоран и за само тумачење закона, ко би се онда смео иримити да какву државну ФункциЈу врши? Али, с друге стране, ако би се ово мишљење усвојило, право иојединаца би било изложено озбиљној опасности од стране органа власти. И збиља, зар се не би чиновник, да би избегао одговорност за штету коју је нанео извесном појединцу неком радњом изван круга своје надлежности, могао бранити тиме да је он тако закон разумео, ма да је, можда, овај био тако редигован да је чиновнику мало труда и пажње требало па да његов прави смисао пронађе, смисао друкчији него онај који му је он дао? Шта изабрати од овога двога? Да ли апсолутну одговорност чиновника код закона, нејасних или непотпуних, о његовој надлежности или ансолутну неодговорност? По нашем мишљењу овде се мора правити ова разлика. 1. Лко је чиновник, интерпретирајући закон о својој надлежности, учинио грубу иогрешку — си1ра 1а1а —, у том случају он је одговоран за свој поступак ненадлежно предузет. Си1ра Јака се, код питања о накнади штете, изједначује са с1о1и«-ом, јер, заиста, груба погрешка долази од грубе непажње, а груба непажња сасвим је близу. случаја када неко хотимично уради оно што не треба. 2. Али, ако је чиновник, при примени закона о својој надлежности, учинио обичну иогрешку — си1ра 1еу18, — онда он не треба да одговара. Такве погрешке су неизбелше код људи који се баве аплицирањем закона, и ставити им их на терет, то би значило чинити их одговорним за њихово схватање законских одредаба, а то, као што смо горе већ приметили, ие би било правично , а ни практично, јер се под тим погодбама нико не би смео примити улоге тумача и извршиоца закона. Када чииовник, при интерпретирању закона, учини грубу ногрешку, то је, рекли смо, исто као да је он хтео намерно радњу закоју је био ненадлежан извршити; и да он одговара за један акат своје воље, то је појмљиво, а и морално, пошто је сваки за своју вољу одговоран. Али, када чиновнкк учини само лаку погрешку при свом послу тумачења закона, онда то више није акат његове воље, већ само погрешка у резоновању, и он не треба да одговара за погрешке те врсте: погрешно резоновање има свој узрок у интелигенцији чиновника, и не би било правично чинити га одговорним за стање његове интелигенције, јер то није ствар његове воље, да ли ће он имати овакву или онакву интелигенцију. То је сгвар природе, а, ваљада, не можемо човеку стављати на терет још и дела природе. Остало би, у овом случају, да појединцу за накнаду штете одговара држава, по оном правилу по коме господар одговара за своје млађе: држава је дужна да у службу прима само иителигентнс и исправне људе који неће чинити погретнке у резоновању, услов који држава, бар у садашњем стању културе, има могућности да исиуни,

да тврди: да му је чиновник нанео штету, вршењем једне радње за коју није био компетентан, а чиновник би био дужан да докаже да се, у специјалном случају који је предмет парнице, оном горе истакнутом принцииу односно иенадлежности власти не може дати примена, јер је том правилу у олорном случају учињен изузетак, то јест чиновник је законом био овлашћен да дотичну* радњу предузме и сврши. IТе треба мислити да бисмо овде имали одступање од правила ас4оп тситШ ргоћаИо. Код накнаде штете, тужилац, као што је позиато, има да утврди ово двоје : 1 °, Да је оштећец и 2°, Да је то дошло услед цезаконите,Днедоиуштене) радње тужене стране. Како ће овај други реквизит тужилац доказати, у иретпоставци да је он тужбу против чиновника подигао ? Доказаће га простом аФирмацијом да је чиновник учинио нешто за шта ио закону није био надлежан. Тврђење тужиочево ■састоји се у негацији, и нема могућности да се та негација нечим лозитивним утврди. Тужилац би могао донети све законе који постоје, за доказ да у њима нема одредбе која би чиновника овлашћивала да изврши радњу којом га је овај оштетио, јер би увек остала сумња да, осим поднесених закона, нема још и других у којима се, можда, такво овлашћење налази. У осаалом, то је опште начело да, кадгод ми своје право оснивамо на неком општем правилу, на нечему с[Ш(1 р!егитдие Ш, тада је довољно навести то правило. Противна страна, која тврди да то правило, у конкретном случају, нема примене и да, због тога, ни наше право не постји. дужна је доказати тај изузетак који смета егзистирању нашега права. На пример, код уговорне накнаде штете, тужилац који од туженога тражи ту накнаду због неизвршења обавезе од његове стране, има да утврди, осим штете, још и то неиспуњење обавезе, и он је тада, са доказивањем постојања услова потребних за његово право на накнаду штете, готов. Поименце он нема да доказује и то како је дужник крив за неизвршење обавезе, било да се дужнику има пребацити <1о1и8 односно си1ра 1а1а било си1ра 1еу1в 111 ађ,ч1;гас1;о' 2 ) или т сопсгеко. 3 ) А то стога што се ту дужникова кривица претпоставља, јер је оби.чно неизвршење обавезе резултат кривице дужникове. Огуда је на туженом дужност да утврди да, у датом случају, тужилац нема права на накнаду штете, пошто речена претпоставка (опште правило) не постоји, будући је неиспуњење обавезе последица каквог случаја (савив ГоНшИиз), или неодољиве силе ( у 18 татг), за шта он, тужени, не одговара 4 ). Исто је тако и са чиновником који жели да се одбрани од тужбе за накнаду штете осиоване на ненадлежности:: он има само да судији наведе законски текст по коме је био надлежан предузети радњу у питању. Чиновник не може бити одговоран за штете које појединци евентуално могу лретрпети услед радњи од његове стране надлежно извршених. ^ето 1аесИ1; гцп шге вио иШиг, а орган власти који чини оно за шта је по закону компетентан налази се у положају појединца који врши своје право. (наотавиће ое) . ј» Живојин М. ПериК -) Н. пр. код наручи или послуге (гл. XX. грађ. зак.). 3 ) Н. пр. код оотаве (§ 570. грађ. зак.). 4 ) § § 801. и 808. 1'рађ. зак.. Има случајева у којима, по §-у 808. грађ. зак., гужени може снооити и савиз Гог1и1(;и8 или та10г. У самој ствари, и та,да, када се уђе у мало дубљу анадизу одговорности дужникове, овај одговара опет само за своју кривиду. Разлика је, између овога, елучаја и онога у коме .дужник одговара за с1о1ик нлн си1р-у сва у томе што је, у првом случају, веза између кривице дужникове и штете даља, таља, него у последњем случају. И тако, у крајњој линији, дужник не може одговарати за сазиз Гог1иИи8 или уј.5 та1ог између којих и његове во.ље пе би било никаквог односа, јер је то општи принцип, како у моралу тако и у праву, да ми можемо бити одговорни само за оно што се модее довести у ближу или Даљну зависност са нашом вољом.

«