Полицијски гласник

СТРАНА 28

Где ће судија, као регулатор морала — видели смо већ којом приликом и у којој мери — црпсти уверење о часности или нечасности извесне акције? На првом мест-у, судија ће бити одјек ошптих нојмова о моралу, он ће, у својим одлукама дати израза мишљењу које сам народ има о моралности или неморалности дотичне радње. На тај начин, што год је мишљење народно о моралу више и лепше, и судија ће у толико, у својим одлукама, бити строжији. Судија ће овде бити репрезентанат народнога схватања о моралу. Али, ми мислимо да судпја може једну радњу, однос, између два поједпнца огласити за неморалан, ма да би ту радњу, тај однос, народ сматрао за моралан. Нема сумње да један судија, са узвишепијим поглзднма на друштво и његове задатко, може и мора о моралним законима имати такође узвишеппје мишљоње него обичап, мање културан човек. И ми налазимо. да судија има дужпост да, у таквом случају, у наточ противном нахођоњу народа, да маха својим сопственим погледима на морал. Напослетку сама савест судиска но би се могла сложити са тим да судија одобри и призна један посао који је, по његовом уверењу, са моралом у контрадикцији. Осим тога: [»ећи да судмја овде мора бити увек у иивоу простога народа, то значи одрећи људима од знања и образовања васпитну улогу, одрећи држави право да, преко својих представника, органа власти, утиче на развиће моралних појмова у народу. (свршиће се) Живојин №1. Пери-ћ. ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАк) Као што се види између позитивне и негативне теорије постоји ведика разлика, која се састоји у томе, што је код позитивне слободно судијско уворење потпуно исЖучено, докле је оно код иегативне сопсШш 8Јпе СЈиа поп за, осуду оптуженог. Сличпост пак између једне и друге састоји се у томе, што ни.по једној судија не сме да узмо за доказано ништа, ако непостоји мшшмум претпоставака, којезакон тражи. II. Под теоријом слободног судијског увсрења 3 ) разумомо невезаност судије за извесна пршгудпа доказгга правила при оцени питања, да ли је оптужени за дело које му се ставља на терет, крив или не. Судија по овој теори.ји мора ио свом слободном уверењу одлучивати, да ли су чињечице, иа којима има да донесе пресуду, истините или не; у оцени овога питања је ои, дакло, ослобођен свих законских прописа, и важност и доказану спагу поједшшх доказа има да оцсњује по свом слободпом уверењу, које је резултат доказацог поступка на главпом претресу. Али ова теорија данас пе значи пикако потпуну еманципацију судије од свих законскпх прописа, који се односе на учењс о доказу. Опа значи невезаност судије за закопска правила само при оцепи питања о важности и снази доказа; дакле, да ли је који доказ довољан, гха да се узме да јо једиа чињеница истипита, зависи само од слободног уверења судијс. Ме^утим она не зпачи никако новезаност судијо и за оне законске прописе, који говоре о томе, која, се доказна сре3 ) Ви1[, Сотшеп1аг гиг 6816. 81гаГргоие880гЈпипд II, 58, и даље; ЈЈИтапп, 1>ећг1>исћ Јеа 0а1егг. 81гаГргоееб8Гесии 572 и даље; Псти, ЈЈсћгћисћ с1еа <1еи1зсћ. 81гаГргос08чгсс111з 323 и даље; ^аскаггае, НапсШиећ Јез с! ш18сћ. 81гаГргосо8»е8 II, 400 и 409; 0(а 8ег, ПапсЈћисћ Је« с1еи1зсћ. 81гаГргосе88Га8сћ1з I 346 и даље; Шгктеусг, 1)еи1бсћез 81гаГЈ)госеабгесћ18 83 и даље; ОдгеИса, Кагпспо ргосезбиа1по ргауо 428 и даље.

ства могу употребити и у ком облику се она имају употребити. Ово се двоје не оставља увиђавности судије, већ закон набраја доказна среетва, која се могу употребити, и прописује облик у коме се имају употребити. Иовреда ових законских прописа повлачи за собом ништавост самог поступка. Тако законодавства, која су усвојила ову теорију, наређују, да се као доказно срество може употребити само : увиђај, сведоци, вештачење, признање, исираве и индиције. Ирема томе се судија мора нридржавати тих иравила и не сме н. пр. узети као доказно срество заклетву, коју закон није предвидео. Тако исто они одиосно облика тачно прописују н. пр. како се има извршити увиђај; како се имају иснитивати сведоци; наређују да се извесна лица као сведоци не смеју испитивати о извеспим чињеницама као н. пр. свештеници о томе, што им је као тајна исновести иоверено; да сведок на свој исказ мора бити заклет; да вештак не може бити лице, које је осуђивано и да такво вештачење не може бити доказ и т. д. Ван ових доказних срестава судија не сме употребити ни једно друго, а којим ће се од ових у поједином конкректном случају послужити, оиет зависи само од његове увиђавности. Зудијско уверење по Овој теорији ослобо^ено је сваке законске ограде; али је она ипак далеко од тога. да сматра да је за коначну одлуку судије меродавно једно неодређено осећање и пазирање виности или невиности оптуженог, ко.је је производ целокупног утиска добивеног на претресу. Напротив образовање овог судијског уверења има се узети као темељна и свесна операција разума, чија се основица налази у исходу главног иретреса, а нарочито доказног поступка. Чињенице, које су садржај нојединих доказа, изнетих на, претресу, јесу елементи, из којих се има да добије судијско увереље. Сви се докази прибирају извесним тачно утврђеним редом, и судија је дужан код сваког да оцени његов садржај и вероватноћу за себе. За тим судија има све доказе' брижљиво да испита и међу собом да их пореди, из чега се добива низ основа или разлога за и иротив истинитости једне чињенице. Према томе једна се чињеница оваком операцијом разума само тада, може узети за истиниту, ако лоднети докази дају довољно основа за то. (3 тога је сасвим оправдано, што се и по овој теорији, без обзира на слободу судије у оцени доказа, тражи навођење основа или разлога у пресуди, којима се суд руководио приликом доногаења одлуке о кривици или некривици. Тражење, да судија тачно иаводи осиове са којих узима кривицу за доказану, никако не стоји у противречности са теоријом слободног еудијског уверења, јер ни по овој судија нема права да доноси необразложене одлуке, већ је на против еуд дузкан да да рачуна о томе, да је до пресуде дошао правилним путем. 4 ) — Законодавства, која су усвојила ову теорију изречно наређују, да је суд дужан у сво.јој пресуди да наведе основе или разлоге, тако н. пр. Аустријски Кривичан Ноступак у § 270. т. 7. тралш да суд у разлозима каже које чињеиице сматра за доказане или не и с којих разлога ; то исто чини Немачки Кривични Поступак у § § 275. и 266. Прва и најважнија конзеквенца теорије слободног судијског уверења, као што каже Глазер, & ) састоји се дакле у томе, што се одговор на питање, да ли је једно доказно срество постигло свој циљ, да ли се показало довољним да створи извеспост о оиоме, што треба да се докаже, да ли је, дакле, његова доказна снага била довољна, — има да остави искљ>учиво оцени судије, забрањујући сваки покушај, да му се 4 ) ИШапп, 1_,ећгћисћ с1е8 0з(егге1сћ1аоћеп 81гаГргосе88Гесћ18 576 и даље; Исти, 11|ећгћисћ с1ел с1о'и1зсћеп 81гаГргосеззгесћ1з 327 и даље. 5 ) 01ааег, НапЈћисћ с1ев с!еи1зсћеп 81гаГргосез8гесћ18 I. 353.