Полицијски гласник

ИОДИЦИЈ ски ГЛ АСНИК

СТРАНА 29

пропнсују аогодбе, под којима има доказном ореотву га ибклања веру. III. Иитање, да ли се о кривици или некривици у Кривичном Поступку треба да решава по теорији законских доказа или по слободиом оубјективном судијском уверељу, било је иредиет најчешће борбе у науци. Тај спор поодавно је о&ончан 6 ) и он данас припада историји, јер оу се сва новија законодавотва а и наука изјаснили против законске теорије доказа а за теорију слободног. оудијског уверења. Да је овако решење овога сиора не оамо нравилно, него и једино могуће, најбоље ће се видети, ако изиесемо бар најглавније разлоге, које показују надмоћност теорије слободног оудијског уверења над теоријом законских доказа.'} ' , Од ирвих разлога, који су старија законодавства руководили да усвоје теорију законских доказа, био је тај, што се мислило, да у њој лежи најбол.а заштита онтуженог од оаковоље судије, која се гледала у теорији слободног судиј") Види о томе идући §. ') МШегтаГег, 1_1вћге уот Ве\У(Лбе 77 идаље : ВиI /', СоттепЈар гцг О^Бег. У1га,Гргосе83огс1пипЈ» II, 61 ; (геуег, у НоНпепс1огГГ — овом Напс1ћиоћ с1ез <.1еи1зсћ. 8.1га1ргосе8303 I, 193. и даље: ЈЈИтапп, ћећгћисћ (1ез с1еићзсћ. 84га1ргооезаез 323 вдаљв: V. Нуе, БЈе 1еИвш1о Сгипс1за1пе <1ег озЈегг. 81гаГргооврзог<1пичд 280 и даље ;

' оког уверењн. Браниоци ове теорије Су тврдили, да се иоотизањо материјалне иотине може само тако обезбеДити, ак.о се џоотаве објективна законска докадна нравила, ко.ја оу продукт искуСтва хиљаде кривичних олучајева. На овај начин добивала б.и се иотина, која би била иотина за све, и никако не би могла бити ревултат случајног, лроменл.ивог ц неоталног субјективног нахођења судије. ТврДило ое, да ова теорија боље штити и интереее државе, да казни кривце. — Ове се ово теоријом законоких доказа може само у неколико иоотићи, те с тога и овај разлог за њеним одржањем мора сггнаоти. Теорија законских доказа не оамо да не даје довољно гаран-' тије за то, да ниједан невин неће бити осуђен, већ напротив у њој лежи опасност за невинос/г оитуженог, јер по нозитиВној теорији судија мора осудити оптуженог само ако ое испунио минимум доказа, који закон тражи, на макар и сам тај судија био уверен у његову иевиноот. Докле позитивна теорија као што видимо, никако но штити -интереое оитужоног, дотле и негативна теорија тако исто не штити у Довољној мери јавне интересе, т. ј. интересе државе да сваког' кривца казни, јер по њој судија сме некога осудити само у случају ако иостоји минимум иретиоставака за ооуду, т. ј. мора и нравог кривца оолободити Лко нема потребног минимума доказа. (наставиће се) Д-р Бот. В. Маркови^

ПРИМЕНА НАУЧНИХ МЕТОДА У ПОЛИЦИЈС^ИМ И СУДСВЏИМ ИСТРАГАМА од В. А. КеЈ88-а ироФесора волиције на университету у Лозани.

(сшчпетак) Данас иостоје три научна система, који нам допуштају да брзо и несумњиво констатујемо идентитет извесне личности, и да исгу личност онишемо до савршенства. Први је систем Бертилонов, који је данас усвојен готово у свима земљама, и за који се има захвалити дугом и ревносном раду АлФонса Бертилона, шеч>а одељења за идентиФикацију у иариској иреФектури. Систем овај, назват а нтроиометријским оиисивањем, или иросто Бертилонажем почива, у главном, на овим аринципима: 1. Неироменљивости човечјег скелета иосле 20 год. старости. Незнатно увећавање стаса, које се часто продужује за, '2—3 год. изравнато је, с друге стране, савијањем кичмених обртања, које почиње око 20 год. и продужава ое до најпозније старости; 2. У очигледној и знатној разлици у дименсијама између скелета разних личности, и 3. У сиособности иојединих делова човечјег тела за лако и тачно мерење иомоћу сирава врло иросте конструкције. На картонима, који се класиФицирају ио мерама, налазе се још и описна обавештења, подаци о особеним знацима и ФотограФИЈе у две позитуре: еп (асе и у ирофилу. Други систем идентиФикације јесге онај живих слика,, за који се такође има захвалити Бертилону. Под живим сликама ваљаразумети ирецизно осиисивање најкарактеристичнијих

елемената човечјег тела иомоћу сивцијалног речника. Употребаспецијалног речпика потребна је с тога, што обичан говор не располаже изразима за екстремне случајеве. Оредњи случајеви обично су означени, квалификативима: заједнички, средњи, обични, ко.ји нам дају неодређену иде.ју о облику једиог дела човечјег тела. као н. пр. носа. Захваљујући Бертилону, ми данас располажемо нарочитим речником за описивање л>удске Физиономије. Речник овај корисно нам служи и за изналажење криваца у бегству. Претпоставимо, да смо добили фотограФИЈу једног непознатог лица, које је у слободи, са, задатком, да иомоћу фотографије ов<ј лице изнађемо и затворимо. Било би врло иезгодно, па у неколико и немогуће, кад би ми ову ФотограФију сваког часа вадили из цепа и сравњавали са личностима на улици или у јавниМ локалима. С тога је неопходно потребно, да пре отпочетог истраживања детаљио аналишемо добивену ФотограФију, и тако рећи, у нашем мозгу репродукујемо слику тражене личности. Позната је ствар, да ми можемо мислити само о ономе што смо у стању речима изразити, и да ми можемо видети у мислима само оно, што смо у стању описати. Да би се, дакле, једна олИка могла запамтити, неопходно је потребно умети је описати речима. Помоћу специјалног речника пак, агент сигурности у стању је, да добивеиу фотограФију прецизно опише и на. овај начин да у својим мислима рецродукује тачну слику личности, коју има да истражује. Ово последње може се поотићи и без фотографије, само помоћу картона за. живе слике, на коме се налази прецизан опис тражене личности. Живе слике корисне су још и за класиФицирање ФотограФија нрема облику и

правцу појединих делова лица, које је класиФици)»ање нашло своју практичну примену у састављању нарочитих албума за органе сигурнооти, тако званих „О. К. V.«'*: И најзад, трећи систем идентиФикације јесте систем дактилоскоиије. Као што смо већ поменули, несумњиво је доказано, да не пост.оје два лица, чијо би папиларне линице прстију и шако имало исти облик и иравац. Према оваквом стаи>у ствари, линије ове одлично су' оредство за идентиФикацију, Употреба отисака нротију стара је ствар, коју су још стари Егиићани и Иидијанци употребљавали, али је тек у новије време, захваљујући Галтону, Хенриу, Вертилону, Висетиху и Рошеру на рационалном класиФицирању добивених отиоака, поотала сигурно средсгво за идентиФикацију. Штета је само, што се сви биро-и за идентиФикацију помоћу ових отиоака не служе истом методом у класиФицирању, услод чега ое порађају велике незгоде. Неки мисле, да би дактилоскопија могла потпуно заменити Бертилонаж, за ко.ј и веле да има ту незгоду, што је узимање мера дуго и тешко за просте агенте. Ми не делимо ово мишљењо. Са мало више пажње и вежбања успева се, за кратко време, у брзом и ирецизном добијању антропометријских мера. Поред овога, на антропометријским картонима налазе се такође отисци прстију, те нам на овај начин систем Бертилонов пружа много више гарантије но сама дактилоскопија, а у питању о идентитету човек мора бити и сувише обазрив. Још нам изгледа, да би истраживање идентичности помоћу дактилоскопије захтевало нарочито извежбани персонал због Ф .инеса с којима јо скончано.

*) Опширније о овим албумима и живим сликама видети у »Полицијском Гласнику' 5 за 1905. годину стр. 265 — 404.