Полицијски гласник

СТРАНА 30

ГГОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

В1Ч)Ј .4

ПомнњеМр. јо.ш, као специјалне системе идентиФикације: утврђив а-н>« антроио метријског иииса иомоћу одела. од д-р Ђорђа Вертилона и констатовање идентичности неиознитих лешева. Наглаоили с.мо раније, да у делокруг научне полиције долази и познавање начина рада нојединих категоријазлочинаца. И доиста, како ћемо моћи откривати злочине и злочинце, ака не будемо нознавали свет из кога се злочинци регрутују, њихове навике, начин њиховог рада ит. д. Изјављујемо одмах, да се ова познаваша не могу, стећи помоћу статистике и разговора са злочинцима у затвору',: који с.ваке разговоре о њиховом начИиу жпвота и њиховим особинама схватају увек са шаЛ)Иве стране. За практично изучавање злочинаца потребно је иосећивати њихова друштва, разговарати с њима њиховим језиком, и добро нозиати начин њиховог рада, као и оруђа којима се служе. Захваљујући овим истраживањима ми знамо, да и у свету злочинаца, баш као и у. поштеном свету, има специјалиста,који се баве само извесном врстом носла, и да у две трећине случајев.а злочинац не ради сам, већ у друштву са себи равнима. ФалсиФикате лажног новца никад, н. нр. не израђује једно лице, већ увек организована дружина, у којој сваки члан има своју одређену дужност: један набавља материјал, други израђује ФалсиФикате, трећи их растурају и т. д. Практично изучавање злочинаца пружа нам још и драгоцена обавештења о међународним злочиначким бандама, које сеу иоследње време све више и више умножавају, захваљујући развијености данашњих саобраћајних средстава. У кратко речено : практично изучавање злочиначког света, које улази у обим научне полиције, снабдева. нас веома корисним знањима за усиешно вођење полицијских и судских истрага. У овоме је битна разлика између научне иолиције и криминалне аптроиологије , јер док нрва обраћа поглавиту пажњу на практичиу страну, дотле се друга занима више теоријом. Остаје иам још да испитамо: које су личности позване да изучавају нолр1Цију. Несумњиво је, да је ово, на првом месту, дужност вештака, који су позвани да помажу и полицију и суд у њиховим истраживањима. Активност вештака у домени научне полиције обухвата примену свију научних метода, о којима смо говорили. Ова је активност, дакле, веома пространа, и с тога захтева дуг и озбиљан теоријски и нрактичан рад. Са извесним одељцима научне полиције, као што су они о констатовању идентитета и аналисању ФотограФија, требада су упознати агенти сигуриости. Спрема ових агената за службу мора бити много темељнија но што је данас, ако хоћемо да успешно ратујемо са злочинцима. Највише користи од изучавања научне нолиције имаће, пак, истражне судије, суди.је нрвостепених судова и адвокати. Не претендујемо ни у колико, да од ових лич-

ности створимо праве сиецијалисте за вештачење, али ћемо се иотрудити д.а им покажемо у нравој боји свет који имају ла оптужују, да.суде или да бране у њиховој будућој каријери. Показаћемо начин рада појединих категорија злочинаца да би могли, у самом иочетку истраге, поћи иравим путем, на коме ће открити зЛочинца. Уиознавајући их са различитим методама за откривање ФалсиФиката, ми ћемо им. у исто доба пружити могућности да контролишу мишл.ења вештака о овом предмету. На овај начин, и судије, и истражни органи, и адвокати знаће има ли у даним случајевима места вештачењу, и са коликим изгледима на успех. Изучавање научне полиције неопходно је, дакле иотребно будућим људима од закона. Ово су врло добро нојмили учесници иоследњег међународног криминалио - антроиолошког конгреса у Турину, (1906.) кад су изразили жел>у : да ивучавање научне аолиције буде у будуАе саставни део универзитетског ирограма. Два италијанска и наш универзитет већ су остварили ову жељу. Нека би наша иредавања била од користи будућим л.удима од науке и правницима. С Француског Д. Ђ. Алимпи-ћ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова иитања: I. Суд општине крњићске, актом својим од 31. децембра пр. год. Бр. 2162, пита: »Имањо масе Ненада Милосављевића, из Јазовника, издато је. путем лицитације, под једногодишњи закун, рачунећи овај од 25. септембра 1905. год. па до 1. септембра 1906. године. Цело ово имање закупило је њих шест закуиаца, од којих је само један сигуран да плати излицитирану цену; али до данас није ни један гроша положио. Како маса дугује знатну су-му пореза, суд је по неколико, пута позвао закупце да кирију плате, али опи то ни до данас нису хтели учинити. Суд је еада у незгодном ноложају и у недоумици: како ће да наилати ову кирију, т. ;ј. да ли може то учинити екзекутивним иугем без претходне осуде, или мора прво донети пресуду? Исто тако потребно му је да зна: да ли би се овим закупцима, Кад би били осуђени на ово плаћање, морало ири извршењу пресуде оставити онолико земље, колико им § 471. грађ. суд. пост. штити по приватним дуговањима, или не.'? к — На ово питање одговарамо: Наплата уговорене закупне цене не може се наплаћивати екзекутивним путем, без обзира на то што је имање масено, и што је под закуп дато путем јавне лицитације. Ако је имање дато иод закуп по наредби старатељског судије, као што је једино и могло бити по договору са масеним стараоцима, онда треба известити судију да закупци неће добровол>но да

плате кирију. па, ће он даЈве учинити шта треба ио закону и својој надлежнооти. Кад буде донесена одлука о илаћању, онда се при извршењу оае мора пазити на наређења § 471. грађ. суд. постунка. пошто и оваква иотраживања долазе у ред оних, по ко.јима је земљоделцу, заштићена од продаје извесна. имовина. II. С.уд општиие селачке у срезу тимочКом, актом овојим од 4. ов. м-ца'^Вр. ; 22, пита: »11о § 471. грађан. суд. постунка, земљоделцу се не може узети у попис, за приватне дугове, поред осталога и кућа са зградама и илацем до једиог данаоран.а. Моли се уредпиштво за обавештење: да ли овај законски пропис штити земљоделцу и оне стаје и зграде, које нису на кућњем плацу, или му штити само оне, које су на кућњем плацу а*остале]"не? <( — 11а ово питање одговарамо: Све оне зграде, без којих се земљоделство не да разумети, и које оно условљава, као што су: амбари, кошеви, штале, илевл.е за смештај сточне хране, кошаре и томе слично, ако су на оном земл.ишту, Које земљоДелцу у онште штити § 471. грађ. суд, пост. не могу се узети у иоиис. Од овога се изузимају зграде, које немају ничега заједничког оа земљоделством, као што су каФане, механе, воденице и т. д. Ако се, пак, која од зграда поменутих у ирвом ставу овога одговора налази на земљишту, које претиче преко онога, што се земљоделцу не може узети у попис, онда се и онаса земљиштем узима унонис.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж Ш С Е Готфрида Крикнера, тргов. агента из Беогрнда, тражи кварт дорћолски, код кога има да одшвара за ута.ју. Иронађеиог треба оировести поменутом кварту с позивом на акт Бр. 10516. Ђуру Јанковића, касапина из Шапца, тражи иачелство округа подринског, који је потребаи шабачком првостепеном суду ради стављања под суд због извеснс кривице. Иронађеног трсба опровести поменутом начедотну с позивом на акт Бр. 206 2 8. Филип Катић. ђак I. раз. гимназије, родомиз Црне Горе, стар 13. год. у дицу оувоњав, црломањаст, очију плавих, расга омаденог, у грађаиоком оделу, пре 8 месеци папустио је Београд и незнано куд отумарао. Зна се да је у априду меоецу пр. год. био у Крагујевцу и одатде отигаао у Ваљево. Свима полицијоким и општ. вдастима ирепоручује се да именованог потраже и иађеног упуте Управи града Београда са позивом на акт Бр. 2026.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Пооде хајдука једно од највећих криминадних зада код нас оу кесаропга — коцкари. Њих има једна велика маоа, биће их 150, који кр-