Полицијски гласник

СТРЛПА 36

ПОЛПЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5

Најзад последи.и важнији разлог, којим су браппоци теорије законских доказа хтели да докажу надмоћносг ове над теоријом слободиог судијског увереша, састоји се у томе, што велс, да захтев за давањем основа или разлога ириликом доношсња одлукс о кривици или некривици нема никаквог значаја боз законске теорије доказа, јер по њиховом мишљењу, давање разлога има само тако смисла, ако се поједине чињенпце, којс стварају основ или разлог, могу подвссти под објективна или законска доказна прапила. — Ледно од најважннјих спо[)них питања у Кривичном Ноступку, нарочито у Немачкој и Аустрији, 8 ) било је питање, да ли од судије при регпеи.у Фактичког пптања, т. ј. питања о кривици треба тражити дапање разлога или основа. Ово је питање постало спорно у врсмсну, кад су појодина законодавства почела избацивати законску теорнју доказа и на место ње уиодитн теорију слободиог судијског уверсња. Браниоци законских доказа, не знају(1И у чему се састоји теорија слободног судијског уверења и како се на основу ње долази до истипитости какве чињенице, изјодпачавали су је с поротним судом, који је судио по убе^ењу и који за своју пресуду није давао разлоге, па су према томе тврдпли, да је чак немогуће дапати разлоге у постунку без закопскпх доказа. Несумњиво је, да је за правосу^е неопходно потребно, да свака п]>есуда буде образложена. Ово се образложавање има захтевати прво у шггересу оптулсеног, јер он у случају осуде молсе и има права да зна, зашто га јс судија огласио за крива, и приликом осуде, зашто га је баш па толику казпу осудио. У случају ослобо^ења државни тужплац има права да зна разлоге. који су руководили судију да опгужсног ослободи. Образлолсавање пресуде има иајзад нарочитог зпачаја и за самог судију, јер му оно даје могућпости, да споју пресуду оправда пред испосредно незапнтересоманнм, а сем тога, ијто оио прииуј^ава судију. да буде пажл.ивији и обазривији при оцснн доказа. Али никако не значп, да се ово образложавање с успехом молсе постићи само у поступку са законском доказном теоријом, а да је у поступку с теорнјом слободног судпјског увсрења чак оно и немогуКе. Нетачност тврђења заступпнка законске теорије доказа најбол.е ^^е се видети, ако се изнесе основ, у коме они налазе разлога за такво твр^ење. Тај основ, са кога ови не ве 1'УЈУ У могуКност и вродпост образложавања пресуде по теорији слободпог судијског увсрен.а, састојп се у томе, што опи судијско уверен.е о извссности какве чин.снице сматрају као продукт инстикга извесности нли као неодре^ени осећај, који се добнја из цолокупног утиска на главном претресу. Нетачпост овог оспова сасвим се јасно види из раније под II реченог, јер је тамо носумњиво утвр1)епо, да судијско уверење није ноки неодређени осеКај или продукт ипстикта, већ на против да је опо само продукт операције разума, при којој со појсдини докази, изнети на главном претресу, оцсњују по нравнлима логике и искуства. Судија мора сваки доказ за себе да оцени и испита а све скупа ме!;у собом да пореди, из чега добпва инз основа за и против истнпнтости какво чињенице. Од јачппо п б)'0ја овпх осиова зависи, хоће ли оудија какву чињснпцу узоти за извесну, вероватну, сумн.иву или неистиниту. Ма код ког од ових душевних стања судија је у стању да нодпссе рачун о томо, како је до њега дошао. Кад се су8 ) \Уа11кег, Скег сПе Сгипс1е гиг Т1!а1Гг.18о-Еп1вс11С1Јип8 у Кеиев Аге1иу (Зоз Сггв Мсие Го1§о од 1857. год., -23!) и даљо; V. \У1ск, Ве*\'е1*1|1еопо и. Еп18с1101<ЈШ1{;9Ј;гип(1о 1 т СгЈппшИргосоззв у Л'еиез Агећ|у с1ез Сггз 1Моие Ро1ј;е од 1857. год., 42 и дал .с; МШегтагсг у Кеиез Агсћ1у с1. 8 Сггз ЈЧоие Р о 1 јјс од 1854. год., 14 I п даљо; V. IIце, 1)10 1е1(ипс1о Бгипс1.ча1го с!ег 0,ч1игг. бЛгаГргоссбзогЈицд 282 п дахе; СоттоШаг гиг пз1егг. 81гаГргосоззогс1ип8. Н> 80; КоаШп, \УопЈериак1 с1ез <1ои1зћип И1гаГуигГаћгипз, 114.

дијско уверетве дакле о кривици или некривици на овај начин ствара, онда је судији врло лако да наведе све разлоге и основе, који су га руководили да до таквог уверења дође. Најзад да је било неосновано твр1)ење бранилаца законске теорије доказа, најбоље показују законодавства, код којих је, и поред теорије слободног судијског уверења, образложавање пресуда сасвим могуће и практички изводл.иво. Свака законска теорија доказа, било позитивна или негативна, почива на Фикцијама и ирезумцијама виности или иовиности. 9 ) Позитивна садрлш у себи шта више двогубу нрезумцију: позитивну и негативну. Позигивна се презумција састоји у томе, што се мора узети да постоји виност, чим су по закону испуп.ене доказне претпоставке. Негативна нрезумција се састоји међу тим у томе, што Се узима да виност не постоји, чим поменуте доказне претпоставке у поједииом случају нпсу дате. Негативна доказна теорија садрлш увек негативну презумцију, ;јер1. се по њој узима свуда да не постоји виност, ако није дат минимум доказа по закону. Овај чисто Формални резултат можочесто пута стајати у највећој противречнос.ти с материјалном истином. Позитивна доказна теорија санкционише неистину, чак се може рећи и лалс; судија је њен роб, јер га приморава да и против свога ур.орења узме нешто за истинпто, те је стога како она тако и негативна више немогућна у Кривичном Постуику. Борба за одржањем законске теорије доказа имала је смисла само донде, докле је поступком владало начело тајпости и писмености, докло посгупак није имао већих гарантија за правпчпост пресудс. Ме1)утим у данашњем реФормираном поступку и наука и законодавства гледају у закОнској теорији доказа излишно ограничење судије и недовољно средство за чување интореса, који су у питању у Кривичном Поступку, јер овај нови поступак с усменошћу и јавности даје јаке гарантије за правичност иресуде. Баш усмени поступак на главном претресу даје низ важних околности, које законодавац не молсе предвидети законским доказним правилима, а којо битно могу утнцати на сазнап.е истине. Ако се хоће да тежи за објективном и најсавршенијом истином то и најнезначајнија околност није без вредности, али ће со с} г дија таквом околности моћи користити само тако, ако он при стицању увереп.а о истини није везан за закопска правила, већ ако со у оцени те околности може слободно кретати. Пачело усмености баш у томе има свој практични значај, што судији из свег поступка на главном претресу даје један целокупан утисак, докле код законске доказие теорије једва да усменост има какву практичну вредност. Резултат свег досадашњег излагања јесте, да је са гледишта реформираног Кривичног Поступка начело слободног судијског уверења једина рационална основица за доночпење иресуде. Спор је овај заиршен одбацивањем законске теорије доказа и усвајањем теорије слободног судијског уверења тако, да данас пико и не помишља доказивати надмоћност прве над другом. (наотавиће ое) Д-р Бож. В. Марковић

ДДБУ^ КРИВДЦД и друга спомо^иа средства по.лиције безбедности. Најглавнији задатак криминалне полиције, као што сви знамо, јесте старан>е о личпој и имовној безбедности њених грађана. Да у томо правцу буде успеха није довољна само •) ХУаИћег, Б^о Косћ1зт111;в1 85 и даљо; ЦЦтапп, 1,сћгћиећ с1оз (1еи1зсћеп 81гаГргосвз8Гвсћ1» 322.