Полицијски гласник

ОТРАНА 42

1ШЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

крајем трећег столећа по Христу једно такво иравило: да сведоџба једног сведока није довољна за потпун доказ, претворило се у обавезан закон. Оведоке сад по правилу испитује судија; према робовима се ,још увек могло применити мучење, а, у последње време и према оптуженом, који није роб, но само ако није из највипшх друштвених кругова. Као што се из свега види, Римском Праву се има приписати слава, што се- још у најстарије време стално држало тачних принципа о доказу, јер видимо да судија није везан ни за каква законска доказна правила, а доказни систем је сасвим рационалан. Једини изузетак чини признање, које се сматрало као доказ чим иостоји. II. Канонски Кривични Поступак.' 2 ) У Италији важио је и даље се развијао Римски Кривични Поступак. Међутим код Германа и осталих европских народа вредео ;је, као што ће се даље под III видети, другачи поотупак с нарочитим доказним системом. Оа ширењем и јачањем хришћанства, црква је лагано почела узимати у своје руке казнену судску власт. Испочетка је кажњавала само духовнике за извесна кривична дела, а у осталом као редован вредео је световни Кривични Поступак, који је био или римски, ако је то било у Италији, или германски, ако је црква била у Германији. Црква је дакле стајала између два поступка са сасвим разним доказним системима, и она за основицу свом Кривичном Поступку узме Римски Поступак и то онакав, какав је био за време последњих царева. Узимајући за основицу Римски Поступак, Канонско се Право у прво време држало потпуно римоког доказног система искључујући само тортуру, што је сасвим одговарало правом духу хришћанства. У свему је осталом остао и да.ље као тос1и8 ргоседепсћ огсПпапив оатужни поступак. Али црква се није задржала само на кажњавању духовника, већ ;је своју надлежност све више и више проширивала. Тако исто ни поступак није остао онакав, како је позајмљеп из Римског Права, већ се развијао све даље, а стваране су и нове институције. Две су главне и трајне користи, које имамо од Канонског Кривичног Поступка. Прв.у само помињемо, јер је ван делокруга наше расправе, а састоји се у томе, што у њему налазимо зачетак истражном или инквизиторском начелу, по коме судија по службеној дужности има, да започне истрагу чим сазна за извршење кривичног дела, не чекајући тужбу приватног тужиоца. Друг а, много важпија, корист, коју је трајно за собом оставило Канонско Праио, састоји се у томе, што је, усвајајући римски доказни систем, прокрчило пута римском схватању и обради доказа. Доказна срества Канонског Права у главноме су иста, која смо нашли и у Римском Праву: признање, оведоџбе сведока, исправе и индици.је. Оамо је битна разлика у схватању признања; оно више није служило као потпун доказ чим је дато, већ се подвргавало оцени и испитивању суда, и само слободно и истипито признање имало је силу доказа. Ово је долазило отуда, што је истражно начело већ било поставило за циљ Кривичном Поотупку проналажење материјалне истине. У овом истом циљу доношене су многе законске одредбе, којима су се поправљала и допуњавала како доказна срества, тако и доказни поступак. Судије више нису б.или људи из народа, већ духовници, који су се иридржавали законских наређења и који оусвоје уверење заснивали направничкој оцени доказа. Праве доказне теорије још није било, али се 2 ) ВГепег, ВеНгаде ги Јег Ое8сћ1ећ4е с1еб ГгкршШоп — Ргосеззез 1И И даље; 2асћаг1ае, Наш1ћпсћ Ј 106 » дал.е; Оеуег, Г<ећгћисН 31 и дал.е; ОШег, НашЈБисћ I ВВ и даље,

из оваког Канонског Иоступка касније развила законска теорија доказа, пошто је овде имала готово све услове за свој постанак. Развијајући се овако, Канонски Посгупак је успео да сузбије -германски посупак с чисто Формалистичким доказним системом, али се ипак осетио утицај овога на Канонски Поступак. Овај се утицај огледа у томе, што је црква из Германског Права лримила као доказно срество и заклетву (шгатепШт ригд-аИотв), за коју Римско Право не зна. Заклетва је код Германа а и других народа била доказно срество још ире Хришћанства, и у тој мери је оила ухватила корен, да је црква никако није могла сузбити. Стога ју је она испочетка само трпела, а касније и усвојила. У прво време сваки оптужени могао је одбити од себе тужбу ако ову заклетву полоЈки ако се опере заклетвом), међутим касније она се није никако допуштала кад постоји потпун доказ противу оптуженог. По нарођењу папе Иноћентија IIГ (11 98—121 5), творца инквизиторског поступка, било је места шгатеп1;о риг^аГлошб тек онда, кад се истрагом није могао постићи потпун доказ о кривици оптуженог. Тортуру, коју је Каионско Право, усвајајући Римски Кривични Поступак, избацило, усвојио је поново папа Иноћентије IV 1252. и завео је, у почетку, само у иостунку противу јеретика. III. Средњи Век до рецепције Римског и Канонског Права. 3 }Принципи старог Немачког и Француског Кривичног ( Поступка пре рецепције туђииских права у многоме су се разликовали од начела Римског и Канонског Права. Кривични Поступак овога времена био је оптужни поступак у томе | смислу, да се строго придржавало изреке : »где нема тужиоца, ту нема ни судије;" није имао једноставно устројство судова, и ни у колико се није разликовао од Грађанског Поступка. Па и доказни систем свих континенталних држава | био је сасвим другачи од онога, који смо нашли у Римском I и Канонском Праву. 0 каквој доказној теорији у данашњем I смислу није могло бити ни речи; доказом се није тражила материјална, него само Формална истина. Карактер овога доказног система састојао се у главноме у формализму доказа и у терету доказивања од стране оптуженог. Докле се у Рим- ' ском и Канонском Праву доказом тражи материјална истина, ; докле ту и странке и судија прикупљају доказе, који су потребни да оп стече уверењп о истинитости какве чињенице., ! дотле доказ отарог Немачког и Француског Права.у толико | носи други карактер, што је чисто Формалистичке природе. I Формализам се састоји у томе, што се доказом није ишло на ; то, да се пред суд изнесе грађа, из које би овај могао до- I бити материјалну истину, него је.суд имао да пази само на.1то, да ли је онај, који доказује, задовољио Форму, коју | закон тражи. Да је одиста доказни систем био Формалистички најбоље |; се види из доказних срестава. Главно доказно срество јесте заклетва. Њоме су се служили само непорочни оптужени, који су се полагањем те | заклетве могли опрати од кривице, која им је стављена. на терет. Формалности, које су пронисане за полагање заклетве, [ морале су се строго испунити, нарочито су се морале тачно ] и без замуцкивања изговорити речи, које су чиниле Форму [ заклетве. Али у многим случајевима, нарочито код тежих кривичних дела, није била довољна само заклетва оцтуженог за себе. Да би се у таквим олучајевима могла поклонити вера заклетви опту»сеног, морао је поред њега положити заклтеву ; још и извесан број његових рођака. или пријатеља, који су се звали аомагачи или саклетвеници (анП, 1игаГ;оге8, сопЈигаГ;огев, 8асгатеп1;а1е8, соп8асгатеп1;а1е8, Г;ебГ;е8). (наотавнће ое) Д-р Бож. б. Маркови^ћ 3 ) МШегтагег, ГЈећге мот Вепгеме 12 м даље: КшИп, Г)ег ^ешГерипк1 |Гез <Геи1зсћеп ЗСгаГуегГаћгем 208 и даље; Хасћаггае НапЈћисћ I Н7 и даље; Г. Кг»««, Пег Ветеејв ии 8[гаГргогв8з <1ев МЈЦеЦНегк; О1овег, ГГапсШисћ I 49 и даљ?