Полицијски гласник

БРОЈ 6

§§15и1бПОЛИЦНЈСКЕ УРЕДБЕ Питање о лравилном схватању и пјјименивању § § 15 и 16 Полицијоке .Уредбе, а нарочито оних њихових одредаба које говоре о извршности решења прво претпостављених власти. било је спорно и пре закона о изменама и допунама о овој уредби од 17. јануара 1904. год. Узроци бвоме нису никако лежали у нејасности или у неразумљивости законског текста. већ у одредбама §§ 17. и 18. ове уредбе, који нису били изрично укинути, и за које су многи држали да су у важности већ и по томе, што су редовно отштампавани, без икаквих примедаба, у свима званичиим издањима Полицијске Уредбе. ^Док се у §§15 и 16 прецизно означавало којој се вишој власти имају подносити жалбе, и наређивало да је » решење арво-иретаостн.вљеие више власти извршно," дотле се, опет, у § 17-ом изриком допуштало право жалбе Министру Унутрашњих Дела противу решења свију нижих полицијских инстанција. Једновремено са овим, §-ом 18-им стављено је у дужност Министру, да управља и упућује полицијске власти »на поредак и законитоет и у пословима тичућим се поступка с полицијским преступницима, (( и да »надлежним начином и путем« исправља њихове грешке »у овим пословима.® Не треба се ни мало чудити, према оваквом стању ствари што су полицијске власти, на и само Мииистарство Унутраш|Вих Дела, у једним приликама допугптали осу^еном право жалбе противу решења нрвопретпостаВљене вишс власти, а у другим ова решен>а оглашавали као извршна. ЈОвакво стање ствари остало је све до расписа Министра Унутрашњих Дела од 4. јула 1903. год. ПБр. 1 (»143, којим је објашњено, да су решења првопретпостављених виших власти извршна. Законом о'изменама и допунама у Полицијској Уредби од 17. јануара 1894. год, измењене су, као што је познато, најглавпије одредбе ове уредбе, па међу њима и § § 15 и 16. На место старе редакцијс, по којој: »Противу сваке пресуде или решења о истуаима имају право стране жалити се првопретпостављеној вишој власги; и то противу пресуде општинског суда надлежној среској власти; противу пресуде среске власти начелству; противу пресуде чланова управе вароши Београда, управи исте вароши; а противу пресуде начелства, управе вароши Београда и унраве Мајдан-Пека, Министру унутрашњих послова« — дошла је нова редакција по којој: »Пресуде по иступним делима, донесене по оним одредбама кривичног законика, по којима казна по закону не може бити већа од три дана затвора односно трвдесет динара, одмах су извршне; а противу осталих пресуда или решења о иступима, имају нраво стране жалити се надлежном првостепеном суду, који ће пресуду или решење оснажити, уништити или преиначити.« Излишно је и доказивати, да је ово најважнија и најкориснија измена и допуна у старој Полицијској Уредби, али је, нажалост, непотпуна, више

са Формалне стране, те је с тога у пракси створила прави хаос,■■■ који ни до данас није потпуно расправљен. * * * Још 1904. год., одмах по ступању у живот последњих измена и допуна у Г1олицијској Уредби, ми смо у чланцима: »Полиција и Суд° (»Полицијски Гласник« за 1904. год.) доказивали, да се.ове измене и допуне имају односити, не само на истуие из III части казненог законика, већ и на све остале иступе, које извиђа и нресуђујб полицијска власт,. а за чије извиђање и Пресуђење није ирописан никакав поступак. У прилог овог нашег мишљења, поред осталих разлога, наводили смо и ово: »Основ свеколиком тумачењу, дакле, лежи у каратеру Полицијске Уредбе. Само у онолико, у колико је овај карактер измењен изменама и доп.унама од 17. јануара ове год. у толико је измењена и надлежност претпостављених полицијских вла,сти за расматрање иресуда и решења лотчињених јој полицијских и општинских власти. 11а како је Полицијска У]1едба поступак за ислеђење и пресуђење иступа само из III часги казненог законика, то се, сасвим логично. и њене измене и допуне имају односити само на иступна дела из казненог законика: егдо и надлежност судска за расматрање има се распростирати само на нресуде и решења по овим истим дплима. На остале, специјалним законима предвиђене иступ! 1 , надлежност ова распростирала би се само у том случају кад би се и они — ови иступи — иЗвиђали и пресуђивали по Полицијској Уредби, али пошто то не стоји, то ће ови иступи и дал>е остати у надлежнос '1 'и нОлицијских власти у погледу расматрања. И ако све ово, на први поглед, изгледа и логично и правилно, ипак ћемо ми указати на један позитиван и у досадашњој пракси никад неоспорен Факт, који је у суштој противности са гореизложеним закључцима. Тиче се оних иступа по специјалним законима, за чије ислеђење и иресуђење није прОписан никакав поступак, и који се с тога, и дан дањи, извиђају ло Полицијској Уредби. То су, на првом месту, већ поменути иступи казними по уредби о кафанама и механама , но закону о уређењу санитетске сгруке и чувању народног здравља, за тим иступи казними по за кону о заштити од сточних зар аза, по иравилима о регулисању ироституције ит.д. Све иступне кривице, предвиђене овим законима (изузев само у неколико иступа казнимих по правилима о регулисању проституције) извиђале су се и пресуђивале, па и данас извиђају и пресуђују по Полицијској Уредби. Као год и за иступе из 111 части казненог закона, тако су и за ове специјалне иступе употребљавани докази из §§ 34 и 35. Полицијске Уредбе, пресуде изрицане у смислу § 38. исте уредбе, а оптужени, кад је томе било места, ослобођавани казне на основу § 36. ове исте уредбе. Али оно, што је у целој ствари најважније, то је право на жалбу у вези са

дужношћу претпостављене власти да расматра, одобрава и уништава пресуде и решења нотчињених јој власти у свима побројаним иступним делима. А и ово право, и ова дужност, налазили су и налазе свога ослонца једино у §§ 15 и 16. Полицијске Уредбе, дакле онако исто као и код иступа из III части казненог закона. Између ових иступа, и оних који се кажњавају по специјалним законима а немају нарочитог поступка, као што се из изложеног види, није било нити има ма какве разлике у погледу извиђања и пресуђења те, према томе, Полицијска Уредба служила је, па и данас служи као поступак полицијским и општинским властима за извиђање свију оних иступа у опште, за које нема снецијалног поступка.

Са оних истих разлога, због којих се ириликом ислеђења иступних дела из III части казненог закона, мора водити рачупа о новим изменама и допунама у Полицијској Урздби, са тих истих разлога морају се и оваиступна дела саображавати у свему проиисима Полицијске Уредбе, јер је она њихов поступак исто онако, као што је поступак за извиђање иступа из 111 части казненог закона. Између једних и других иступа није, пре ових измена и допуна, било никакве разлике у погледу извиђања и нресуђења, те је с тога не може ни сада бити. Не може је бити ни по томе, што се ови истуии морају и даље ислеђивати по Полицијској Уредби, и шго иолицијске власти, према новим изменама и допунама у § § 15 и 16 ове исте уредбе, не би имала законског ослонца да расматрају одлуке на њима засноване, погато је зато надлежан суд према новим допунама. Кад ово не би стојало, т. ј. кад би ово расматрање остало и даље код полицијоке власти, исиало би да постоје две Полицијске Уредбе: једна нова само за истуле из III части казненог закона, и друго — стара — по којој би се ислеђивали иступи лредвиђени у специјалним законима. Да је ово апсурд, излишно је, мислимо, и доказивати.« За правилно појимање ових редака потребно .је знати, да се у пракси код полицијских и општинских власти разликују, у погледу извиђања, ове четири категорије иступа: 1. Истуи из III части казвеног закона, за чије ислеђење постоји нарочити поступак —• Полицијска Уредба. 2. Иступи предвиђени специјалним законима, који се извиђају и нресуђују по специјалним поступцима (иступи казними по закону о лову и по закону о гнумама и т. д.) 3. Иступи предвиђени специјалним законима који се, по изричном законском наређењу, извиђају и пресуђују по Полицијској Уредби (иступи из закона о унапређењу сточарства и воћарства, из закона о уништавању штетних лшвотиња и биљака и из закона о риболову), и најзад: 4. Иступи, који се кажњавају по специјалним законима, али за чије извиђање није прописан никакав поступак, те се с тога извиђају по општем поступку за иступе — Полицијској Уредби (иступи из