Полицијски гласник

СТРАНА 54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7

нарче папира, које реагујући мења боју под дејством гасова сумпорних, и имаћемо за свакога јасан и аутоматски доказ о правој смрти. Папир, који ми предлажемо, јесте обичнопарче писаће хартије, на коме се раствором неутралног ацетата оловног напише што год или нацрта што год, и то ое у таквом стању не види; права смрт биће означена само појављинањем написа и.ии цјггежа гга папиру, који је у почетку био са сиим бео. То је сам мртвац који се обзнањује као упокојени; то је он сам који каже: »Ја сам мртав." Оловни папир, може, но нужди, да буде замењен парчетом бакра или сребра; новац од нола динара или бакрене две паре дивно могу да се употребе на овај циљ стављајући их под носни отвор. Згодно је, претходно, малим парчетом ленљиве хартије делимично покрити површину метала, која је нрема носном отвору, а у тој сврси, да би гасови из плућа дејствовали само на слободну површину, како би реакција уочљивија била по разлици у боји између двеју металних површина. Али, у ствари, ништа не може да замени оловни папир. У осталом, ради јаче и лакше употребе ових огледа, нредлажемо, да се овакав приправљен папир, готов за употребу, бесплатно даје од стране општинске власти оваком сведоку, који дође у општину, без лекарског уверења, да учини пријаву о смрти. Овај папир, враћен у општину после реакције, служио би за убеђење, и био би у очима адмииистрације као доказ дајеправа смрт заиста констатована. Осо аугоматско уверење о смрти заменило би лекарско уверење, кога је немогуће добавити кад нема ни једног лекара, а замена би била врло корисна, пошто лекари врло често и;| рђаве навике потписују тражена уверења не нрегледајући последњи нут тело мртваца. Реакција сумпороводична бива у свима случајевима праве смрти, а не јавл^а се ни у једном случају привидне смрти: она нам дакле даје знак несумњиве смрти, знак тако ноуздан као и само распадање, а овај је знак. по превасходству оппгги, народни знак смрти, јер је на домашају свакога. При оредњој температури реакција се показује ири крају првога дана или лочетком другога, мало доцније или мало раније, ирема приликама, али увек свакако ире него што се јави оиасан знак расиадања. Знак сумпороводоничне реакције релативно је пригодаи; његово очекивање, пре него се приступи сахрањивању, ни у колико се не коси са наређењима најстроже хигијене, и шта више помаже примену закона, који на супрот хигијени, забрањује да се лешом располаже пре појаве знака распадања. Знак сумпороводоничне реакције мири закон и хигијену, и на велико добро друштва, води у исти мах рачуна о наређењима и закона и хигијене. Време је, да се власт побрине о жалосном положају у коме се, у Француској, налазе становници а нарочито становништво сеоско; често су појединци оглашени за мртве на веру два сведока и снуштени у раку без доказа о правој

смрти. Потребна је строга уредба, која би нудила све заштите. Већ неколико општинских управа —■ безансонска и булоњска - наредиле су лекарима, који констатују смрт, да морају правити пробу са Флуоресцеином. Надајмо се, да ће овај леп пример лрихватити и остале вароши, и да ће се лредузети мере, да би и сеоско становништво, лишено помоћи лекарске, могло да буде осигурано црименом начина сумпороводоничне ренкције против сваке опасности пренагљеног сахрањивања.« ПОУКЕ И УПУТИ Жалбе, изјављене противу решења Министра Унутрашњих Дела, којима се одређују места и рејони за апотеке, не подлеже расматрању Државног Савета. Решењем Министра Унутрашњих Дела С№ 6693/966. год., апо молби Коете В. ..., овд. апотекара, у начелу је одобрено отварање само једне, и то XVI. нове апотеке. и одређена је комисија ради оцене о могућности и места. Приликом стечаја за нову XV. апотеку на Савинцу, 209 грађана из околине »Три Кључа к , Сарајевске улице, Топчидерског друма и Сењака молили су, да се нова апотека отвори у Сарајевској улици, али им није ова молба уважена. Комисија је нашла, да би у оавамалском кварту, односно у врачарском, требало отворити апотеку, а што се ужег рејона тиче, да он треба да заузме Дринску улицу, почев од левог угла Сарајевске, па до десног угла улице Књаз Милоша и куће на десном углу Сарајевске и продужењу Дринске улице до ново просечене улице. Решењем С№ 7.508, одлучено је и утврђено, да граница рејона иове XVI. апотеке буде Вишеградска улица целом својом дужином са обе стране, проширујући на тај начин предложени рејон за две улице у позаднину, а то зато, што је предлогом комисије обухваћен мали, готово никакав рејон, и што се ужим рејоном морао оставити свакој апотеци известан круг кретања. Одређивање сваког рејона бива на основу тач. 7. чл. 24. санигетског закона, посредством комисије, а Министар, по праву врховпог надзора, на основу чл. 1. тач. 7., чл, 4., и тач. 1. чл. 24. истог закона, надлежан је за одређење рејона и места за апотеке, услед чега и раније одређени рејони појединих сгаријих апотека нису и не могу бити неке сгалне и непроменљиве одлуке за све прилике и за сва времена. Јер растењем популације и потребом отварања нових апотека на истој територији раније одређени рејони морају се мењати и сужавати, пошго у противиом за нове апогеке — које се на основу закона, а на молбу интересованих лица, морају отворити, не би било места у рејону. Ценећи ствар овако, Министар је нашао, да комисија погрешно резонује и пледира за неприкосновеност ширег ре-

јона апотоке Душана Ј. ограничавајући ужи рејон нове XVI. апотеке на један део Дринске улице, која би уједно била и гранична зона рејона, нове апотеке и апотеке Душанове, као старијег рејона, Разлози, који су тадањег Минисгра руководили, да Душану решењем СЛ» 1886. 1897. г., противно мишљењу комисије, а на штету тадање оавамалске апотеке, прошири рејон и дозволи му да апотеку постави награници овако проширеног рејона, определили су и Министра, да решењем С№ 7508. од 12. јула 1906. године рејон нове апотеке прошири и одлучи, да границанове апотеке будеВишеградска улица целом својом дужином са обе стране, и са овим рејоном расписан је стечај за њу. Ови разлози стоје и у овом случају, и ма да Душан, на оонову решења А№ 283. и С№ 1886. од 26. Фебруара 1897. године, полаже право на целу Сарајевску улицу, — Министар није нашао, да овде има и да може бити неког стеченог права, јер се такво према општим одредбама закона о давању концесије, одређивању места за апотеку и право контроле не може ни прибавити, јер да је оно постојало или у опште могло постојати, онда ни молилац Душан не би могао дођи а још мање приближити се рејону и апотеци у Савамали, која је у своје време добила рејон за целу Савамалу без ограничења. Са ових разлога, а на основу чл. 1.. чл. 4. тач. 7., чл. 24. тач. 1. и 7., санитетског закона, Министар Унутрашњих Дела није уважио молиоцу Душану молбу, којом је молио, да супротно мишљењу одређене комисије и решењу С№ 7508. од 12. јула 1906. године нареди комисији, да ужи рејон нове XVI. апотеке одреди у кварту врачарском и да не одобри, да се апотека отвори у Сарајевској улици, већ у Књаз Милошевој, као на раскрсници Врачараца и Топчидера, — него га је својим решењем од 20. септембра 1906. године С№ 9130. одбио од овог тражења. По изјављеној жалби на ово решење, Државни Савет је нашао: IIо чл. 24. тач. X., 2. и 7. закона о уређењу санитетоке сгруке и чувању народног здравља, Министар Унутрашњих Дела, као врховна надзорна власт, црема броју становника, који сепо закону тражи, даје дозволу за отварање и држ,ање апотека, и при отварању апотеке. преко полицијске власти пази, да се за њу избере место, ко.је је удесно и за апотеку и за публику. Као што се види, закон је одредио, да Министар све то по овојој оцени решава, те с тога питање, које је расправљено ожалбеним решењем, није административан спор, према чл. 48. тач. 2. саветског пословника, за расматрање кога би надлежан био Државни Савет, по чл. 5. закона о своме уређењу и чл. 144. Устава. С тога је Државни Савет одлуком својом од 16. јануара 1907. године №326., а на основу чл. 25. закона о пословном реду у Државном Савету, одбацио жалбу жалиоца као ненадлежној власти поднесену .