Полицијски гласник

СТРАНА 66

БРОЈ 9

тражили оншту рвформу Кривичног Поступка. Инквизиторски Поступак са свима својим институцијама био је толико несносан, да се морало приступити неком поправљању. То буде и учињено укидањем тортуре у току друге половине <>самнаестог столећа. Укидању је нарочито доприиело ,још и то, што се била увидела апсурдност суђења вештицама, у којим се случајевима она најра.ције употребљавала. Ма да је тортура била укинута, признање јо ипак сматрано као ге&ша ргоћаМопит, и држало се да држава и даље има права да изнуди признање. Истина, ово више није вршено тортуром, али су на њено место дошле кизне за лаж и нваослушност (батине и пост). Муцање или лаж сматрали су се као непослушност, и под маском казне :*а такву непослушт-тост крило се изнуђавање признања тешким затвором или батинама. У добијању признања огледала се вештина иследпикова; он се, да би дошао до признања, служио капциозним питањима; гледао је да оптуженог збуни двосмисленим питањима, или је пред њега изненада износио ствари или лица и на тај начин хтео да га доведе у раздражено стање, услед кога оптужени малаксаеа и даје очекивано признање. Укидањем тортуре индиције су добиле већу доказну вредност. Докле се раније на основу њих могла употребити само тортура, дотле се после укидања ове индицијама могао добити потпун саставни доказ. Тек је сад иследник и судија гледао, да на све могуће начине дође до посредних основа подозрења, па макар и удаљенијих, само да би могао саставити потпун доказ по закону за осуду оптуженог. Стога је укидањем тортуре извршена валша промена у доказном поступку, и од тада се датира нова Фаза инквизиторског поступка. Законодавства дру1 'е иоловине осамнаестога столећа, поред признања и сведоџбе сведока, уводе као доказ и саставни доказ по основима подозрења. Теорија принудних законских доказа, и то иозигивна , била је у ово време дошла до најмеће своје примене. — Ова је теорија вредела у Француској све до Револуције, која је из основа променила и цео Кривични Иоступак, па с и.име и доказну теорију. Међутим законодавства појединих немачких држава, као и аустријска, не само да и даље задржавају теорију законских принудних доказа, ттего је још и нарочито обра},у.ју све до половине прошлога столећа,, а нека, као аустријоко, још и дал.е. После укидања тортуре доношени су у Немачкој и Аустрији нови законици о Кривичном Поотупку, одвојени од казнених законика. Први такав законик био је Кривични ГГоступак ЈосиФа II оД 1788 год. Тортура је овим закоником забрањена, а завед (!Н је доказ по основима подозрења. Доказна теорија је иозитивна. Аустријски Кривични Поступак од 1703 поотавља међутим негативну доказну теорију, ш '1'о се јасно види из § 414. Доказ по основима подозрења не само да ,је заведен, већ се на основу њега може из[>ећи редовна казна, изузев смртне казне и казне доживотног лишења слободе. Ако иије било у ком случају довољно основа подозрења за образовањз саставпог доказа, то се противу оптужепог могла употребити каква полицијска мера, али никако изванредна или иолуказна. Пруски Кривични Поступак од 11 децембра 1805 усвојио је, као год и Јоаефина, иозитивну доказну теорију. Само овај закон није никако допуштао осуду на редовпу казну саставним доказом, већ само на ванредну, Сем тога смртна казна се могла изрећи само на основу признања, а ако овога нема, онда на основу других доказа само онда, ако су две трећине судског колеги.јума сагласни да је други доказ довол.атт и потпун,

Бавароки Казнени Законик и Кривични Постунак од 16 маја 1813 јесте један од најбољих законика, који је у законским одредбама Формулисао инквизиторски поступак после укидања тортуре. И он усваја иозитивну законску теорију доказа с тим, гато само доказом по основима подозрења не допушга изрицање смртне казне. После овога времена настаје и у немачким државама иокрет за (»еФормом Кривичног Поступка, у коме се имала изменити и доказна теорија. Поједина закоиодавства уносила су у своје поступке нека нова начела, али су и даље остала при теорији законских доказа. Сав напредак у томе погледу састојао се у томе, што је од сад позитивна законска теорија замењена негативном, која је ипак савршенија и боља од прве. Тако Ниртембершки Кривични Поступак од 1843 и Баденски од 1845 усвајају негативну доказну теорију. Иећ се и у ово време налазе извесна немачка законодавства, која покушавају дз избаце сасвим теорију законских доказа и да јо замеме с теоријом слободног судијског уверења. Ови су покушаји чињени све до 1848 год. V. Реформа Кривичног Поступка 1. Ирва је Француска била на европском коЈатиненту, која је раскрстила о инквизиторским поступком. Ордонанеа од 1670 год., донета на оонову ранијих од 1498 и 1539, била је законик кривичне процедуре у Француској све до уочи ('еволуције 1789 год., која је инквизиторски иоступак учинила јединим и редовним за целу Француску. Практични резултати инквизиторског поступка били су скроз и скроз неповољни. Иоследице тајности, писмености и тортуре биле су велике; оптужени је био лишен свих права и предат па. милост и ттемилост судије — инквирента. Инквизиторски поступак значио је мучење и понижење невиног оптуженог, а велику неподобност за брзо и успешно кажњење кривца. Де овакав буде инквизиторски поступак допринелаје нарочито теорија законских принудних доказа, која је у њему све до Револуције била у јеку. Подела доказа на потпуне и непотпуне, па ближе и удаљеније основе подозрења, учинила је, да је судија у свако доба могао наћи потребан број основа подозрења за осуду оптуженог, само ако га је требадо осудити. За тим, услед оваке поделе доказа, осуда на потпуну и непотнуну или изваиредну казну проузроковала је велику правну несигурнос.т, услед чега је јако била. уздрматта вера у правосуђе. Политичком апсолутизму овога времена потпуно је одговарао овакав поступак, по коме су оптуженом, као паеиниом учеснику, одузета сва права и у политичком погледу. Крајем осамнаестог столећа тражена је општа реФорма Кривичног Поступка; списи ФилосоФа убрзали оу саму реФО [)му, а нарочито је од утицаја било нисање Монтескија, Бекарије и Русоа. Револуцијом од 1789 учињен је крај инквизиторском поступку, као год и многим другим установама Француоким. Једним декретом укинута је тортура и 1игатеп1шп ри^аНошв; одмах за тим уведена је јавност и опоежно право одбране. Али је највеће реФорме учинила народна уставотворна скунпттина од 16—29 септембра 1789 год. На реФорму »Рранцуског Кривичног Иоступка бд великог је утицаја био Енглески Поступак. 1 ) Енглеска, благодарећи свом тонографском положају, била је сачувана од продирања инквизиторског поступка који је већ био ушао у сва континентална законодавства. Стога је у њој увек био у снази оитужни поступак с поротом. (наставиће ос) Д-р Бож. В. Маркови!, 1 ) А. Х.абогсЈе, Ооигл Јо ЈгоИ оптшо!, 423.