Полицијски гласник

ОТРАНА 68

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 9

ИЗ ПРИМЕНЕ за ^она о та^сама са за^оном о иакнади штете и за^оном о шумама.

Иеједнако поступање наших полицијских власти приликом примењивања закона о таксама, закона о накнади нхтете учињене злонамерном паљевином и намерним против законим поништајем ствари као и закона о шумама, — дало нам је разлога да ове редове испишемо, надајући се, да ће они бити повод те да се незаконито и неједнако поступање избегне. 1. Извиђање поништаја туђих ствари почиње се само на тужбу приватног тужиоца (§ '244. крив. зак.) сем случаја ако је повређени предмет јавно добро. Ирема овоме, онај коме је дело попиштаја ствари извршено има се обратити власти уредном тужбом и платити прописну таксу (т. бр. 231. в. зак. о таксама). Тужби је циљ да власт покрене да ислеђењем утврди какво је дело и да кривца, ако може, пронађе. Јер, ако се кривац не иронађе или пронађен не могадне платити штету учињену тим делом, ту штету тужиоцу накнадиће одговорна општина ако је дело доиста намерни против закони нонингтај ствари; у противном, ако би се извиђањем утврдило да нема дела намерног против законог поништаја ствари, ни тужилац нема права да тражи од ошптине накнаду штете. Наше власти обично примају тужбе за оваква дела без таксе и одмах поступа ју по закону о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним против законим поништајем ствари, док је то погрешно. По чл. 1. поменутог закона оштећени може тражити накнаду од одговорне општине ако се кривац не пронађе по истеку 30 дана одкад је иследна државна власт извештена о извршењу кривичнога дела, али и то онда ако је штета доиста причињена намерним против законим поништајем необезбеђених ствари, што се једино може извиђањем, ислеђењем утврдити, а оно се, као што смо рекли, предузима на приватну тужбу и по наплати таксе. Тако исто погрешно је, што неке полицијске власти по тужбама оштећених не утврде претходно постојање дела (злонамерне паљевине, крађе стоке и т. д.) него одмах тужиоца упућују општинском суду на равнање ио чл. 19. закона о накнади штете и многе се општине равнају и ако можда, кад би се водило редовно ислеђење, не би биле дужне давати накнаду, јер н. пр. ислеђењем се може утврдити да паљевина није злонамерна или да поништај у опште не постоји и т. д. 2. Код среских власти врло су честе тужбе којима се тражи накнада за поништени виноград. Власти ту морају бити врло пажљиве. Ислеђењем треба утврдити, ако тужбом није јасно казано, да ли је у конкретном случају дело крађе или је намерни против закони поништај. Ако је

преступиик почупао саднице у винограду и однео их у намери да их присвоји, да их пресади, онда би то била крађа*) а не поништај и извиђање се има предузети по званичној дужности, али ако су садпице почупане и побацане, уништене, онда је поништај и ако такса није плаћена приликом подношења тужбе са извођењем треба стати док се такса не плати (в. з. напомену код ТВр. 227. зак. о таксама). У случају, кад ј ' намерни поништај необезбеђених ствари, приватни тужилац има право накнаде штете од одговорне општине ако се кривац не нађе или ако нађен не буде могао штету платити; у случају, пак, да се утврди да стоји дело крађе тужилац нема права тражити накнаду штете од општине. 3. Да би се избегло плаћање таксе а и дијурне по закону о трошковима, управних власти које ноке власти за извиђање кривичних дела погрешно унапред наплаћују (в. чл. 7. II. став пом. закона) грађани често намерно у тужби квалиФикују дело друкчије него што оио у ствари јесте. Што они то чигте разумљиво је, али се не мозке опростити органима власти који по тим тужбама или из незнања или из нехата иредузимају ислеђење не наплатив прописну таксу и онда кад се из саме тужбе види да није оно како га је тужилац назвао него друго за које се мора платити проиисна такса. Например. Наши сељаци врло често један другоме секу дрвета која су на међама између имања или секу врбаке на спрудовима, па или посечено односе или оставе на месту где је и посечено Да не би илаћали таксу, ако посечено дрво није однесено, они се не туже за поништај ствари већ за горосечу, јер се за горосечу такса унапред не плаћа (чл. 132. зак о таксама.) Број оваквих тужби у нашим срезовима није мали. Власти их примају и по њима раде не обзирући се ни најмање на чл. 10. закона о таксама који је одредио осетну казну за државне органе који без таксе примају у рад »писмена такси-подлежна.« Члан 1. закона о шумама тачно је одредио шта су шуме (планине, горе, забрани), па према томе и на која се дела односи закон о шумама, и по томе члану закон о шумама не може се никако применити кад неко на уврати, у башти или дворишту, посече грм, крушку или друго дрво, или посече врбе у врбаку, него се има поступити по општем кривичном закону о ноништају туђих ствари или по закону о унапређењу воћарства који је доцнији, али којим су предвиђене кривице о брању плодова и о повређивању или поништају једног дрвета ( в . чл. 8. тога закона.) У сваком овом случају поништаја, ахсо се кривац не пронађе или пронађен не могадне платити штету учињену тим делом оштећени има право тражити накнаду штете од одговорне општине по закону о накнади штете, јер у томе закону нигде није казано да општина не ће бити дужна давати на-

*) Види одлуку опште седниде Каеационог Суда од 4. VIII 900. Бр. 585 1.

кнаду ако је дело иступне природе. На супрот овоме ако је кривац дрвета посекао или одиео у намери да их присвоји онда ту стоји дело крађе ко.је се извиђа и суди по званичној дужности и оштећени нема право тражити од општине накнаду штете ако је од кривца не би могао наплатити или се он не би ни пронашао. * * * Буду ли се власти придржавале тачно законских прописа многи и многи излишан посао би отпао. Душ. Николић

РЕФОРМА КАЗНИОНИЦА У ЕНГЛЕСКОЈ од иуковнпка 5јг Н<шагс1 УЈпсеп1-а, У Енглеокој стално напредује реФорма казнионица. Од како је ггре десетак година 8јг Еуе1уи Ки §'§-1е8 — Впве наименован за шеФа свију управа казнених завода, његов рад је стално био упућен на мудру поправку казнених завода у корист осућеника*) како за време издржања казне, тако и по њихову отпусту. Многе промене предузете су у таквој тишини, да су о њима шира иублика, па и сам парламент, дознали тек онда, »иошто су оне већ биле у снази неко време и показале несумњив успех. Енглески закони дају управним властима знатна права на самосталан рад; услед тога могло се и десити, да је административним путем било изведено класиФицирање осуђеника у главном тако исто, као што је било предвиђено једним законским пројектом о робијапшицама, (Репа1 8егуИ;ис1е ВШ) који је у неколико сесија поднашан парламенту, али због других пројеката остао нерешен. Када је овај законски предлог дошао једном у парламенту на дневни ред, присутни правници држали су тако дуге беседе, да је само прописано време могло учинити крај дебати. Иретерано детаљне дискусије о питањима сасвим споредног значаја свакако је једна мана данашњег парламентаризма. Изгледа да је једна мудра самостална влада погодније средство за извођење социјалних реФорама, него сам парламенат, наравно под предпоставком да су зајемчене личне слободе, одговорност чиновника и право контроле над приходима и издацима. Какав је циљ имао у главноме законски пројект о робијашницама ? Он полази од поставке, да има две врсте осуђеника: једни, који су загазили у злочин услед њихове несрећне судбине, а сами по себи нису баш рћави нити су зликовци у души; затим други, ко.ји су, ма како их тешко кажњавали и ма како се брижљиво старали за њих, ипак тадо злочиначки пре-

*) Поправке Еуе1уп-ове тицале су се ових двеју врста осуђеника: 1) »Сошдс!,* лиде које је осуђено на »репа1 зегуЦдсЈе* — робију; најнижа граница ове казне износн три године и 2) Ј .Рпзопег,« лице које је осуђено на »1трп80пигеп1 — затвор; највиша граница ове казне износи 2 године.