Полицијски гласник

БРОЈ ( Ј

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 69

дистинирани, да оу они права мука и сами себи и људоком роду. Са обема овим класама ос.уђеника мора се са свим различно иоступати. На једне корисно утиче благост, наотава и нада; други су пак тако окорели, да је за и>их како изгледа, на свом меоту једино дуговремена и оштра казна — казна, која се на сваки начин после извесног низа година мора ублажавати таквим мерама, какве захтевају модерни хуманитет и наука. Пре свега ове две класе морају бити потпуно одвојене једна од друге, ако се неће да слабији али бољи део подлегне оном другом. На основи ових мисли и писац ових редака године 1887. извео је закон о проби први пут кажњених лица (РгоћаИоп оГ 1<Чг81; 0{Тепс1егз Ас1- условна казна), закон, иод чијом је владом у Енглеској сачувано од казамата 1 00.000 лица, која су тговредила казнени закониод ублажавним околностима, а држави уштеђени трошкови на љихово издржавање за време извршења казне. Од ових 100.000 лица само су 6.000 до 8.000 пала у поврат; то значи да се поиравило 90 процента, а тај је проценат у исто доба донео пореским обвезницима унггеде од 5 милиона марака. Овај су закон усвојиде скоро све 72 владе британског царства и свуда је одмах имао благотворно дејство. Свакако при том ваља поменути, да се са његовом применом не сме чинити никаква злоупотреба. На жалост овај је случај покадшто био са „Т ј ОЈ Вегеп^ег« у Француској, где је општи интерес захтевао много оштрије кажњавање сурових деликта (повреде учињене ножем »из страсти« и т. д.) На овоме месту пак треба дати општи преглед нових прописа. Тим новим прописима одре!)ује се, да се лица осу})вна на робију (репа1 зегуШМе)' одвајају у два одељ>ења, и то у обично одељење и одељење дуговремених осуђеника. Обично Одељење дели се у три класе: 1. класа звезде ; 2. средња класа, и 3. класа повратника. Свака од ових трију класа мора бити потпуно одвојена једна од друге, у колико ое то да извести. Прва класа звезде састоји сс из осуђеника, који су први пут осуђени на робију, који нису злочинци из навике и који пису поквареног карактера и таквих, који дају доказа да се могу поправити. Средња класа састоји се из осуђеника: а). који су раније већ кажњавани, али не због каквог тешког и опасног злочина; б. који нису раније кажњавани, али се због њиховог карактера и ранијег живота сматрају, да нису још дозрели за класу звезде; в). који су првобитно били у класи звезде, али су се тамо ружно владали или рђаво утицали на своје другово.

Кла.сз иовратпипа састоји се: а). из осуђеника, који су уклоњени из средње класе због њихова рђава утицаја на своје другове; б). из лица, која оу већ ооуђивана р*обијом и чији ранцји живот даје доказа о упорној сталности у вршен>у злочина; в). из оних осуђеника, који су нривремено били отпуштени, али оу морали бити понов.о подвргнути казни због поновреде прописа о месечном пријављивању, због нејављања промене стана или због какве нове осуде. Класа звезде издржава појединачно затвор само 3 месеца у почетку осуде. Средња класа 6, а класа повратника 9 месеца. Могу бити заслужене и нарочите награде за рад и то зарада од 1 ливра код осуде до 3 године и од 1 10 ливра код осуде до 4 године лишења слободе. Одељење дуговремених осуђеиика. Оно се саотоји од оних, који издржавају више од 10 година робије и који оу доказали да су достојни за нарочито, поотупање, понтто су у обичном одел>ењу заслуасили прописаи број црта (Магкз, свуда погрешно названи »Магкепвтб^ет«) с обзиром на њихов карактер, раније казне, вЛадање и марл>ивост у заводу. Осуђеници овога одељења носе сиво одело са плавом траком око леве руке и разнобојним портурама, које одговарају чегирма категоријама. Они обитавају у нарочитом заводу и могу нарочитом марљивошћу и добрим владањем привређивати колику хоће за])аду за рад, од које један д'ео могу сами трошити на извесне угодности, а други се део употребљује у њихову корист према нахођењу заводске Управе. Њима може бити даље допуштено, да заједно једу и да се слободно разговарају за време јела и одмора. Злоупотреба ових предовољстава или рђаво владање повлачи за собом укидање ових користи, премештање у обично одел.ење и дисциплинарну казну. Поред ова два поменута одељења има још један даљи одел.ак, а тај је. Одељене за одраслије малолетнике. Оно се састоји од лица испод 21 године, која су осуђена на робију, и она се морају држати одвојено од свију осталих осуђеника. У ре!>ем случају, ако је малолетник испод 18 година, осуђен на робију, он се може послати у нарочит какав завод, изабран у буди ком месту, где га директор и свештеник прихваћају са нарочитом пажњом. Ови малолетници добијају нарочиту наставу, држе им се читања и предавања, и нарочито су снабдевени добрим књигама. Даје им се посао у радионицама или какав рад на пољу, нарочито обрађивање земље. Нарочита се брига поклања и томе, да се у својим пословима тако оспособе, да и у слободи могу корисно применити прибављена знања. Покаже ли се, да није као што треба понашање или карактер кога од ових од-

раолијих малолетника, онда се о томе олучају извештава заводска комисија, која га тада може преместити у обично одељење. Пе стоји ли пак овај случај, оида заводска управа благовремено пред одпуст отупа у везу са каквим приватним друштвом или добротворним заводом, да се оптуженом малолетнику кађе какав иосао. Оста.је још да се помене, да је иросечни број осуђеиих иа робију износио у Енглеској и Вепсу у рачунској години 1904ј 1905. 3192 лице, међу којима је било 166 жена; иросечна ду^кина казне изнрсила је нешто више од 4'/ 2 године, Однос осуђеника према укупном броју становника од 33 милиона био јо за пооледњих 5 година 2,9 на 100.000 стаиовпика, т. ј. за '/ 5 мање од односа у годинама 1855—1859 и за '/ 3 мање у годинама 1775—1889. Наравно да је за сада јотп одвише рапо коначно предвидети. како ће се у пракси показати ови нови прописи, пошто су оии од стране Министра .Унутрашњих Дела потврђени тек 21. јануара 1905. год., а ступили на онагу I . априлате годипе. Али они обећавају изврсан уопех и у сваком случају творци ових прописа заслужују сваку хвалу за ово паметно и хумапо дело. Сви разлози говоре за то, -Да има наде, да ће се ова нова уредба показати не само као моћан Фактор, који ће побољшати добро 1!ладање и марљивост за време извЈнпења казне, већ ће бити и трајна благодет за наш народ тиме, што ће робијаше, којих је бројно све мање; упућивати на корисније путеве, него што је злочин. с помачког прсвода, Миливоје Ј. ПетровиЋ.

ПОУКЕ И УПУТИ

Оцењујућа комнсија за процену екслропрнсаног земљишта за град Београд дужна је, на захтев сопственика експроприсаног земљишта, издати решење, противу кога се, ако је незадовољан, може жалнти Министру грађевина. Актом од 7. јуна 1896. године, Никола X. II., изјавио је, да пристаје, да му се за земљиште, које му се регулацијом Душанове и Доситијеве улице има да одузме, да у накнаду општинско земл>иште, а разлику вредности земљишта да доилати или он општини, или она њему по погодби или по процени. Пошто је одбор општински у седници од 30. августа 1900. године АБр. 6689 донео решење, да се изврши експропријација тих имања, упућен је тај предмет грађевинском одбору ради извршењапроцене, која је и извршена 6. ттовембра 1900. године, па по жалби пом. Пиколе поништена од стране Министра грађевина; затим је извршена нова процена 14. јутта 1901. године, па и она поништетта решењем Министра грађевина. № 10087190 I г.