Полицијски гласник

иолппилски глаоник

БРОЈ 9

Цошто је поправљен ситуациони план извршена је 25. октобра 1902. године нова нроцена, и то овако: I. да му се за плац у Душаново.ј улици плати [[О 12 дииа])а од -1 т' 2 и да му се за зграде од слабог мат.еријала илати но 1:0 динара од I ш' 2 — свега 4330.70 дин. 26. октобра 1902. године извршена је процена бсталог његовог имаа.а овак'о: I. да му се за плац, који се узима за Душанову улицу плати по 12 дииара од I ш' г . II. да му се за плац, који се узима за Доситијеву задњи део. Скендер-бегову и два окрајка норед Скендер-бегове улице, плати по 6 динара од 1 т*. III. да му се за грађевине од мешовитог материјала плати по 25 дииара од 1 ш 2 — снега 46517.90 динара. Од оне вредности имало је да се одбије: 1.) 1500 динара зато, чгго се иман.у жалитељевом повећава вредносг овом регулацијом; 2.) 20.088 динара за два оиштииска плаца, која се жалител.у устунају. Ове процене упућоне су 30. новембра 1902. године одбору општинском на решење. Молбом од 18. децембра 1903. године А№ 12382. обратио је се Милош X. ii., син пок. Николе, општинском суду, да суд изврши регулацију Душанове, Доситијеве и Скендер-бегове улице, пошто је он пристао на ове нроцене, а актом од I •>. децембра 1904. год. № 11685. молио је, да се одреди нова комисија за процену његовог имања, пошто су цене имању нзмењене. 4. марта 1905. године А№ 3210. дао је пак ову изјаву: 1. да му се за земл.иште, које му се има одузети за ове три улице плати по 20 динара од 1 т' 2 . 2. да му се за зграде од слабог материјала плати по 15 динара од 1 т' 2 . 3. да му се за зграде од мешовитог материјала плати по 30 динара од 1 ш 2 . 4. општинско земљиште, које би му се дало, прима по 20 динара од 1 ш' 2 . 5. 1'азлнка између суме, коју би имао да прими, и оие коју би имао да плати, да му се исп.^ати на следеКи начин: ако Управа Фоидова може да прими општину за дужника на неко своје имање за суму коју он дугује Управи (а која износи око 26.000 динара), пристаје, да му општина остатак иреко те суме исплати у року од године дана са6°| 0 интереса; а ако Управа Фондова не би општину примила за свог дужника, онда да му општина исплати целу суму у року од једне године са 6°/ 0 интереса. На све ово присгао је тако, ако се то питање коначно реши до 1. јуна 1905. године. — На случај, да општина не усвоји понуђене цене и услове, изјавио је, да се изврши процена, за коју је одредио и вештаке у акту № 1 1685(904. год. Одбор општински, у седници од 17. маја 1905. године, реШио је, да ужи од-

бор, у који је одредио '[ одборпика и председника општине, проучи овај предмет и ступи са сопствеником (понуђачем) у ближи споразум и погодбу. Носле овога, сопственик Милош, 31. ма.ја 1905. годиие, код општинског суда изјавио је: да пристаје да ус.туни општини све земл.иште у Душановој улици за регулацију оних три улица но цени од 15 динара од 1 ш' 2 , али под услопом, да му се не уступа општински нлац, у п[)отивном, ако мора тај плац да прими, одустаје од ове нонуде. Остали услови важе онако, како је нре изјавио. Одбор општински, у седници својој од 7. октобра 1905. године А№ 12652, решио је да се, за регулаци.ју Душанове, Доситијеве и Скендер-бегове улице, експроприше имање п.онуђача Милоша у истим улицама, према проценама од 25. октобра и 26. октобра 1902. год., и да му се за исто исплати свега 29.250-60 динара, и да му се уступе два ошптииска плаца у вредпости 20.088 динара. Ово решење одбора општине београдске одобрио је својим решењем од 8. јануара 1906. године 1Ш 32150)905. године Министар Унутрашњих Дела, на основу чл. 142. и 152. закона о општинама. П[)отиву овог решења, Милош је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој навео, да решење Министрово не одговара закону, па је молио да Савет то решење поништи. Државни Савет лашао је, да ож,албено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: По чл. 28. грађевинскогзакона за град Београд, одузимање земљишта за просецање повнх и проширен.е постојећих улица врши се по закону о експропријацији од 15. марта 1866. годипе, са том само изменом,. што по два процениоца би]1а грађевипски одбор и сопственихс земљишта, а ова четири нроцениоца бирају петога за председника. Ло свршеној процеии, оцењујућа комисија по чл. 21. измена и допуна од 17. јануара 1896. године поменутог закона, издаје на захтев имаоца решење о учињеној процеии, против кога сс, по чл. 22. истих измена и допуна, незадовол.на страпа може жалити Министру грађевина, у року од 15 дана, од дана пријема решења. Из акта овог предмета не види се, да је жалиоцу Милошу издато решење оцеп.ивачке комисије, те с тога ни одбор опшгине београдске као ненадлежам није могао издавати жалиоцу решење од 7. октобра 1905. године № 12652., о извршеној процени, пити његово решење може но закону да замеии |)ешење оцењивачке комисије. Ирема овоме, Министар, као наДзорна власт над општином београдском, по чл. 142. и 152. закона о оиштинама, није имао законог ослонца, што је одобрио поменуто одборско решење, него је требало, да га упути, да жалиоцу саопшти, да тражи решење оцењивачке комисије, па да се, ако хоће, против процене жали Мипистру грађевина, којом би приликом Министар ценио, да ли је решење о процени извршно или не, као што одбор тврди,

или ако нађе да није извршно, онда да. ли је на закоиу основано или не и да ли се процена вољом странака може мењати. 0 тога је Државни Савет, на осиову чл. 170. закона о оиштинама, решењем својим од 3. Фебруара 1907. год. № 750. поништио ожалбено решење Министрово. м. в

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена оу нам ова питап.а: I. Суд општипе радаљске, актом својим од 19. јаНуара ове год. Бр. 56 пита: »Моли се уредпиштво за објашњен.е: јесу ли општински судови дужни, да по званичној дужности извршују своје нресуде, изречене по грађаиским споровима, одмах чим извршне постану, или ће се то чинити само онда, кад сам поверилац средством обезбеђења или на који други начии буде тражио наилату. Уираво, хоће ли се повориоцу оставити да независно од суда тражи. начин наплате од дужника«. —- На ово питање одговарамо : По § 13. и 24. грађ. суд. поступка на општинским судовима лежи дужност, да своје н[)есуде, чим постану извршпе, сами и извршују, у року тамо предвиђеном. П|)ема томе не треба чекати, да поверилац нарочито подноси пресуду и тражи њепо извршење на овај или онај начин. Пресуда се неће изврпшвати ио службеној дужности само онда, ако новерилац то наромито буде захтевао и одусташ; од извршења. На случај, да ее пресуда не може извршити из покретности, која ;је у првоме реду предмет извршења, узеће се у попис непокретпо имање, и послати надлежној полицијској власти на извршење. II. Оуд општине дучинске акгом својим од 31. јануара ове год. Бр. 173 пита: »Између ово општинског суда и унравитеља овдашње школе постоји несиоразум у томе: да ли је општински суд по рангу старије и више надлештво нлто ли школска уп]>ава, те да се према томе у адмииистративним нословима упот])еби и тои писања, јер општински суд добија од овд. уиравитеља толике акте, у којима он. употребљава изразе наређу.јуће, као да је он иека надзорна и претпостављепа власт. Да не би дошло до сукоба, јер се учитељ не осврће на опомене овога суда да се он изражава према општинском суду као вишем и старијем надлештву онако како приличи, него и даље наређује, моли се уредништво да објасни какав је међусобпи одношај управитеља основних школа и општиноких судоваУ" — На ово питање одговарамо: Истина, ни законом о ошнтинама ни законом о народним школама није нарочито одређено, какав ранг имају општински судови и управител.и народних школа