Полицијски гласник

ВРОЈ 9

СТРАНА 71

своје средине бира једно стручно лице за благајника школског и одбор је тако и урадио. Актом окружног школског одбора наређује се, да благајник мора бити из оне општиие у којој је школска зграда. Иита се уредништво : је ли акт окружног школског одбора иротиван одредби чл. 56. поменутога закона, и има ли и по ком закону право окружни школски одбор да овакве наредбе издаје и меша се у рад школског одбора, иа чак и његове одлуке задржава од извршења, ма да су оне основане на закону.« — Ма ово питаље одговарамо: Мо чл. 56. закона о народним школама, благајника школског одбора бира сам одбор из своје (-редине. Како по члану 55. номеиутог закона члапови одбора могу бити и грађани оних села, која састављају школску општину, ма да школска зграда постоји иа другом месту, а међутим законом није нарочито предвиђено, да благајник мора бити из места у коме је школа, као што је то предвиђено за иредседника, онда и избор благајника не мора увек пасти на лица, која су из места у коме је школа. Мрема овоме излази, да је месни школски одбор независан у избору благајника, на да, по томе, и захтев окружног школског одбора пије у сагласности са поменутим законским наређењима. Али како је окружни школски одбор могао овај захтев поставити само у што јачем иптересју школе, јер се зна да су иотребе школске и големе и честе, на је велика незгода кад је благајник из другог места, нарочито акоје опо много удаљено, онда је одбор могао и требао да усвоји иредлог окр. школског одбора и да замени благајника. Ако би он, опет, нашао нарочита разлога, да овај предлог никако не прими, нека се обрати са исалбом г. Мипистру просвете и црквених послова. који води надзор над школама, па ће н.егова одлука бити пресудна за оба одбора. Дотле, међутим, треба учинити све што треба, да школа не осети никаквих гезгода и уштрба због овога оукоба.

да плаћа на име непосредног пореза наЈмање 30 динара годишње. Мо члану, пак, 71. поменутога закона, за одборника може бити изабран сваки онај, који има право гласа на збору. Мрема томе, кад задругари, по ставу другом члана 30. овога закона, имају право бирања без обзира на то, колику порезу илаћају, онда они могу бити и изабрани, з.а председника, ако њихова задруга плаћа нреко 30 динара непосредног по.реза, и "2. Ово што је у одговору по 1. ]»ечено важи и за одборнике. само што се за њихову задругу тражи да плаћа 15 динара непосредног нореза. И у једном и у другом случају могу старешине задруга, на чије се име води имање по књизи »1> к и пореско задужење по расиоредима, били они задуживапи личним порезом или не, пренети имање и плаћање нореза на млађе задругаре у смислу расписа г. Министра Финансија од 29. м.арта 1897. год. Пр.Бр. 7702, ма да за то немапотребе, пошто овакав задрунсни однос не крњи права млађих задругара да могу бити бирани.

•СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

СКРЕЂЕ СЕ ПАЖЊА Из оуда општине медничко, среза млавског, изгубљен је један ошпшнски иечат за посак, од месинга с натписом наоколо «Суд ошптине мелиичке 8 а у средини грб. Окреће се пажња свима полипијским и општинским влаотима да овај печат потраже и у олучају проналаска о томе известе начелника ореза млавског с но:швом на акт Бр. 2002. Никола Ђорђевић, скитачки диганин, има да, издрзки једну годину полицијокОг иадзора, који му се рачуиа од 2. новемГфа 19 0 (>. год. кога је дана са ооуде иуштен. Како се Николи ие зиа место пребивања то се обраћа иажња овима властима, у чијем ое нодручју налази Никола, да га подвргну издржавап.у надзора.

у међусобним одношајима, али је за жалеље да је и то могло бити повод једноме сукобу између општине и управитеља, односно учитеља. Да осетљивост нредставника и једне и друге власти није била тако велика, онда би се нашло начина и пута, да се сукоб избегне. Довољно би било да иослове службе издигну изнад саега, па би се узајмпошћу и предусретљивошћу нашао и тон нксања. Али, кад већ то није могло бити, оттда а с обзиром на задатке, ко.ји су управитељима народних школа сталљеии у дужност чл. 67. зак. о народним школама, а председиицима општина опет чл. 55. 56. и 57. поменутога закона, уредништво налази, да су општински судови и управитељи народних школа, одпосно учитељи кад су сами, иа равној нози, и да ирема томе, кад један другоме пишу, пе могу употребити изразе: »нарођујем или парсђује се к , него »молим« и »моли се" и т. д. III. Суд оиштине прокопо-кутинске, актом својим од 29. јануара ове године пита: »После изВршеног пописа земл.ишта од 1884. год. у нописним књигама »Б <( , тгаступиле су разне нромене у имању између појединаца услед продаје, трамне, деобе и т. д. те је тако, ова књига, после извесних година, већ била несигуран основ за правилно разрезивање нореза на земљиште. То је дало повода г. Министру, те је једним својим расписом наредио, да се пренос земљишта, са једнога лица на друго, може вршити по књизи »Б« и ако танија није издата. У таквим случајевима иродавац и куиац морају иредстати општинском суду и изјавити: да је извесно земљиште прешло од једнога на другога. Миоги судови наплаћују. 1га ова саслушања таксу од 0'50 дин. само од продарца, а многи и од њега и од купца. Да ои у наилати ове таксе било једнообразности моли се уредпиштво за обавештеље : треба ли исту наплаћивати само од продавца'или и од п.ега и од купца? а — На ово питање одговараМо: Као што је објагињено и у бр. 18. Молицијског Гласника за годину 1905. онштински судови, нрема чл. 25. правила за извршење закона о таксама од 3. маја 1897. год. ЦрБр. 10442, наилаћују само опу таксу, која је предкиђена тачком 98. такоене тариФе или којим другим, сп(зцијалним за,коном, и никакву другу таксу. Крема томо, аа саолушаи.а о преносима имања, која се врше код општинских судова према распису г. Министра Фипапсија од 29. марта 1897. год. Пр.Бр. 7702. не треба паплаЈ.ивати пикакву таксу ни од купца ни од иродавца. IV. Оуд опшгиие височке, актом својим од 22. јануара ове год. Бр. 110. пита: „11 о чл. 56. закопа о народним школама прописано је, да школски одбо]) из

V. Суд Општине гостиљске, актом својим од 15. јануара ове год. Бр. 25 пита: 1. „Мозке ли бити изабрап запредседнпка један задругар, чија задруга нлаћа непосредног пореза преко 25 дииара, кад он сам пије старсшипа задруге, пего се имање води на старијег задругара, и може ли старији задругар иренети иман,е на овог мла^ег, и 2. Може ли бити изабран за одборника један задругар, кад се имање води на име старијег, кад цела задруга плаћа преко 15 дин. пореза, и може ли се и овде извршити пренос имања и пореза са старијег на млађег задругара? к — Ма ово иитање одговарамо: 1. Мо чл. 105. закона о онпттинама, за председника може бити изабран оттај, који може бити одборник, уз тај још услов,

П 0 Т Е Р Е Тодор Чешљареви1. , обућар пз Ниша, ноћу између 18. и 19. ов. м-ца побсгао је из нритвора нишког првос/гепепог суда, у коме је био због прављења лажног иовца. Тодор је етар 3 2 год., средњег раста, црномап.аот, просед, бркова ошишаних, црних очију , има велико веђе, одело има на себи од црног шевијота, а на глави црп штоФани шешир. Нека га све нолицијске и оншгинске вдаоти јкив <1 потраже и у случају проналаска сгражарно спроводу ттишком првоотепеном суду о позииом на акт Бр. 3 49 1. Стојадин Д. Стевановић, земљод. из Врбова, ореза пчињоког, одвео је 18. ов. м-ца. насилно Љубицу кћер Стојана Отанковића, аомљоделца из Богошевца, у намери да оа њом ванбрачтто живи, и до с.ада се није могао пронаћи.