Полицијски гласник

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 77

Што се тиче боје вештачких очију, довољни су лва пара: један црн а други угасито - отворен , да замене све остале боје. Очи азурне, плаве и зелене могу се врло лако представити на ФотограФији са очима ма какве боје, под условом да је ФотограФија јасна. Ако су очне дупље веома дубоке, мора ое употребиТи мало Фате, да би вештачке очи биле што приближније очима и њиховом изгледу код живих људи. Све што смо до сада говорили, тицало се лешева који нису били прешли у процес труљења. (,'асвим је друга ствар, ако је овај процес наступио, као што је то случај са веКином утопљеника, нарочито у летње доба, када овај процес врло брзо наступа. Извеспи нисци мисле, да у овим случајевима не треба ни приступати фотограФисању, пошто би исто по њиховом мишљењу било некорисно, док други опет тврде, да лешеве треба ФотограФисати у положајима у којима се налазе. НеК поменути д-р МиновиЈ! не дели ни једно ни друго мишљење. Реч је да се утврди идентитет леша, а чим ово стоји, стоји Факт, да би одсуство ФотограФИсања било онолико исто штетно, колико и иросто ФотограФисање леша у стању расПЗ.Д9.ЊЗ.. — Искуство доказује — вели д-р Миновић - да се са мало воље и стрпљења могу добити одлични резултати чак и у оним случајевима, у којима је процес труљења узео велике размере. Једна од највећих погрешгка у овим случајевима у томе је, што се ФотограФисање леша покерава простим слуЈкитеЈг.има или обичним ФотограФима, који нису упознати са специјалним начином ФотограФисања ових објеката. Са ових разлога неопходно је Е.отребно, да лекар присуствује свима вагкнијим и тежим случајевима.* (скршиће се)

0 ПОЛИЦИЈОКИМ НАРЕДБАМА Развијање међусобних односа у друштву, као живом организму, бива непрекидно и у свима нравцима, а полиција је на првом месту позвана, да прати то развијање и да у неколико утиче на њ, разним својим наређењима и уредбама. Ако се и за какву државну установу може рећи, да су јој одлуке и издате наредбе од велике важности по друштво, свакојако се то на првом месту може казати за полицију, која је и законом позвана, да својим одлукама регулисава баш оне друштвене односе, који у закону нису предвиђени. Круг полицијског делања у томе правцу врло је простран и са огромним значајем, а с дана на дан он је и све већи, као што су и друштвени односи компликованији и замршенцји. Због такве велике улоге, што је полиција игра у друштву, она је предмет општег интересовања код

*) Агсћ1\ге$ сГАп1;11горо1ој51о оштпеПр, за 1904. г.

свију редова грађанства. Од њеиог потпунијег и коректнијег или слабијег учествовања у томе нослу, зависи, да чи ће се многи друштвени односи кретати правилним и редовним током или ће они дејствовати на друштво разорно и убитачно. Улога полиције је у томе случају у многоме и васпитна, јер регулисавањем тих односа она утиче добро или рђаво на поједине чланове друштва. Но у колико је важна та њена улога V прописивању и издавању наредаба, у толикој је истој мери од важности и старање њено, да се те њене одлуке и једнообразно извршују од свих полицијских органа, у појединим конкретним случајевима и да се од стране грађанства стално поштују. То је потребно нарочито код иаше полиције, чији је круг надлежности и сувише велики, — већи но у ма којој држави у Европи. изузев можда Турску и Црну Гору. Према досадашњем искуству и познатим резултатима, може се слободно тврдити, да ни коитролисање постојећих наредаба од стране полицијских органа, ни њихово извршивање од стране грађанства, не даје задовол>авајуће резултате, и да се на томе пол,у много што — шта има да поправља. Да би се, пак, то са успехом могло постићи, потребно би било испитати узроке, са којих то тако бива, како би се њиховом помоћу показао пут или нашла средства за постигнуће каквих корисних измена у томе погледу, како би полиција са њеним законским иравом била у ствари полиција, — моћан Фактор, који је у стању и да нешто нареди и да се то његово нарођење поштује и извршује. Иас у овом случају интересује само начин, на који наша полиција издаје поједине наредбе, и на који их доставља својим органима, ради извршења. Он иије ни мало добар и практичан. На против, он је један од главних узрока. са којих је наша полиција немоћна, да са својим издатим наредбама постигн : жељени цилз. Да је то тако, довољно је, да у виду примера изнесемо ј 'дан од свакодневних случајева издавања таквих наредаба у Управи града Београда, који су истоветни у свима другим полицијским надлештвима. Кад Управа нађе за потребно, да изда какву наредбу, доставља је у прлпису квартовима и комесаријатима а ако је важнија — и грађанству преко новина. Та се наредба у кварту саопштава на потпис персоналу, који је моментално на раду па се за тим остави у архив за чување, чиме се свака даља процедура са њом свршава. Поступа се, дакле, као и са другим актима обичне — и еФемерне вредности. Ми знамо, да се такве наредбе не пишу за дан два, већ за известан неодређен период времена, у коме оне непрекидно треба да задрже сву своју важ,ност. Чиновници, који су те наредбе прочитали, могу запамтити њихову садржину и по њима се управљати, али они, који доцније буду одређени на службу у Управи, не морају их знати, ако им случајно нису дошле до руку. Истинит је Факт да их у већини случајева и незнају, и то им се не може приписати у грех. Па кад сви

чиновници нису начисто са садржином свих постојећих наредаба, како се то онда може од публике захтевати! Свега тога не би било када би полицијска власт на други начин манипулисала са полицијским паредбама. Ми познајемо манипулацију са њима у неколико немачких и аустријеких полицијских иадлештава, за које, без сваке сумње, морамо признати, да су старије п урећеније од наших, а које би нам дале најбол,е потврде за то што напред рекосмо. Код њих се ни један од њихових чиновника не би могао изговарати тиме, да му је непозната каква ностојећа полицијска наредба, ма колико кратко време он у служби био и ма да му ни једна од њих није на потпис саопштена, јер је у њих такав усвојени систем рада. А да је тако најбол>е ће се видети и разумети, када се буде изнео начин поступања са издатим наредбама код њих. Износимо за пример поступак хановеранске полиције, који може за нас бити веома поучан а при томе је и изводљив. Све наредбе издате од полицијске централе, које се односе на расправљање једног истог питања распоређују се и чувају како у централи тако и у квартовима у засебним корицама, тако да сачињавају свака за се неку врсту Фасцикуле. Такве Фасцикуле наредаба познате су код њих под именом, генералних аката —-генералија—■ за питања на која се односе. На тај начин код њих се у засебним корицама могу наћи наредбе о просјацима, о чистоћи на улицама. о контролисању спискова путника и т. д. и т. д. Са тим у вези, воде они у централи и по квартовима списак тих генералних аката, који служе за брзо проналажење потребних наредаба. На корицама тих генералних аката прилепљено је увек нарче хартије, на коме је исписан редни број тога списка. По тим бројевима врло је лако руковати са свима Фасцикулама наредаба. Једна таква Фасцикула садржава хронолошким редом све издате министарске расписе, полицијске наредбе, и сва остала објашњења виших власти, која се односе на то питање, а при том су од онштег значаја. 1 У почетку тих генералија исписује се мали прегледни регистар свих унутра прошивених наредаба, расписа и других аката, са укратко изложеном садржином и редним нумерама расписа и наредаба, под којима су заведена, а које су увек црвеним плајвазом, видно истакнути на свакоме таквоме акту. Тај регистар врло много олакшава брзо тражење и ориентисање у тражењу појединих наредаба а нарочито, када у генералним актима има доста таквих егземплара. Из таквог распореда издатих опшгих наређења, даје се могућности сваком полицијском чиновнику, да се лако упозна са свима постојећим наредбама и расписима по свакоме питању. Како су, пак, она и хронолошким редом уређена моћи ће они увек имати пред собом и читаву