Полицијски гласник

СТРАНА 78

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10

Фазу лостепеног регулисавања њиховог, према потребама друштвеног живота, дакле читаву историју тога гштања, што тако исто није без вредности, нарочито за оне чиновнике, који би свако такво питање темељније и свестраније хтели да студирају. За доказ тога, може послужити и »Полицијски зборник« издат пре две године од стране Министарства унутр. дела, чију корисност и услуге осећа сваки полицијски чиновник. Добра страна оваквог распоре!)Ивања је и у томе, што наредбодавци немају потребе, да чешће понављају једном већ постојеће наредбе, и што при њиховом издавању, морају добро водити рачуна о саставу и потпуности њиховој, с обзиром на околност, да ће она бити за дуги низ година критикована и упоређивана са осталим наредбама од многих полицијских чиновника. Ова околност нарочито је важна за наше нрилике, где се и најважније иаредбе често напишу за неколико сати, не размишљајући ни мало о важности и последицама њеним, само да би се произвело ефемерно дејство. И најзад овако чувајући издате наредбе, наредбодавац, врло ретко може насти у контрадикцију, да данас друкчије наређује., но што је јуче његов предходник са истог места по истој ствари чинио, кад за таква различита објашњења нема никаква стварна разлога. Централна иолиција свагда располаже и са извесним бројем резервних егземплара од сваке издате наредбе, које се у току времена употребљавају за попуњавање кад се за то потреба појави. И ти се егземплари код њих чувају по утврђеном Р е ДУ> У архиви. Води се о њима нарочити списак, чувају се у меким корицама, и кад су од потребе треба наћи само њихов редни број па је и наредба одмах пронађена. Има још једна новина, која се код те полиције може видети. Већ дуги низ година одваја она све полицијске наредбе по »Фаховима« још за два кварта више но што их сада тамо има, како би се у времену, кадсе због проширења вароши појавила потреба за установљењем новога кварта, могло одмах дати овоме цео комплет раније издатих наредаба, по којима би се полицијски органи имали да служе. Такав поступак, ни код нас не би био неоправдан, нарочито уБеограду, где севрло често чују предлози, да се наСавинцу установи још јадно ново полицијско одељење којим би се увећао број београдских квартова. Овако како се у нас на то питање не обраћа никаква пажња, десиће се без сваке сумње, да ће се при првој појави таквог одељења појавити тешкоћа, која ће се морати отклањати већим труДом и жртвама, али и са знатно мањим успехом. Са обзиром на силне промене. које се код полицијских чиновника догађају, требало би, у интересу службе, што пре приступити оваквом начину чувања и сређивања наређења и у нас. Желети је, да надлежни размисле о овој малој, али ипак важној и за службу корисној ствари, када ни њено извођење, не стаје никаквих материјалних жртава, нити икаквих већих тешкоћа, сем добре воље и пажљивости. В. ЛазаревиЂ.

ПОУКЕ И УПУТИ , ♦ . Чиновник на расположењу може бити, у интересу државне службе, отпуштен из нсте на основу $ 76. закона о ннновиицима грађанског реда. Алекса Р., судија касационог суда на расиоложењу, указом од 10. децембра 1903. године, отпуштен је из државне службе, на основу § 76. закона о чиновницима грађагтског р 'да. Противу овога указа, Алекса је изјавио жалбу Државном Савету, и у њој иавео, да је ово његово отпуштење из државне службе незаконито, јер су му тиме уништена права, добивена на основу § I. закона о чиновницима грађанског реда. Он је, вели, могао отпуштен бити само на основу § 29. поменутог закона, с ногледом на §§ 16., 17. и 18. иотог закона, — дакле, на основу пресуде за кривице, учињене на штету државие службе, а он нема таквих осуда, те према томе на њ се пи.је могао применити § 76. закона о чиновницима грађанског реда, као заједнички (општи) закон. за отпуштање чиновника грађанског реда, већ му се, према §§ 34. и 36. истог закона требало дати, као судији касационог суда на расположењу, друго место у државној служби, иначе, да му се од плате да је 70Ј° С тога је молио Савет, да поменути указ, као неправилан и незаконити, поништи. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је жалба жалиочева неоснована из ових разлога: По изузетној одредби чл. 201. Устава од 5. јуна 1903. године, ондашњи председници и судије свих судова остали су на својој дужности до новог избора, у смнслу уставних одредаба. А по чл. 34. закона о судијама од 19. јануара 1901. године, који је и сада у важности, сви председнци и судије, који не буду изабрани и поставлзени, стављају се на расположење и даље ће се са њима учинити распоред по закону о чиновницима грађанског реда. Као што сам жалитељ у жалби Савету наводи, он није био понова изабран, и стављен је на расположење, а за тим указом од 10. децембра 1903. године, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе, из ове отпуштен. По § 29. поменутог закона, чиновник не може изгубити плату, пенсију и остале користи, које су са службом скопчане, друкчије, него са своје кривице пресудом судском, или на начин, ноји је у овом заквну ироаисан. Начини, због којих чиновиик може службу изгубити, и без судске пресуде, обележени су у §§ 16., 17. и 18. закона о чиновницима грађанског реда, кад дужност напусти. и у .§ 76. истог закорта, по коме влада може чиновиика, који није стекао право на пенсију, отпустити свагда, када то интереси државне службе захтевају. Она је једино и иадлежна да цени,

да ли је иитерес државне олужбе, да кога чиновника треба из службе отпустити. Жалилац не иаводи, а још мање да доказује чиме, да је стекао право на ненсију, те да нијс могао бити према § 7(>. закона о чиновницима грађанског реда из службе отлуштен, и с тога је указ од 10. децембра 1903. године, којим је из службе отпуштен, правилан и на закону основан. Наводи жалиоца, да га Влада није могла предложити, да се из државне службе отпусти зато, што је стављен био па располож.ење, и да је то противно §§ 16., 17.. 18., 29., 34. и 36. ломенутог закона, — неосновани су. По напред наведеним разлозима отпуштање жалиоца не коси се са § 29. закотта о чиновницима грађанског реда, јер по тој одредби чиновник може изгубити службу, сем по пресуди судској, још и на други начин законом лрописан, а један је од тих начина лрописан и у § 76. поменутог -закона. Одредбе § 16., 17. и 18. немају никакве везе са отпуштањем жалиоца; а проииси § 34. и 36. гбворе о томе, какве користи и дужности има чиновник, кој и је ставл>ен на расположење. У § 36. нрописано је, да чиновник на расположењу, под условом губитка права на звање, мора примити ново звање, ма и мање за један ранг, које му се буде дало, са правом на плату, коју је имао, иу да му се мора дати прво отворено место равио ономе, које је пређе имао, за које би имао способности. Смисао наведене одредбе тај је, да држава може чиновнику на расположењу дати друго звање, али не и да му мор а дати, те пи из тога, што је жалитељ стављен био на расположење, не може се изводити и право, да га је влада морала понова у службу вратити. Најзад, исправност ожалбеног указа налази свога ослонца и у § 35. закона о чиновницима грађанског реда, по коме се чиновник на расположењу сматра у свему као чиновник. И када се према чиновнику, који је у служби, може применити мера из § 76. поменутог закона, онда нема основаног разлога, зашто се та мера не може употребити и према чиновнику на расположењу. Са наведених разлога, Државни Савет нашао је, да је ожалбенц указ од 10. децембра 1903. године исправан и на закону основан, па је с тога, на основу чл. 26. свог пословника, одлуком својом од 20. Фебруара 1904. године № 1331., одбацио жалбу жалиочеву као неумесну. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине падешке, актом својим од 11. Фебруара ове год. пита: