Полицијски гласник

ВРОЈ 12

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 91

нп51 Бслети Фалетро, деси ое убиотво, које Дубровчании изпрши над једним С|»бином. Кнез тада изјави, да не можо донус.тити да се стари обичај врши, но коме ое убица казни вамо враждом, него да ће оп постунити по законима, на које је иаклот и по којима убица треба да плати главом. Ово је довело у сукоб кнеза с целом опшпгпом дубровачком, услед чога Дубровчани пошљу посланико у Млетке да се жале, али их дужд одбије. У то време се, међутим, промени кнез и на његоно место дође Апдри.ја Давро, и Дубровчани пошљу у Млетке понова посланике ради повратка старог обичаја. Дужд је тај с.пор 1308 године решио овако : нека Дубровчани пошл.у посланике српском краљу Милутину те да га умоле да изда закон, по коме би Срби, којИјби у будуће убили Дубровчанина, платили не ттовцем него главом, као што то заповеда и божји и л.удски закон и као што то по свету бива, па ће тако и Дубровчани чинити са својима. Ако краљ не буде хтео примитн овај предлог, онда да остане по старом. Крал. Милутин је одговорио посланицима, да није оагласан с нредлогом, да пеће проливати крв својих л.уди, лего да ће се држати старога обичаја, јер је то и заклетвом својом обећао, а Дубровчани са својима нека|раде шта им је воља. Из Душановог Законикл, међутим, видимо саоиим другаче схватање Кривичног ГЈрава. Злочин више т није сматран само као грађанска отвар странака, већ као дело. којим со руши јавпи ред и општи интереси, које је држава позвана да штити. Стога нидимо да Душанов Законик многа кривичНа дела угрожава јавном казном, што је знак увиђања јавне природе Кривичиог Права. Тако н. пр. убиотво калуђера или попа ка:ши се смртпом казном вешањем (чл. 95); оцеубиетво и детоубиство се такође казнило смрћу сиаљивањем (чл. 96); чупаше брадо властелину и другом добром човеку казни ое одссцашем обе руке (чл. 97); обично хотично убиство казнило с.е такође одсецањем обе руке. а нехотично убиотво новчаном глобом од 300 перпера (чл. 87); силоваи.е властеоке или друге жено казни се одсецап.ем обе руке и иоса (чл. 52); разбојништво ое казпило вешањем, а за крађу је крадљивац имао бити ослепљен (чл. 145) и т. д. Али, и поред овако строгих одредабаДушановог Законика, ипак су многа кривична дела остала лриватна ствар странака, јер се доношењем оваког законика нијо могао уједаред уништити стари обичај, који је всковима живео у правпој свести народа. (наставиће се) Д-р Бож. В. Маркови*. ^==1==О П Ш Т И Н А (НАСТАВАК) Рекли смо напред, да је уредбом од 6. јуна 1821. год. постављено иравило, да се парничне стране из једнога места, црво обраћају за своје спорове кметовима свога места. Правило ово није мењано ни окрњено ни изменом ове уредбе од 8. маја 1826. № 420, ни оном од 8. јула 1827. нити пак, оном од 1. јануара 1828. годиие 1 ) На против, оно је уредбом од 3. марта 1829. год. тачком 9. одржано, а тачком 15. положај кметова подигнут у толико, што се са њима поотупало у погледу телесне казне другчије него са осталим .кривцима. ') М. Петровић, Финанеије и т. д.; С. Максимовић Суђења у Кнезкевини Србији; Зборник 30.

На тај начин кметовима су законским путем одређене и обележене дужности, у колико су се они јављали у улози најгшже државне власти, и признат известан одликујући положај у друштву. Међутим, они и у то доба у самоуправном погледу нису преДстављали скоро ништа, јер је за све послове, који сада улазе у обласг оамоуправних власти, иницијатива била остављена државној власти. У томе положјају кметове је затекла и појава Устава »Књажевства Сербије« од 3. Фебруара 1835. године, који је издат од стране кнеза Милоша у намери , да отању створеном од 1815. и 1833. године, како у ногледу права народних, тако и његових — кнежевих — прибави на овај начин признање и важност оних, од којих се и страховало и све очекивало од гарантних сила. У члану 2. овога Устава, где се одре1>ује административна и политичка подела Зрбије, први иут се јасно и одређено помиње општина, као административно-управна јединица, а у чл. 131. признаје донекле и основа самоуправе, оетављајући њепој иницијативи да од државе тражи подизање »благодјетелни заведенија.« Поделу земље на општине имао је да изведе Министар унутрашњих дела (нопечитељ внутрени дјела) и како се из тачке 97. »(Јоотава Државнога Совета« види, но пачелу самоуправном, јер се тамо условљава чување нравила о општинским и осталим скупштинама. Каква би и у којим размерама била ова самоуправа, то се, наравно, не може знати, јер је Устав од 1835. године уништен одмах скоро носле оаме појаве његове, услед протеста извесних страних сила, а уз њега угашен је и живот оних установа, које су из њега или ио њему створене и поникле. Али, и ако из ових узрока нијо изведена организација општина, ипак се није напуштала мисао за остварење њихово, јер се и устројством Државнога Савета од 29. јуна 1835. год. иомињу у т. 13. под и, и признаје право на разрез приреза за чисто оиштинске послове. Не би се погрешило ако би се рекло, да је и оно подизање кметова на сгепен примирителних власти, уредбом од 11. новембра 1836. год. (тачке 1, 7 и 11) о војним командаптима, исправничествима и среским старешинама, последица те тежње, да се створи општина, како је замигпљао Сретењски Устав. Али све је ово, наравно, био један покушај,' који јс као покушај и остао све до султаноког хатишериФа (Устава) од децембра месеца 1838. године, који је у чл. 61. опет поделио Србију на округе, срезове и општине, те је, одговарајући овом установом наређењу, 13. јула 1839. године дошло ирво »Устројеније обштина." Стојећи, овако, пред створеном општином, морамо, наравно, прво видети: на којим је она принципима заснована — да ли је заузела место једне обичне адмииистративно-уиавне јединице у склопу државном, или је и у својству ове и у својству једне самоуправне установе? Одговор на ово питање морамо тражити у самом Устројенију општина, као и у уредбама, које су упоредо са овом или после њене појаве донесене, јер нам сам Устав о томе не пружа ближега објашњења. Улазећи иак у оцену самога Устројенија, ми ? се сретамо са одредбама, које нам казују, да се ондашња општина јављалау двогубом својству —• и једне административно-уиравне јединице, и самоуправнога тела у најужим границама ове речи. Јер докле чл. 10. и 11. овога Устројенија дозвољава у неку руку општинско представништво. одређујући; у|чл. 13.