Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12

чак и круг њиховога делеваља, дотле у свима својим боталим члановима општину ставља у ред других државних установа с.а таквим правом надзора, какво држава у опште може задржати за себе. То је, у осталом, и било разумљиво за прилике онога времена, јер и ако се не може спорити, да су представницима дрЈкаве у оно доба, биле иознате све врсте општинских уређења, почињући од средњевековних аутономних, па до оне државнога деспотизма, ипак се пије отишло ни у децентрализацију државе усвајањем прве, ни у одрицање самоуправе уовајањем оне друге, него је узета једна средина, која је, као основа за даље развијање самоуправе, била довоЈвна. Да би се ближе утврдила тачиост овога гледипгга, ми Кемо цитирати неколико одредаба овога Устројенија, које дају општинама и један и други вид и својство. Тако чл. 2. гласи: » Оиштнне ове ио различију своме деле се на 3 класе, гако да у ирву класу сиада аа сад само Бео1рад, у другу окружне и осгале вароши , а у треИу све оиштине селске.« Члан 3. гласи: »Све се оиштине сматрају као једно морално тело. и као такво имају и у.нсичајц ирова и дужности ио оиредељењу закона без сваке разлике Само састав внутрени ио рааличију класа и величипе ирема снаги, могу&ству и, иространству дела своји, добијају различан." А чл. 13. који ближе од|>еђује самоуправни круг рада општине вели : „Дела, која се целе оиштине, њене иолзе или штете тицала буду, свагда Ле се са сагласијем оиштине, у лицу оиштинара, иредузимати и окончавати, Овамо ирипадлежи одређивање илате на чиновнике и служитеље оиштинске, иредложења за, умножење или умалење чиновника, совјетовање и закључење ради набављања какове ствари за иотреЉу или украшење оиштиие, иодизање нужни аданија, цови заведења, иродаја, куиовина, давање иод закуи оиштински добара, оиредељење издавање оиштинских нов&ца из оиштинске касе, ирегледање данка, ириреза и тима иодобн.а.« Осталим, пак, одредбама, а имено оним у чл. 5, 7, 8, у вези са чл. 16. и 23, дат је општинама карактер и додељене дулшости чисто управних и судских власти. Улога судске власти ближе се састојала у томе да суде грађанске спорове у вредности до 100 гроша, а кривичне до 3 дана затвора или 10 удараца штапова. Ова улога судске власти одређена је општинским судовима и чл. 30. Устава, те је отуда и разумљиво, што ,је ова.ј део уређења обухваћен и Устројенијем општина и нарочитим Устројенијем примирителних судова од 17. јуна 1839. год. (зб. I стр. 203), које је издато од стране Министарства нравосуђаИоменули смо, да сам Устав ништа бли/ке не говори о онштинама и њиховим часницима, ј.ер да није чл. 30. и 31. који иаређују, да се примирителне судије саставл^ају из старешина места, бираних од »житеља местни« морало би се рећи, да јр устројство општина једини основ за право избора кметова и одборника. Ова празнина и Устава и самог Устројенија, о начину избора општииских часника, запажена је у првој годипи трајања и примене њихове, те је уредбом од 23. марта 1840, год. (зб. Т стр. 172). регулисано питање о избору кметова, њиховој гглати и дужностима. Члан 1. ове уредбе гласи : Ђ 3а кмета и иомоћника да се у своје време ио вишеству гласова, избирају на/јиоштепији, најрааумнији и најважнији у оиштини, људи, који, ће како оиштинске тако и иравителствене иослове најтачније дтирављати у стању бити."

Али чл. 3. одмах пружа државној нласти широко право контроле за правилност ових избора. која ја доциије, злоупотребом прелазила у изигравање слободе избора. Члан тај гласи: „ Као што је благотворним Уставом чл. 65. неиосредствено иадзираније над судовима иримирителнима среским начелницима иоверено, тако Ие ови дужност бити, бдити, да се не би у иредиоменутом иризренију злоуиотребленија догађала. За то Пе такова избиран>а кметова и иомоКника са њиовим знањем н у њиовом, ирисуствију бивпти, где Ие они мњенија скуиљати, и на вишество и бесиристрасност гласова мотрити ; оии ће оиштине у случају злоуиотребленија ири избору учињеног на ирави иут уиућивати, н оиомињати, и ио нужди и иотреби и до зноњп вишој власти доносити, и уиутствованија иоискивати." Међутим, и ако овако ограничена, општинска је самоуправа подржавана-од стране државе као потреба времена и прилика. То се нарочито види из дарежљивости ове прве према општинама у устуиању извесних прихода, како би се општинама створила материјална могућност за живот и развијање. Тако, поред онога што је рани.је уступљено, Киез Михаило уредбом од 23. марта 1840. год. (зб. I стр. 175) уступио је оиштинама знатне приходе, који су дотле припадали држави. Карактеристике ради, износимо овде увод ове уредбе, који износи побуде овоме дрлсавиом акту, икоји гласи: »Имајући иред очима иолзу отечества нашега, и старају&и се о благостанију народа сриског, ми смо за добро нагили нека благодеапија, као што су касаинице, кинт&р, мех&не, жировиице, алије, скорозаведене риболовне аренде, оиштинама устуиити на тај конац, да би оне, отуда своје оиштинске иотребе иодми,ривати и иотребна заведенија иодиаати могле.'■' Али пружајући јој овако извесну могућност за живот и напредовање, она јој је предавала и извесне дужности, које су дотле биле дужиости државе. Тако. уредбом од 14. септембра 1840. г. ВЈ\» 1576. издржавање општинских школа пренесено је на олштине, а дотле је то било о трошку државном, па су, поступно, преиошене и миоге друге сгвари. Интерееантно .је, да је у неку руку у опсег самоуправних послова унесена и. школа још у оно доба, ма да држава чак ни под данашњим широким самоуправним уређењем, осповну насгаву не испушта из својих [>уку, преносећи је у област ширих и заједничких интереса целе државе, и задржавајући право свога надзора до ситница. (иаставиНе ое) Димитрије С. КалајуиЋ. ПОЛИЦИЈА од Едмунда Бернацика.*) У В 0 д Кад почетком петнаестог столећа оживеше античке представе о држави, уобичајио се прво у Фрапцуској израз »полиција« (од грчког ПоХпеш, за тим романизирано у ро1Ша, роПсе), те да се тиме означи представа, да дрл;ава има задатак, па дакле и ираво, да доприноси срећи и благостању својих држављана, што по средњевековном схватању није био задатак државе. 11 ри овоме је модерна држава још од самога по*) Из дела »8у81еша (;18сће КеоћитЈазепзоћаП,* НегНп 1906.