Полицијски гласник

БРОЈ 12

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

вратити, пошто је он, по чл. 3. правила о посредницима, дужан био поред кауције положити и годишљу таксу у 100 динара, а оп то није учинио, те ирема томе положени новац у 100 динара, на име кауције, има се сматрати као такса. По жалби Милаиово.ј, ово је решење одобрила Управа града Београда решењем својим од 24. гоптембра 1905. 1'одине ,№ 26727., а решење љоно Министар Унутрашњих Дела својим реше ?Бем од 9. децембра 1905. године 1Ш 30530, пошто је ооновано на правилима о посредницима за набавку слугу и службе, која имају снагу закона, јер су прописана на основу § 356. б. казнепог закона. 11 о изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да онсалбено решење Министрово не одговара закону из ових разлога: По чл. 20. закона о таксама онај. од кога власт наплати неумесио таксу, може у року од 15 дана, рачунајући од данп. кад му је такса напл?1Кена, изјавити жалбу за повраћај таксе Мипистру Финансија. Ове се жалбе подносе оној власти, која је неумесну или већу таксу наплатила, а противу решења Министровог — самоме Министру. Према овоме, кад је жалитељ незадовољаи решењем кварта теразијског од 28. јула 1905. године № 6037., по коме му је посредиичка кауција у 100 динара употребљена за таксу, коју је био дужан положити по чл. 3. нравила о посредницима, изјавио жалбу Управи вароши Београда, онда се Управа, као непадлежна, није могла упуштати у ]Јасматрање и оцену овог решења, већ је требала, у смислу наведеног члана закона о •гаксама, или спровести нредмет Министру Финансија као надлежном на решен> ■. или у иовратку акта упутити кварт да он то учини, Али, како Управа није бвако поступила, већ, по жалби противу решења Управиног, предмет овај дошао пред Минастра, онда је Министар у путу поништаја решења Управе вароши Београда, као од ненадлежне власти донесеног, требао упутити Управу вароши Београда да поступи по чл. 20. закона о таксама, као што је то напред наведено. Министар није овако поступио, већ расматрајући ])ешеље Ун])авино одобрио га као саобразно закону, и на тај начин прекорачио границе своје надлежности, по чл. 48. тач. 3. саветског пословника. Писмом својим од 3. марта 1907. год. 11Л» 3618, Министар Унутрашњих Дела извес/1'ио је Савет, да се са његовим посматрањем, напред изложеним, не слаже са ових разлога: Иитање о наилати таксе за издавање дозволе за посредничку радњу за набављање слугу и службе и иовраћају кауције, нема никакве везе са законом о таксама, јер те таксе у истом закону нису ни пЈЈедвиђене, већ се оне наплаћују на основу правила Министра Унутрашњих Дела од I. априла 1887. годипе 1Ш 4037. о посредницима за набављање слугу и службе прописаних на основу § 356. 6. донупе од 21. априла 1885. године кривичног закопа, према чему иста правила

имају снагу закона, а наплаћују се у готовом иовцу, у корист санитетског ФоНда. Ирема томе. сматра, да решење кварта теразијоког од 28. .јула 1905. год. № 6037. и не подлежи оцени Министра Фииансија, у смислу чл. 20. закона о таксама, који је надлежан за рцену само оних решеља, којаее односе на наплаћене таксе по истом закону у таксепим маркама, и што Миниетгарство Финансија у опште не вргпи повраћај посредничких такса. С тога је Министар молио Савет да иоиово узме овај предмет у оцену и донесе одлуку. Државни Савет, узевши поново овај предмет у оцену, с обзиром на изнете разлоге Министрове, нашаоје: дајеожалбено решев. ■ Министрово правилно и тга закону основано, па је с тога одлуком својом од 7. марта 1907. године Лј 1671. одбацио жалбу жалиоца као пеумесну. При извршењу судске забране, полицијска власт иадлежна је да цени само питање о држазини, а ие н о својини дотичних узабрањених ствари, Решењем београдоког трговачког суда од 14. јуна 1906. године Л» 18310., а по т]»аЈкењу ['угкице К., овд., одобрена је з'абрана на покретност Ђорђа К. и његове матере Персиде, за наплату 2000 динара дуга са припадајућим интересом. Кварт теразијоки прибтупио јс извршењу забране и пописао целокупну покретност. Ио дужник Ђорђе, приликом пописа, изјавио је: да те ствари иису и.егове, гтити његове матере Иерсиде, већ његовог брата Р>елими]1а К., ђака овд. За доказ опога поднео је кварту тготврђено писмено, и молио, да се ствари ослободе од нописа. Када је ова изјава саопштена поверител.ки Ружици, она је изјавила, да тгојављеном господару Велимиру не п|)изнаје ираво својине пописатих с/гвари, док то судским путем не докаже, пошто подието тгисмено није иуноваж.ан доказ. 11а основу ових изјава, кгтарт се упустио у оцену, ко је од њих јачи у праву, па је патпао, да је јачи у праву поверитељка Ружица, једно зато, што су пописате ства,]1и нађене у притежаЊу њених дужпика, а друго зато, гпто се Велимир, кога је само дужник Ђорђе означио за сопствепика пописатих ствари, није пријавио као сопственик, и тражио, да се ствари не иописују. Писмено, које су дужници поднели. као да су нописате ствари својина Велимирова, а не њихова, у овом случају гге може бити за то доказ и имати какву важност но § 303. грађаиског закона, јер је издато изме1)у сродних лица, у намери, да се гховерилац оштети. Ношто поверитељка не иризнаје Нелимиру право својине понисате покретности, то је кварт, на основу наведеног и § 466. грађанског судског поступка, решењем својим упутио појављеног сопстненика Велими|)а надлежном суду на спор, да тим путем докаже, до су пописате ствари његове, а не дужника Ђорђа и матере му Персиде. Ово решење кварта одобрилаје Управа града Београда, а решење Управино одо-

брио Министар Унутрашљих Дела својим решењем од 30. оептембра 1906. године IШ 20503. Ио изјављеној жалби од страпе појављеиог соиствепика Велимира, .Државни Савет нашао је, да је ожалбено решоње Министрово саб])азнб закону, но без гто1'леда на разлог изложен у решељу кварта теразијсКог № 7383., ио коме ое, на осггову ^ 303. грађанског закона, оглашава за неважећи пренос између мајке и сииа, јер је ово предмет оцене судске. већ само с обзиром на околност, што су узабрањепе ствари нађене у државини дужника. С тога је одлуком својом од 23. Фебруара 190:7. године Ј\1» 1272. одбацио жалбу као неумесну. Један случај погрешне примене нл. 113. закона о уређењу округа и срезова. Ванредна скупштина округа тимочког, на свом састанку. држаном 13. Фебруара 1907. године, по]»ед осталог- донела ј ■ и одлуку: да се на име додатка одреди окр. економу 160динара, а среским окономима по 120 дииара на годипу. Овај додатак одређен је на име путовагва по округу, одностто срезу. Начелник окружни нашао је, да је ова одлука противна: § 23. закона о чиновницима грађанокот' реда; Чл. 6. закогта о дп вници, нодвозиини и селидбини државних чиновпика и службеника; Чл. 133. тач. 2. закона о уређељу округа и с])езова, и Чл. 30. правила за извршење закона о Д|);кавним економима. С тога ју је, а на основу чл. МЗ.закона о уређењу округа и срезова, задрЈкао од извргаења и преко Миниотра Унутрашњих Дела предмет иослао иа решење ДрлГавггом Савету. Државни Савет натнао је, да ,ј.1 регпење окружнбг начелника погреншо, засноваио иа пропису чл. 113. закопа о уређељу округа и срезова, и да се одлуко ове врсте, за ко.је се нађе да су противне закону, могу задржати само 1га Основу чл. 14. поменутог закоиа. Одлука од 27. Фебруара 1907. године № 1400. т. в

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ Ч* Т УХВАЋЕНИ Тодор Тоша Чешљаревић , обућар, родом из Ниша, који је воћу између 18. и 19. Фвбруара тек. год. нобегао из притнора иишког првостепоног оудај у коме јо био због прављења лажних повчапипа, ухваћен је 1 2. тек. м-ца у Пироту под именом а Томе ПетровиКа, из Јесковца." Услед ■ нротивречиооти „Томиних" иоказа, начедотво округа пиротоког о разлогом је иооумњало у љегов идентитет, те је о тога, сасвим умеоно, наредило да ое {( Тома # ФотограФише и да му се Фогографија објави