Полицијски гласник

СТРАНА 94

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСПИК

ВРОЈ 12

који су што је могуће више незавиони од централне владе, дакле: самоуиравним гелима и судовима. При употребљавању самоуправпиХ тела за полицијске послове видимо, да се модсрие државе колебају у многобројним пијансама између два < упротна принципа. 11о једноме (римеког, романског, француског порекла) употребљују се самоуправна тела као државне установе више или мање иНтензивио за отправљање држпвпих полицијских Функција, по другоме (германском принципу) имају самоуправна тела »природио прано« на отправљање полицијских Функција, које се сматрају за њихове сопствене послове. При овоме, наравно, долази у обзир друга једна мисао: уверење, да су у једној великој држави »јавни« интереси врло разног обима (локални, комунални, провинцијалгш, државни), да централне власти нису способне све ове јавне интересе у подједнакој мери да остваре, и да с тога употребљавање самоуправпих тела за послове полицијске природе лежи не само у њиховом интересу већ и у државном. На против искл^учиво интересу индивидуе слујки четвртп груиа споменутих мера, којима се иде на то да се употреба принуде повери судовима или да се на други начин обезбеди независност полицијских органа. И у овоме су правцу многобројне различности код појединих народа, иочевши од енглеског права, где се до скорог времана у чистоти био одржао средњевековни принцин, да искључиво (примирителни) судија има п)1аво на упот[»ебу силе, иа до Француског »СопСеиМеих а^гшшз^гаМГ,■« који се увођењем неколико одељака судског поступка у адмииистративни процес задовољава, Али за цбло се може казати, да се ни једна модерна држава (изузимајући можда Русију и Турску) тих мера није сасвим одрекла. Оне се састоје делом у колегијалној организацији меродавиих власти, а делом у потчињавању иолицијске принудне делатности под судијску правну контролу. ГЈрва установа ове врсте, која је као углед послужила целој Еевроии, јесте чувеии акт »Наћееав Согрив«,#) издан 1679 у Енглеској, који се у првом реду трудио, да даде заштите од самовољног хаашења, али је доцније на разне начине распрострт и на заштиту других индивидуалних правних добара. Где су од тог доба били уведени »административни судови« или правосуђе у административним стварима, сличио оном у судовима (соМепИеих асГппшз^гаШ), ту чине извесни делови нолицијске власти важне саставне делове у задацима ових нарочитих организација. (свршиће ое) ПОУКЕ М УПУТИ Један слунај неумесне лримене чл. 152. закона о олштинама. Одбор општиие буштрањске, на свом састанку од 14. сеитембра 1906. године, *) Енглески закон о заштиги личне елободе од еамовоље иолицијских влаети.

донео је одлуку: да се уважи оставка, К0 ЈУ Ј е поднео кмет и благајник општински, Дими|'])ије СтанковиК. Ову одлуку начелник срески решењем својим з-адржао је од извршења из разлога: 111то поменути кмет није дао оставку, пошто је на протоколу саслушања № 15 \ 10 изјавио, да он оставку није подиео, већ су је председник и деловођа написали и п.ега као ненисменог потиисали и одбору подиели. и Што одлука одборока о овој оставци пије донесепа од довољног броја одборника. Пр отиву овога рецтења општински је одбор изјавио жалбу, паводећи: да је ова одлука одборска достављена начелнику среском сам<Ј на знање, а не и расматрање, јер по чл. 152. закона о општинама овакве одлуке, Донесене на основу чл. 122. поменутог закона, и не подлеже оцепи надзорне власти, кад нема жалбе интересованог лица; и да не стоји разлог у ретењу: да је одлука донесена од недовољног броја одборника, пошто је општина у време избора имала мап.е од 501) пореских глава, и према томе бирала 10 одборпика, од којих је 9 било у седници, кад је ова одлука донесена. Државпи Савет поништио је решење надзорне власти са ових разлога: 1Ш Што је кмет Димитрије СтанковиК, на саслушању пред општинским одбором поднео оставку, и' одбор нашао разлога да је уважи. Навод: да Димитрије у ствари није поднео оставку, већ да је то други без његовог овлашћења учинио, није могао бити разлог за задржање одборске одлуке од извршења, већ могућа кривична одговорност дотичног лица. 2: Што је одлука у смислу чл. 8:). закона о општииама донета од довољпог бро.ја одборника, кад је општина у то време имала само 10 одборникл од којих су, поред председника о овој оставци решавали још њих осморица, дакле више од две трећине. Без вредности је и разлог у решењу, да је за ову одлуву требало да има у седници најмање две трећиие одборника према броју пореских глава, кад иадзорна власт, у своје време, у том погледу није чинила употребу права, датог јој чл. 142. и т. д. закона о општииама. Одлука од 2. марта 1907. год. № 1530.

Администратора у окружном школском одбору има право да поставља сам школски одбор, према чл. 63. и 65. закона о народним школама, а не окружни одбор, у смислу чл. 108. тач. 1. и 6. закона о уређењу округа и срезова. Између начелника округа крушевачког И окружног одбора истог округа, наступило је спорно питање о постављању админисгратора у окружном школском одбору Начелник окружни, сматра.јући да је ои надлежан за постављање админИстрау окружном школском одбору, на основу чл. 63. и 65. закона о народним школама,

поставио га је и плату му одредио, која је предвиђена у окружном школском буџету. Али окружни одбор, налазећи да је за то он надлежан, ио чл. 14)8. тач. I. и 6. закона о уређењу округа и среЗова, издао је наредбу окружној благајии, да одређеиом администратору плату не издаје, и тражио, да питање о надлежности реши Државни ^авет. Па основу овога, Мицистар Унутрашњих дела писмом својим од 26. јануара 1097. године ГШ 1292. послао је акта овог предмета Државном С авету на решење. Државни Савет натнао је : да је за постављање лица за врвдење административних послова у окруж>1ом школском одбору био надлежан окружни школски одбор, у толико више, што је у окружпом шкочском буџету била предвиђена и иозиција иа плату овог службепика. — Да је окружпи школски рдбор био падлежан за ову ствар, а не окружни одбор, види се пајбоље из чл. 63. у вези са чл. 65. закона о пародним школама. У тим законским ирописима изрично стоји. да пословођу бира окружни школски одбо}( из своје средине иа годину дана; а сем тога он има и право да располаже окрулшом школском благајном. Позивање окружног одбора, да постављење администратора у окружном. школском одбору, према тач. 1. и 6. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова, припада њему. имало би вредпости само тада, када би му по доменутом законском пропису та падлежиост изрично додељена била, што овде није случај. Одлука од 7. марта 1907. год. № 1657. За раслраву питања о умесности наплате таксе за посредничку радњу није надлежан Министар Финансија, већ Министар Унутрашњих дела. Милан Ст. М., бив. посредник за иабављап.е слугу и службе, из Београда, молбом својом од 24. јуна 1905. године представио је кварту теразијском, да је престао обавља'1'и посредпичку радњу још 20, јануара 1905. годиие, па је молио, да му се положена кауција у 100 динара врати. Поводом овога тражења, кварт је решењем од 25. јуна 1905. године № 5767. извеотио молиоца Милана, да му се нолол-^ена кауци.ја не може вратити, пошто ју је кварт, иа основу чл. 12. правила о посредпицрша, послао Управи Фондова за санитетски фонд. По жалби Милановој, ово је регпење поништила Управа града Београда решењем од 30. јуна 1905. године № 22396., јер, ио чл. 12. ставу трећем номенутих правила, кауци.ја посредиикова иде у корист санитетског Фонда онда, кад му надзорна власт одузме дозволу за обавл.ање посредничке радње из узрока предвиКених у ставу другом чл. 12., а никако и онда, кад иосредник драговољно напусти обављање посредничке радње. Пос/гупајући по овим примедбама, кварт је решењем својим од 28. јула 1905. године Бр. 6037. известио молиоца Милана, да му се положени новац не може