Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 13

СТРУЧНИ ДЕО -—— ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) Да се до оваког схватања Кривичног Права дође, од нначаја оу били туђински утицаји. Из раније наведених прегбвора Дубровчана е краљем Милутином јасно ее види утицај са запада, који је долазио из Италије и који је вршен нреко Дубровника. У Италији је у XIII и XIV столећу у велико сматрано, да се кривичним делом руши јавни поредак и општи интереси, и да се стога има угрозити и јавном казном, што се у осталом види и из речи дужда млетачког, расправљајући поменути спор, који каже: »као што то заповеда и бојжи и људоки закони као што то ио свету бива —- Тако исто ,је значајан утицај, који је долазио сјуга из Византије. Овај се утицај огледа у томе, што Душаиов Законик садржи готово исте врсте казни, које предвиђа и ЕкЛога у Византији. По овом закопику су главне казне: одсецање главе, спалтиван>е, вешање; за тим разне друге телесне казне, као одсецан.е руку, ногу, носа, језика и т. д.'), дакле, готово исте казне, које се налазе и у Душаноном Законику. Ове овако нечовечне казне наследили су после и Турци, који су их врло ревносно примењивали за све време њихове владавине у данашњој Србији. Из Синтагме Матије Властара, која је преведена за време цара Душана, види се, да она оцеубиство и детоубиство казни онако исто као што то наређује чл. 90 Душановог Закона, што значи, да је тај члан узет из Синтагме. 8 ) Међутим и у Византији у раније време било је кривичних дела, која су сматрана као приватна ствар; то је био случај н. пр. с крађом у самом Јустинијановом праву, по коме је нокрадени могао тражити своју ствар натраг и у исто време тражити судом да му оптужени плати вишеструку вредност као приватну казну. 9 ) Какан је био Кривични Ностунак у старом Српском Праву, не може се с оном тачношћу одговорити као што је то случај п. 1тр. с Римским или Енглеским Правом. До Душановог Законика има врло мало извора ироцесне природе, да ое из њих никако не може извести, да је било јасне и просте организације судске власти. Ни Душанов Законик није богат с процесним одредбама, али их ипак има толико, Да се бар од прилике може видети какав је биопоступактогавремена. Стари Српски Кривични Поетупак, онако исто као год и Француски и Германски пре рецепције Римског и нарочито Канонског Ирава, кретао се у Формама Грађанског Поступка. Између Криничног и Грађанског Поступка није било разлике, а ово неразликовање је последица несхватања јавне природе Кривичног Права. Кривично дело је, као што је поменуто, сматрано као приватна ствар странака, и повређени је због истог управљао свој захтев на накнаду онако исто као што је то био случај и код сваке друге грађанске ствари. Поступак је био чисто оптужни, т. ј. могао се започети само на захтев повређеног, и овај је имао сам да позове кривца на суд, а никако суд то по олужбеној дужности није чинио. Ово се јасно види из чл. 89. Душановог Законика, који данашњим јевиком гласи: ко иопове кривца иред судије, иа иошто га је иозвао, седи код ку%е, ако онај иозвани на време дође пред ') 2ас/1агјае V. ЈЛпдапИип, ОеаоћЈс,]11е Дев (»пеЛтсћ — г»гти'зсћеп Весћ1в 33(1 — 331. *) Ст. Новаппвић, Душаноп Законик (1898) 203. ") 7 .а<:'> лгглс V. ИпдвпИг;п, Ое8сћ1сћ|:о <1ев ^гјсћтвсћ — гбпласћоп Косћ1в 339.

судије и ту одстоји колико треба ио закону, тиме самим је оироштен сваке одговориости за оио за шта је био иозван за то што иозивач код куће седи. Тако исто и чл. 56, 61, 66, 175 и 182, који доказују, да је кривицом расиолагао тужилац а не суд. Изузетно, само за најтежа кривична дела, могао се поотупак по законику почети по службеној дужности. 'Гако се н. пр. чл. 145, 146, 147 и 148 наређује кнезовима. челницима, госнодарима села да строго пазе на разбојнике и крадЛЈИвце и да их гоне. Устројство судова по Законику имало је доста сличности с византијским устројством. Пре Законика административна и судска вла<-т биле су спојене. У име к[>аља су судили жупани, кастелани и кнезови, а п|»аве судије налазиле су се само по западним варошима и у местима у којима су Саси лсивели. 10 ) По Законику, као год и у Византији, врховни је судија цар, који је судио у случајевима предвиђепим у чл. 78, 105 и 181. За овим су постојале дворске судије; за тим судије за поједине провинције, које. је цар •постављао, а без еумње су то била властела или властеличићи; за тим су казнену судску власт имали за извесне ствари и господари или поседници већих добара (чл. 103). Најзад и црква је имала право вршења кривичног правосуђа. Црквени људи оудили су се пред игуманом, владиком или митрополитом (чл. 33), а и сами духовници су долазили у надлежност црквених судова. Али српска црква никако није била од оноликог утицаја на Кривични Поступак, од коликог је била римска црква, јер српска црква иије била успела да се сасвии одвоји од световне власти, и да се, као римска, сама сналси и уређује, већ је увек била потчињена и поглавар јој је био владалац. Овако потчињена, црква није могла сама да заснива своју казнену судску власт и да је пооле ове више распростире, него је ову имала само онолико колико јој је владалац био доделио. и отуд њен слаб утицај на поступак. Кривично правосуђе је у Србији стално имало световни карактер. По самом доказном систему познаћемо одмах немоћност цркве, јер је и она употребљавала таква доказна срества, која је римска црква одмах избацила, чим је до казиене судско власти била дошла. Овакав чисто оптужни поступак, према свему реченом, био је доста сличан с поступцима осталих континенталних држава средњега века пре рецепције туђинских права, јер смо и тамо нашли да се Кривични Поступак кретао у границама Грађанског Поступка. Па и доказни систем (!рпског Кривичног Поступка био је сличан доказном систему старог Француског и Немачког Поступка, а различан од онога, који смо нашли у Римском и Канонском Праву. Разлика се ова саетоји у томе, што се доказом у Српском Кривичном Иоступку није тражила материјалиа истина, као што је то случај у Ри5иском и Канонском Праву, већ само Формална. Доказно право је било у главноме Формалистичко. Формализам се огледао у томе, што се доказом није игало на то, да се пред суд изнесе сва грађа, из које би овај могао добити материјалну истину, него је у највише случајева имао да пази на то, да ли је онај, који нружа доказ, задовољио Форму. коју закон тражи. Према овоме су и доказна срества била Формалистичке природе. Али поред чисто Формалистичких доказпих срестава налазе се, наравно у мањој мери, и ноједипи рационални докази, као што су н. пр. сведоци. Из даљсг излагања видеће се, да су рационална доказна срества познијег порекла, јер она потискују она ирационална и долазе на њихово место. (наотавиће ое) Д-р Бом. В. Маркови*. 10 ) С. ЛгГбеН, Атоћју '22 (1900) 1 70 и диљо.