Полицијски гласник

ВРО.Т 13

ПОЛИЦИ.ТСКИ ГЛАОНИК

ОТРАНА 99

О П Ш Т И Н А (НАСТАВАК) Овако организованп ошптииа, оотала је у ишвоту скоро 26 ]година. Променв, које су се за ч'о време догодиле у њеноме уређењу незнатне су. Тако, у самом Устројенију учињене су у главноме измене у томе, што је уредбом од 20. децембра 1841. г. В№ 1Г70, 1 ) узета од општине београдске надлежност чисто полицијске власти, коју је она дотле Имала по чл. 1. Устројенија, и нренесена на нарочито управитељство, а уредбом од 3. анрила 1862. године 1Ш435. наређено, да се општинарима (одборницима) бирају и заменици, одређујући уједно њихова права и дужности. У уредби пак, о избору кметова, знатније су измене у томе, што су примљени предлози Преображењске Скупштине, по којима се понова нагласила потреба да избори кметова буду слободни и без утицаја среских начелника, али и да збацивање ових, по указаној потреби, вргае непосредно начелници окружни, а не сам Министар, као што је дотле чип.ено, и гато је уредбом од 30. маја 1845. год. В№ 664, поништено |)аније објашњење Министра правде, да кметови улазе у ред осталих судија, којима се за кривице личне и учињене у службеној дужности, пије могло судити од стране редовних судова без претходног одобрења, те су, од тога времена, непосредно оптуживани окружним судовима. За све време трајања овога уређења, општине су и саме осећале, да им 1 је главнији задатак административно-управних јединица, те су због тога и поклањале много већу пажњу делегираним пословима од стране државе, него својим чисто еамоуправним. Вршећи судску власт у извесним границама, а чисто полицијску у најширим размерама, оне су давале задовољавајуће ресултате и на једном и на другом пољу, јер су за грађанске спорове издизале улогу »аримирителиих« судова изнад свега, и наслањајући се на здрав разум и обичаје, судиле право и савесно, те је, тако, број спорова онога времена, био сведен на најмању меру, ма да су имовински одношаји били несређени; а схватајући, опет, потребу безбедности потнуно правилно, и благодарећи повољним социјалним приликама, одржавале ред и мир, те су и кривична дела сведепа такође на минимум. Успеси на самоуправном пол^у много су , као што рекосмо, слабији. Која подигнута судница, црква или школа, једва да су казивале, да општина има још и друге задатке сем оних, што их врши за рачун државе. Изузетак од тога чињен је са подизањем механа, које су као нека заједничка потреба истицане на прво место. Међутим, мора се признати, да је један основни принцип самоуправни, ипак одржан и појачана свест о његовој потреби. Мислимо овде на право избора општинских часпика. Јер, и ако су нам Скупштине, одржане у овом периоду од 26 година, пружале и такве доказе, да се то право у читавим окрузима није ценило, и да се тражило да кметове ноставља и емењује сама власт, ипак је већина народа била расположена. да то право задржи само за себе, на да га чак и прошири. У таквоме расположењу народном, затекле оу га и прилике од шездесетих година. Идеје о слободи народа у опште, о потреби Устава и самоуправне општине, нису више биле стране чак и народима 1 ) 36. 2. ОТр. 116.

на Балкану, и њихова иптелигенција већ је кроз штампу истицала потребу тих усганова. Та тежња истицана је и у нас, од једнога реда млађих људи, и кроз пезнатпу нашу штампу онога времена и иначе, те се, нешто под утицајем таквих захтева, нешто и по сопственој иницијативи представника народних, већ почело помишљати на преуређење општине. Колико нам је познато, већ у 1862, годипи пристунило се у Мииистарству Унутрашњих Дела сређивању материјала за израду закона о општинама, који би обухватио све оно, што је ранијим уређењима било пронуштено, или се показало као недовољно. Тај материјал прибиран је од полигдијских власти у онолико, колико се хтело да новом закону буде извор у истипским народним потребама и да он буде израз његових жеља и погледа, али је једновремено постојала и та тежња, да се њиме створи општина, чије би уређење одговарало опдашњим уређењима других земаља. У то име изаолат је један од наших онда угледних правника, да та уре^ења ироучи на страни, на лицу места. Није нам момеитално при руци ни прибрани материјал нреко наших власти, ни извештај поменутога изасланика, али судећи по пројекту закона о општинама, који је поднесен Госпођииској Народној Скупгатнни, држаној 1864. године, и који је она на своме ГХ састанку од 27. августа и усвојила у главноме, тражећи измену само неких чланова, уређење наших општина било је компилација уре1)ења извесних, сада уједињених државица немачких, с ногледом на Француску онштину. У недоумици и сама, да ли је овај пројекат добар, и да ли су њиме обухваћене с-ве потребе и одређене дужности једие добро уређене ошитине, влада је поменути пројекат подвргла новој ревизији. Прера^ен у неколико у самоме Министарству Унутрашњих Дела, он је писмом ондашњег Министра г. Н. Христића, од 20. септембра 1865. год. ПЛ« 6785, послат Државном 'Савету, као другом законодавпом Фактору, на оцену. Ценећи сву важност закона, који је имао да заснује нов живот општине и преуреди је тако, да она буде једна здрава основица државна, Савет .је одредио нарочиту комисију за преглед његов, у коју су ушли: Гаја Јеремић, Д. Црнобарац, Ф. Христић и С. Петровић, саветници. 2 ) Тако састављена комисија, ушла јс у оцену овога, пројекта свом збиљом, коју је сама ствар изискивала, и чинећи и знатне и оправдане приговоре самоме пројекту , тражила измену извесних његових одредаба. Нарочито се истиче одвојено мишљење Ф. Христића, који је систематски и са познавањеи и наших прилика и потреба једне оиштине, износио погледе противне онима, ко.ји су пројектом оличени. На сваки начин, за ширу је јавност од интереса да се ти погледи публикују, али како се треба држати у излагању извеснога реда, ми ћемо прво изнети поменуто пиомо Министра у нутрашњих дела, г. Николе Христића, упућено Савету, у коме се износе побуде, које су и њега и владу определиле да приступи изради новога закона о општинама. У њему су ближе обележени и узроци, зашто је извесиа законска одредба редигована овако или онако; чему управо она има да послужи и шта се од ње има да очекује. (наставиће се) Димитрије С. КалајџиЂ. 2 ) Акта Држ. Савета Бр. 119|б6. год. у Државном Архиву.