Полицијски гласник
СТРАНА 106
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 14
Управе вароши Београда, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза деспотовачког Драгољуба Јооића, полициског писара исте класе среза темнићског, по потреби службе; за полициског писара треће класе среза моравског, округа поЈкаревачког Милутина Кокановића, полициског писара исте класе среза деспотовачког, —по потреби службе; за полициског писара треће класе начелства округа нишког Стевана Вучковића, полициског писара исте класе среза моравског, округа пожаревачког, — по потреби службе; за полициског писара треће класе среза темнићског Мирослава Жупањевца, полициског писара исте класе среза левачког, — по потреби службе ; за полициског писара треће класе среза црногорског Милана Јаиковића, полициског писара исте класе среза жичког, по потреби службе, без права на накнаду пугних и селидбених трошкова;
за полициског писара треће класе среза жичког Илију Аранђеловића, полициског писара исте класе среза црногорског, по потреби службе; за полициског писара треће- класе среза зајечарског Жарка Јанаћковића, практиканта Министарства унутрашњих дела; за полициског писара треће класе среза лесковачког Војислава Новаковића, бившег полициског писара; за полициског писара треће класе среза левачког Милутина Д. Поповића, бившег полициског писара; и за полициског писара треће класе среза деспотовачког Божидара Божовића, свршеног правника. Из канцеларије Минисгарства унутрашњих дела, 24. марта 1907. г. у Београду.
Његово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за лекара среза деспотовачког, у округу моравском, д-р Божидара М. Баико-
вића, лекара помоћника опште државне болнице. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 24. марта 1907. г. у Београду.
Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на оонову члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 23. Фебруара 1907. године № 1118, донето на основу тачке 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Илија Мартиновић, практикант начелства округа ваљевског, родом из Бајица у Црној Гори и поданик црногорски, прими у српско поданство изузетно од § 44. грађ. зак. пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства. Из канцеларије Министарстиа унутрагнњих дела, 17. марта 1907. г, у Београду.
СТРУЧНИ ДЕО « «*• ДОКАЗ У ИРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) Овакав доказни систем Србија није примила од сво.јих суседа. Докле је Византијско и Италијанско Право, које је долазило преко Дубровника, било од знатног утицм.ја по Српско Право у опште, дотле се тај утицај на доказни сис/гем никакб не види, јер ни једно ни друго не знају за најглавније доказно срество Српскога Црава. У Византији све до њене пропасти био је у снази Јустинијанов оптужии (акузатороки) поступак, али у њему ни помена нема о доказу божјим судом.") Тако исто и јужнодалматинска варошка ирава не знају за божји суд , 12 ) из чега се мора извести, да су Срби ирационални доказни систем донели из своје старе постојбине, јер се све врсте доказа божјим судом налазе код свих народа средње и северне Квроне па и код Словена. У Маџарску је божји суд, као доказно срество, ушао законом краља Владислава 1 и Коломана тек у XI столећу, што значи да је дошао са севера. Из самих доказних срестава најбоље ће се видети какав је био Кривични Постунак и какав је доказни систем у њему био заступљен. Према изворима и старим споменицима доказна срества била су ова: 1. З&клетва и клеввтници или аомагами. У доказном систему старог Српског Кривичног Поступка заклетва странака заузима по важности врло видно место. У данашњем Кривичпом Поступку, мођутим, заклетва се више не сматра као доказ за кривичну одговорност оптуженбг, јер она по својој природи никад не даје један нов материјални моменат за оцену тврђења онога који се куне, и стога стоји иза свих данашњих рационалних доказних срестава. Заклетва је задрЈкала доказну снагу само у Грађанском Поступку. ") 2ас/гаг!ае V. 1лпдеп№а(, Ое8сћ1оћ1;е Лез §Г1оћ18сћ — г6т18оћеп К,ооћ1з 407 —408 прим. 500. |Ј ):' С. ЛгИеН, АгсћЈу 22 (1 900] 409.
Али у Грађанском Поотуику, као и у Римском Праву. важ,н она искључиво као субсидиерно доказно среотво. т. ј. за случај, кад се истина какве чињенице ни на који други начин не може пронаћи. У том случају не остаје ништа друго, но иоказу једне од странака, наравно под заклетвом, поверовати, јер се држи да, под тако свечано датим обећањем, неће намерно казати неистину. — У старом Српском Кривичном Поступку, као и у поотупцима других народа у оредњем веку, не еамо да је заклетва била у ошпте призната као доказ, него се на основу ње и кривична одговорноот оптуженог могла потпуно утврдити. Ово јо долазило поглапито отуда, што се није знало за оштру поделу између КривичНог и Грађанског Поотупка, него је за ове ствари важио .један исти поступак; сматрало се да је ироцеони предмет код оба поступка један исти. Сом тога, веровало се, да ће слободан и неиорочан човек само истину казати, и да његова заклетва одговара истини чак и онда, кад су његови иптероси у питању. Саовим је Други основ дакле био, који је заклетви у старом ираву давао доказну вредноот, и отуд овакав њен положај у ондашњем доказном еистему. Заклетвом се могли послужити само честити, непорочни и слободни људи. Која ће се од отранака клоти, зависило јо од њиховог споразума, или је исту суд досуђивао једно.ј од странака. Полоисеном заклетвом у проп исаној Форми сматрало се, да је тврђење дбтичне странке потпуно доказано. Свака отранка имала је заклетву лично да полаже, што значи, да то није могла учинити преко пуномоћника. Изузетак је био само за случај, кад се владалац имао да закуне. Тако дубровачки законик од Г275 године наређује, да кад би судије наредиле, да се закуне какав кнез или оин кнежев, допугата се овима да назначе једног од својих илемића, који ће се пред судом заклети место њих, али они треба, при заклетви да стоје уз клетвеника и да га целују. 13 ) Ређи су случајеви у старом нраву били, у којима се спор решавао само заклетвом странке, јер се у многим случајевима 1 није могла потпуно поклонити вора ономе који со куне. У многобројним случајевима заклетва странке имала је бити ноткренљеназаклетвом извесНОг броја незаинтересованих људи, |Ј ) БогишиК, Гласник 44 (1877) 221.