Полицијски гласник

ОТРЛНА 107

који су с.е ввади клетввници, аомагачи, душевници или иорогници, које омо у Германском и Словенском Праву нашли иод именом соп1ига1 ;оге8 или сопвасгатепШев. — Што се тиче ових лица, која су долазила уз странку, то су они били или сведоци или иомагачи у заклетви (ЕМћеКег). Ове сведоке је странка приводила на захтев суда, и они су саопштавали суду чињенице, које су од важности за пресуђење спора,' а разликују се од данашњих сведока у томе, тто они те чињенице нису морали увек својим чулима да опазе, већ су до њих могли доћи и на други начин. Заклетви ових сведока није морала увек претходити заклетва странке. Помагачи у заклетви или клеветници, међутим, ни у ком случају нису били сведоци, јер они нису суду оаопштавали никаква сво.ја чулна опажања, нити су раније морали што о самој сгвари знати, веК су била лица која, једиио изјављу.ју, да верују у истинитост иоказа на који со странка заклела. Они се заклињу, да је заклетва странкина истинита, и прома томе њиховој заклетви мора увек претходити заклетва отранк •, коју отш само помажу и појачавају. Да би могли потврдити положену заклетву, било и.м је потребно само да потпуио верују етранци и њеној заклетви. И за ове клетвенике, душевнике или помагаче тражила ое честитост и непорочност па да могу положити заклетву. То ое види из свих спомеиика, у којима се они помињу. Тако се то н. пр. види из чл. 1.60 другог одељка Законика, који гласи: и всачи гост, и тргопац, и латинин да приходи ка, ириим стражам, са всем игто има и носн, да ги стража страже иредава са всем. Ако ли се згоди тере што изгуби, да јест иорота. керовани чловеци: што реку душом јер су иагубили с онем-аи. поротници, то-зи да им илати Кефалијв и страже. Или као што се то још боље види из спора Хилендара с Дмитром и Ј>ориславом око својине неког брда. У споменику се вели, да се игуман хилендарски Герваоије тужио краљу ('тевану Дечанском, како су у косорићокој нсуии једно брдо наоилно заузели од Хилендара Дмитар и Борислав синови Тепчије Хардомила. Ста[шји брат Дмитар бранио се говорећи: ј ,ми незнамо ништа, земља је и брдо косорићско.« Краљ Стеван Дечански иаредио је, да странке: » и.оведу дванаст стај/иника ркупљана ДОСТОверних чловек , <( да се закупу страшним заклетвама и да означе међу између Хилендара и Косорића. 14 ) Што со тиче броја клеветника и помагача, то се не можо рећи, да је било сталног правила. И из ниже наведених примера видеће се, да је тај број био различит, час је био четири час шест, час двадесет и т. д. — Заклетва је полагана свечано и у врописаној Форми, што се види и из раније наведеног спора Хилендара, у коме се вели да се странке закуну »страшним с< заклетвама. Заклетва се полагала пред свештепиком, а у неким случајевима и пред самим еписконом. 15 ) У грађаиским питањима. а нарочито у питањима о својини земље и одређивања граница употребљавана је заклетва сведока или душевника, који су суду морали саошнтити ма какву чињеницу, која им је била позната. Ово се јаоно види из поменутог снора манастира Хилендара с браћом Дмитром и Бориславом око неког брда. Навешћемо још једап прнмер којим се ово потврћује. У понису имања тетовског манастира ко,ји је састављен око 1342 помиње се да су се у Тетову \ новембра (свакако те године или коју годину раније) сабрала властела и људи код цркве Матере Божје у Тетову. Ме1)у п.има су били калуђер Калиник, Макарије, Калојан, Иардо и брат му Теодор, и Теодор, Десковљанин и Ђорђе Оуи ) Р. Ј. ЗаГаНћ, 1'апШсу Леупјћо р18етп1с1у1 Јјћо81о\'апиу 2 (1873) 94 — 96. ,5 ј Споменик Српске Академије 3 (1890) 38.

лима и калуђер Алекса. Оии се састали иа суд да [»асправе спорна питања о територији и имању црквеном. У занису се помиње, да је епископ призренски Георгије Маркуш а аклео старце и властелу, и да су за тим пошли на брдо Плеш, да ио исказу и сведочанству кажу чије је брдо Плеш, да ли црквено или Прогоново. Епископ и кир Калиник заклели су их овим речима: кто знаје што ираво та\ не хће рече да јест ироклет . <( На то су старац Ирибислав, човек призренског епископа, и Братина и Стаико одговорили: црковнајес Плеш од века и дрлгали су црковну спас четири братија, и украдоста се два брата, и продадошо Прогону половину Плеша за три ведра вина«.... 10 ) У свима овим примерима ова лица, која се куну, чине средину између данашњих сведока и номагача у заклетви, јер они оно, што саопштавају суду, пиоу морали својим чулима опазити, већ су то могли сазнати и на други начин, н. нр. ови старци су то могли чути од својих старијих, те стога нису прави сведоци, а нису ни номагачи, који само поткрепљују заклетву странке. Особеност ових клетвеника огледа се још и у томо, што се њихов број по правилу упапред одређивао: »да поведу 12 стариника,« што с правим сведоцима никако не може да буде случај. Клетвеиике иознаје Душанов Законик под именом душевници. То се види из чл. 103, који предвиђа случај крађе, па ако се не може да докаже крађа сводом, а оптужени кажо: у >купих у того земљи, да оираве душевници от глобе; ако ли ли га не оир&ве душевници, да илати с глобом, « т. ј. имао се извесан број добрих л^уди заклети да он ствар није украо, већ да је купио у туђој земљи. — Тако исто се из дубровачког законика од 1272 год. види, да се заклотва употребљавала као доказно срество и на сганку,") -'кад се имао раоправити било граћански било кривичгш опор изме^у Дуб])овчанина и Србина. (наставиће се) Д-р Бож. В. Марковић. е ' О П Ш Т И Н А (наставак) Тек после тога моћи ће се ући у оцепу питања, шта је општина добила у самоуправном погледу,, и какав јој је положај одређен према дрнсапи, и да ли ,је њено уређење заДОВОЛ.ИЛО захтеве онога времена и у колико. Помињући узгред, још и то, да је појавом грађанског судског поступка незнатно проширепа надлежност сућења општ. власти, а полицијском уредбом само додиривана, ми сада приступамо публиковању поменутога писма г. Министра унутр. дела. Оно, дакле, гласи: „Државном Совету РадИ хранења и потпомагања интереса обштински, као и у цели вршења известни иоолова д[)Ж ,авни и јошт при са16 ) Сиоменик Срп. Академије 3 (1890) 38. ") Станак је био нарочито образовани суд и за грађанске и за криничне ствари измођу Дубровчана и Срба у случају кад Србин неће да иде пред редован суд у Дубровник. У том случају странке одређују саме једно место, обично на граиици, где ћо им се судити; саме бирају но половину судија, који се заклиљу да ће ираво судити. На тим станцима једна од странака за доказ свога тврђења полаже заклетву сама или са клегвеницима, који су обично љени ррђаци или п])ијател>и. Види Богишић, Гласник 44 (1877) 297 и дал.е.