Полицијски гласник

СТРАНА 108

П ОЛИЦ ИЈСКИ ГЛАСНИК

ВР0.1 14

моме почетку, кад се стало радити на томе, да се определи свима властима дужност и њихово одношење једне спрам друге и оп])ам државе и грађана, 1839 године издато је и устројење обштина. При изласку из стања Србије, које је предходило овоме сада постојећем, исто устроиство могло је подпуно одговарати потребама Србије, које је она у оно време у овом погледу осећала. Устроиство обштина од 1839 године поставило је основ обпггинама и обштинским властима, назначивши уједно и правац и државним властима, кога им се ваља држати у смотренију обштинских интереса, оставивши у осталом многе појединости недодирнуте и неуређене, које су се при ојачавању и развијању државног живота Србије све јаче осећале. Већ од дужег времена нарочито полицајне власти, које стоје у непосредном дотицају са обштинама и обштинским властима, неимајући доволјНо нотребног опредељења у ус.тројству обштина, често су наилазиле на разне које какве тешкоће и сметње, кад се што у смотрењу обштина имало да нареди и изврши, па у недостатку ближи и јасии прописа у овоме и издавана су им у разна времена потребна упутства. По кад се узме у призрење важиост обштинског делања у одиосу на интересе целе државе, не може остати неувиђено. да је неодољиво потребно, да се у овоме поставе тачна и стална правила, како би делања и државне и општинске^власти знатније користи могла приносити. Да би се само од части увидило, колико празнина има у постојећем устројству обштина, довољно ће бити оВде само неколико главни споменути. У чл. 10. и 19. устројства каже се, да се обштИни даје право, да из своје средине изабере известан број лица', која ће као општинари извесне послове, споменуте у чл. 13. и 19. у сагласију с примирителним судом предузимати и окончавати. Ни овде па и нигде није определЈвно ко саставл^а обштину, и ко ће по имену моћи участвовати у избору ови општинара, као и на последку што је недовол>ан онај израз истога чланка, који каже, да ће се и обштинари бирати од лица, која буду најчестнија и најразумнија и т. д. јер тако обшти изрази напослетку и немају своје ираво значење, те да с једне стране лица недостојна тога одликовања и не буду доиста ни изабрана, а с друге стране опет ни да поједини извршител>и закона и наредби власти, к<?ји би били склони нешто на угодиост своји интереса радити, це би могли у томе под именом вршења самога закона успевати. Истина у недостатку каквог определења о бирању кметова у самом устројству, одма следујуће 1840 године издата је уредба која прописује правила, како се кметови имају бирати, излаже њиове дужности и одређује им плату. Но ни ова уредба није таква правила поставила, да би се по њој радећи свагда само оно и онако урадило, како то општински интереси захтевају. Нити је опредељено ко ће у обштини бирати кмета и његове помоћнике, нити се означава јасно, ко може изабран бити било за кмета, било за помоћника, а међу тим очевидно је, да је грдна разлика у доброти рада и чувања обштинских интереса, да ли ће овај или онај за старешину општинског изабран бити. Не мање од штетног је следства но обштинске а посредио и државне интересе било и оно опредељење речене уредбе у чл. 2. но коме ;је плата за кметове и помоћнике опредељена по 1 цванцик с главе на главу, јер од части у овоме једно је од најачи побуђења те се људи, који би доиста обштини с коришћу послужити могли, одрицали примити се исте дужности, па је тако често власт обштинска и управљање обштииским интересима долазило у руке људи, који не могу одговарати својим дужностима, који

не спадају у редове они, који се у смислу чл. I. исте уредбе имају за кмета и помоћнике бирати. Економно стање земље 1840 године било је са свим другче тако, да с једне стране награда од 1. цванцика с главе на главу, при ондашњој већој вредности самог новца, јамачно је и више користи принреила онима, који су је уживали као опет и с друге стране, што у оно време кметови и неима^аху толико посла с обштинским стварима, као што је то данас случај, па се могаше и са својим приватним интересима више занимати, па тако наравно и себи нужно издржавање прибављати. Међу тим данас стоји ствар ова сасвим друкче, па по томе и потребно је оставити могућност и већу плату одредити људима, кои напуштају своје приватне радње, када то чине ради вршења службе за обштину. С једне стране у овоме погледу учињена измеиа у постојећем наређењу а с друге стране правлење бројем мштељства јачи обштина, произвешће то угодно следство, да ће се примати избора за исте дужности лица, кои ће служба већ|' корирти прииосити и обштиии а и држави, но што је то данас у погдекојим обштинама и могуће. Премда се у чл. 14. устројства наре1)ује, да се онда, кад се важнија дела обштине и њене ползе тицајући се дела предузимала буду, сазивају на збор сви обштинари а у маловажпим пословима да је довољно сазвати и једну четвртину, али како нису ни сама та дела избројана, нити је опет тачно постављено правило, када решење обштииара постаје пуноважио, то је ова неопредељеност чесго између сами обштински власти производила неприлике и забуне и спречавала обштинока дела у точном одправљању и доброти њиховој. С погледом на предозначене незгоде и недостатке, као и да би се учиниле измене сходно развитку, који је и цела земља у сваком смотрењу учинила, одкако је с означеним устројством и поменутом уредбом иоложен основ обштинама, не само да је потребно многа постојећа наређења у овоме спрам садањег стања ствари преиначити, него са овим изнова поставити прописе, који ће и тачније упутити обштинске власти, шта по имену и у којим границама имају оне да удејствују, а докле ли се опет простире делателност државни власти, које имају у дужност мотрити, да обштинске власти само у интересу обштине своје радње удешавају. У тој цељи Правитељство Његове Књажеске Светлости већ од дужег времена занимало се с испитивањем најудеснијег начина уређења обштина и обштински власти спрам укупног стања земље. Тога ради Правитељство Његове Књажеске Свеглости саставило је било потребан материјал за устројство обштина и обштински власти, па га је и редовној Народној Скунштини држаној о В. Госпођи прошле године лодносило, која је на исти материјал и неке примедбе са своје стране учинила, као што се то из приложеног под •/• протоколаскупштинског, коме је и означени материјал додан, увиђа. Па према свему преднаведеном Правителство Његове Књажеске Светлости-налази, да би се пајбоље задовољили и обштински и државии интереси, кад би се прописала правила онаква, као што су поотављења у пројекту, који је по овоме приготовљен израђен. А да би се поједина важнија наређења и одступања од постојећих прописа у односу на обштине могла јасније оценити, Министар унутрашњих дела узима себи чест у сљедујућем укратко пропратити главнија правила изложена у споменутом иројекту устројства, обштипа. I. У чл. 1. постављено је правило да у Србији има обштина двојаки варошки и селски, на место тројаки, као што устројеније обштина од 1839 године прописује. Све окружпе вароши, заједно са вароши Веоградом, имале би по пројекту