Полицијски гласник

ВРОЈ 14

110ЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 109

ј 'Дан начин уређења и вршења обштиноки дела а јамачпо и нема доста опрапдајући основа, из кои би требало окружне варошц од варогни Беог[)ада одвајати. Истина у другој тачки овог чланка сломиње се као неки трећи вид: обштине паланачке, али како прописи, постављени за варошке обштине имају вредности и за обштине паланачке па само у неким означеним тачкама имају за њи вредит наређења пролисана за селске обштине, то наравно по овоме обштине паланачке несачињавају неки особени трећи вид обштина. Укупно и материјално и душевно стање, као и остале околности, које имају уплива на решавање овакви предмета, јамачно 1,е довољио оправданија дати оваквом иоступку. 2, У чл. 3, 4, 5 и 6 излажу се прописи, како се и на кои начин могу две или више обштина спојити у једно, када се и како може једно село гтеке обштине од једне општине одвоити а другој присајузити, назначујући уједно изближе и како у тима случајима паља са засебним имањем поједини обштина или села поступити. Да со ова иравила поставе, у толико је нужније, што до оад неби.јаше сталног законог пропиоа у овоме, па тако се приликом одвајања једне обштине од друге, или села од општине и присајужавање другој обштипи долазило и до сами распри између појединих обштина или села с обштипом у смотренију имања. Између осталог захтевања. изложеног у овим чланцима велико користи обећава што је дата могућност државно.ј влаоти, да у овоме и без изјављене жеље и саизволеља општине може решити, да се две или више обштина споје уједно или да поједина села једне исте обштине могу за <!ебе обштине образовати. Изван сваке је сумње, да што је која обштина бројем житељства'јача, у толико је и. снажније њено деиствовање како по сам материјални интерес обштине, тако и у смотрењу дужности, које власт обштипска у име државе и за државу

има да врши. Ово имајући у ииду желети ,је, да обштине у житељству све више и више јачају, како би се на таи начин постигли услови нуждни за точио и уредно вршење послова и општииски и државни; а у 6 раздељку чл. 3. као и даље у чл. 4 иројекта означено, како се, у овом случају има да поступи. Како пак местне околности врло велики уплив имају на састав обштипа, то наравно није се могло поставити како стално правило, по коме обштина не би могла бити мања од неког извесиог броја житељства; па с тога и види се као наикористније да државна власт буде у могућности у мало пре означенои цељи и наредити, да се поједине обштине у.једно споје; да поједина села сајузе се са другим обштинама и т. л. Истина и самим појединим обштинама и селима у интересу је, да се сајужавају с другом којом обштином или да се раздвоје, како би се и њиова обштинска а и сама државна дела уредније и тачније отправљала. Али на случај, када се због разпи, можда више довољно нерасуђени узрока, ко.ји произилазе од скученог сваћања општински интереса. не би могло постићи сагласије у општини или селу, а тачном и уредиом отлрављању и обштински као и сами државни дела то сајужење или одцеплЈвње потребаи јо услов, види се као нужна мера да у том случају и сама власт може по овоме доносити решења, оотавл.ајући при томе, да обштине у смотрењу свог засебног имања поступе онако, како оне при томе за најбоље нађу. 3. Како обштине имају у известним случаима да подносе извесне терете за неке своје чланове, кад до!>у у неспособност и иемоћ сами својим радом или имањем и издржавати се, то се види за нотребно пронисати услове, под коим се задобива членство у обштини па тако и постављени су прописи у чл. 8, 9 и 10. (јиаставиНе ое) Димитрије С. КалајџиК

ТЕ1ЕГРАФИСАЊЕ ЛИЧНОГ 0ПИ0А

Развијеност и усавршеност саобраћајиих средстава у прошлом веку, имале су за иоследицу стварање интернационалних злочиначких банди, а постанак и ширење ових банди изазвали су идеју о иитернациоиалној полицији, која се идеја у носледње време све више и више шири. Пеоспорно је, да је први корак за остварење ове идеје предузет генералисањем система Вертилоновог за констатовање идентичности, који систем, било сам за оебе или комбинован са дактилоскопијом, постоји данас готово у свима цивилизованим државама. Захваљујући једнообразности његових картона и описа, нарочито удешених за истраживање криваца у бегству (живе слике), данас се готово између свију полиција врши размена антропометријских картона страних поданика и предузимају трагања застраиим бегунцима онако исто ревносно као и тра гања за сопственим кривцима. Може сс слободно рећи, да је у овом погледу, и без нарочитих конвенција, постигнут прећутно споразум између полиција разних држава и народности, и да се он врши са оном истом ревношћу, са којом и споразуми о мотрењу на кретање анархиста и о сузбијању трговине белим робљем,

који су регулисани нарочитим писменим конвенцијама. Иоједине полиције у последње време лросто се утркују у хватању опаснијих страних злочинаца. Узрок овоме треба тражити, не толико у амбицији појединих полицијских органа, колико у уверењу, да су злочинци, као непријатељи друштва, опасни иодједнако за сваку државу и народност. Једиио у овоме циљу, т. ј. да би се олакшало и убрзало хватање оиасних злочинаца, који по извршеном делу обично беже у иностранство, локренуто је и питање о редакцџји интериационалног речникп за телеграфиса.ње пџецизног личног описа. Потреба за једним оваквим речником осетила се већ одавно, али је нарочито истакнута на међународном конгресу за сузбијање трговине белим робљем, који је октобра месеца прошле године одржан у Паризу, и па коме је, поред осталог, одлучено, да се образује једна комиси.ја за утврђење редакције овог речиика. Незавнсно од рада ове комисије, 1 )г Ке188, проФесор полиције'на уииверситету у Лозани, публиковао је у познатом криминалном часопиоу »АгсШуез сГ АпШгороЉ^Је сгпшпе11е к чланак под насловом » Телегрлфски речник за живе слике« I (1Јп оо(1е 161е§тарћ1(р1е (1и рог1гаЦ раг!е),

у коме износи , предланш и објашњава нарочити речник за телеграфисање прецизног личног описа ио Бертилоновом систему, познатог под именом живе слике. Основ су овоме речнику Бертилонов систем и децимална класиФикација. Служећи се цифрама за означење карактерних знакова, који чине суштину живих слика, Ке188 је саставио речник којим се, помоћу циФара, може прецизно описати свако тражено лице. Суштина живих слика састоји се у описивању и означењу: чела., носа, уха, уста, усана, ираде, оиштег облика ирофила, оигитег облика лица, обрва, очних каи.ака, глобуса и очних шуиљина, врата, бора, иравца рамена, и&са, навика, начина хода, гласа, очију, косе, браде и.боје коже. За описивање и означење ових основних елемената живих слика, 1)г КеЈ88 употребљује цифре од 0"1—09, које у исто доба служе и као полазна тачка његовом

речнику. Тако је ло њему: чело 0 - 1 нос 0'2 ухо 0'3 уста, усне и брада ... 0 - 4 општи облик нроФила • • 0\5 општи облик лица • • • • 0 *0 трепавице, очни капци, глобуси и шуил.ине • • • • 0'7