Полицијски гласник

ВРОЈ 16 ПОЛИЦИЈСКИ СТРУЧНИ ДЕО ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ (нАСТАВАк) Из оваког објашњења Врунеровог јасно се види, да је Енглеска колевка данашњој пороти, јер се она тек у XVI стодеКу развила из доказне пороте. Ирема томе, нетачно је кад се тврди, да је у Енглеској било пороте у данашњем смислу те речи још у XIII и XIV столећу. У то време је она имала доказну пороту, као што су је имали и остали народи, па и Срби. Ми смо раније видели, да су у нас и у Грађанском и у Кривичном Пос/гупку поротници били доказно срество. » СтарЧници,« »старци добри чловеци « били су сведоци, чији је број обично износио 12, а иомагачи у заклетви — поротници — у кривичним споровима били су људи, који су имали заклетвом да одлуче ствар но свом личном познавању оптуженог и саме ствари. Порота у старом Српском Праву, према томе, одговара доказној пороти у Ентлеској, јер, као што ое из раније поменутих примера види, пррд поротнике није изношен доказни материјал, на основу којег би они одлучивали о виности или невиности оптуженог, као што је'то случај с данашњом поротом, нити су они о томе одлучивали. Они су само својом заклетвом поткрепљавали заклетву странке, а суд је на основу тога лресуђивао. Стога ја држим, да су Срби имали само доказну а не данашњу лресудну пороту. Душанов Законик. до душе, говори о пороти у неколико чланова, 151 —154, али би било сувише смело само на основу неколико непотпуних законских наређења, без појединих конкретних случајева, из којих би се видела процедура при поротном суђењу, тврдити, да је то била права порота у данашњем смислу. Главне одредбе о пороти налазе се у чл. 151 и 154, од којих први гласи: »Повалева царство ми. От сада напреда да јест порота- и за много и за мало. За велико дело да јест 24 поротници, а за помањи длг — 12 поротник, а за мало дело — 6. И ти - зи поротници да несу вол.ни никога умирити, разве оправити или окривити. И да јест всака порота у цркве, и поп у ризах да их заклне. И у пороте како се већи клну и кога већи оправе, ти - зи да су веровани.« А други 154 члан гласи: »Који се поротници клпу и оправе онога-зи по закону, и ако се, по то - зи оправе, поличије обрете истино у онога-зи оправчије кога - но је оправила порота — да узме царство ми на тех - зи поротницех по тисушту перпер, а веће по том да несу ти - зи поротници веровани, ни да се кто од њих ни мужи ни жени. к Из ова два члана се не види, да се пред поротницима извиђало и да се пред њих износили докази, што је битно обележје данашње пороте. Међутим, баш из тога, што се порота у цркви држала, може се извести, да пред њих није ни пзношена доказна грађа, већ су се заклињали на основу онога што су раније сазнали о оптуженом. Па кад се из тих законских наређења не може позитивно тврдити, да је то била данашња порота, а сачувани иримери процедуре кажу, да су поротници били доказно срество, онда је, држим, оправдано моје мишљење, по коме је и у нас, као и у Енглеза, ово била доказна порота. Пародне судове и поротнике као доказно срество налазимо готово код свих народа, а не само у Енглеза. Па кад то тако стоји, онда је сасвим оправдано поставити питање: откуд да се само у Енглеској из доказне пороте развије данашња порота а не и у других народа, па не и у Срба? Одговор на ово питање ,је сасвим прост. Раније је поменуто, да

ГЛАСНИК СТРАНА 123

је Енглеска била једина земља, која је била лоштеђена туђинског утицаја. У њој се право од свог почетка развијало без икаквог прекида, нити је у њој извршена рецепција туђинских права, нарочито канонског инквизиторског поступка, на су се стога и све установе домаћег права могле с временом све више развијати и усавршавати. То је био случај и с установом пороте. Међутим на континенту, као што знамо, нрилике су биле сасвим другаче. Рецеицијом Римског и Канонског Кривичннг Поступка онемогућен је даљи развој домаћег лрава у Италији, Француској и Немачкој. На место старог оптужног дошао је инквизиторски иоступак, који је иомоћу цркве уведен, па су и сва доказна срества замењена доказима инквизиторског поступка. Пови поступак није допуштао развитак народних судова, пе је на тај начин на континенту била угушена свака клица за доцнију праву пороту. У Србији је био исти резултат само на други начин постигнут. Доказна лорота, која је била у свом јеку у XIII, XIV и XV столећу и из које се касније имала развити данашња порота, била је уништена, но не утицајем туђинског права, које би имало доћи на место домаћег, иего туђинском силом, која на место ње ништа ново није донела. Врло је вероватно, да би се и у Србији дошло до ираве пороте, да је се домаће право могло и даље правилно развијати. Пропаст српске државе значио је нрестанак сваког правног развића. Питање о пороти у старом Српском Праву не мож.е бити овде предмет детаљнијег расправљања, јер би то изишло ван делокруга наше расправе. Оволико је било потребно стога, што сматрам, да је стара порота била доказно срество. 2. Божји суд. Вожји суд је чисто Формалистичко доказно срество, које се налази у поступцима свих народа у средњем веку. Доказна снага божјег суда састојала се у веровању, да је Вог увек па страни правде и да он неће допустити да невин страда, нити да се крив ослободи своје одговорности. Из српских извора виде се јасно сви облици божјег суда, као и њихова уиотреба, само ипак нема детаљних одредаба из којих би се видело: у којим случајевима се имао употребити божји суд, од којих лица, за која кривична дела и т. д. Несумњиво је, да се божји суд и у Срба имао употребити у истим случајевима у којима се употребљавао и код других народа, т. ј. ово је доказно срество по правилу примењивано у недостатку других доказних срестава, а било је само неколико најтежих кривичних дела, за која је једино доказно срество био божји суд. Сем тога, бесправна лица, као и лица, која нису могла полагати заклетву, била су упућена на ово доказно сресгво. Поједини облици божјег суда били су ови: а) Котао или мазија. Овај облик божјег суда састоји се у томе, што се у пун котао узавреле воде мете комад усијана гвожђа или камен, а оптужени је имао да засуче рукаве и обема рукама да извади из котла оно гвожђе или камен. Ако се буде ожегао вадећи, то значи, да је потпуно доказано, да је он учинилац кривичног дела за које се оптужује. Не опече ли се, био је потпун доказ за његову невиност. 0 употреби котла има доказа у многим старим споменицима. Тако се у Архангеловској Хрисовуљи на једном месту вели: »И кади се пре сами људије црковни, да им никто не суди разве игуман, а што се пре са инеми људеми за вражду, за земљу, за коњ, за провод, да иду пред цара, а за оне судове да иду пред митрополита и пред игумана, И котла Архангеловем људем да нест са инеми жуиљани, разве међу собом в Архангеле".' 21 ) Ова наредба Архангеловске Хрисовуље јасно 2А ) Душанова Хрисовуља Манастира Св. Архангела, види: П. Срећковић, Синан Паша (1865) 62.