Полицијски гласник

БРОЈ 16

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127

3600 дин. и закупну му цену исплатио, за доказ чега је поднео квиту потврђену код кварта врачарског у Београду. молио је, да начелство обустави издавање овог имања под закуп, како се не би без разлога штети излагао и на парницу навлачио. Од овог тражења одбијен је ретењем начелства од 28. марта 1901. год. № 5183, које је одобрио и Мииистар Унутр. Дела решењем својим од 26. априла 1901. год. П№ 9122. По изјављеној жалби Државни Јавет нашао је, да је решење Министрово правилно и на закону основано. По § 469. грађ. суд. поступка иописано имање за извршење пресуде постаје од дана пописа закона залога поверитељу, а по пропису § 466. б. истог закона пописано и процењено имање, било иокретно или непокретно, одмах по попису одузима се од дужника и предаје стараоцу на руковање. Према томе жалитељ је ногрешио, што је то имање узео под закуп од сопсгвеника, кад је знао, да је оно узето у попис и да са истог начелство прибира приходе. С тога је Државни Савет одлуком својом од 5. априла 1902. год. Бр. 1191. одбацио жалбу као неумесну. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. «Суд општине Кнез-селске, актом својим од 24. јануара ове год. Бр. 79, пита: »Општини Гор. матејевачкој, у 18.93. год. потребно је било 180 дин. за исплату дијурне судијама изббрног суда за доношење пресуде о стално.ј међи — синора — између њеног и атара општине града Ниша. Како није имала исту суму у готовом, то је тадашњи општ. одбор одлуком својом од 4. јуна 1893. год. Бр. 760. овластио био Петра Ивановића, тадашњег председника исте општине, да горњу суму од ириватног лица узме на поаајмицу и у име општине изда признаницу, па новац изда на намењену циљ, што је Петар и урадио, т. ј. новац у 180 дин. узајамио од Видена С. Живковића онд. Затим је Петар ускоро био смењен са председничке дужности, а тако и тадан.и одбор, а горњи дуг није исплаћен, нити је наступајуће часништво исте оиштиие хтело да нађе пута и начина да се дуг плати. Па зато је Биден С. Шивковић, поверилац горње суме, тужио Петра као главног дужиика, и суд општине Гор. матејевачке пресудом својом од 28. јуна 1905. год. Бр. 1653. осудио Петрадаплати Видену 180 дин. главног дуга, 6-90 дин. таксе и 20 дин. на име трошка и дангубе, свега 206.90 дин., — и Петар је по пресуди исплатио повериоцу Видену о.суђену суму. Сада ;је Петар код овог суда, под Бр. 196\ поднео тужбу противу оиштиие Г.

матејевачке у којој транш да му општина врати (180 дин. главног дуга, 6*90 дин, таксе и 20 дин. на име трошка и дангубе тако је у тужби исцитирао 206-90 динара. А за доказ да је био овлашћен од стране одбора да учиин горњи дуг, поднео је одлуку одбора општ. Г. матејевачке од 4. јуна 1893. г. Бр. 760. која тврди његове наводе, само што ничим не тврди да је та одлука у смислу чл. 33. тач. 9. закона о општ. одобрена и од општинског збора; — за који случај Петар позвао се на сведоке именоване у својој тужби, који да утврде: да је одборска одлука Бр. 760. и од страие општинског збора одобрена Настаје сада питање 1. Да ли је овај суд надлежан да донесе пресуду — своју одлуку — по тужби Иетровој за наплату (180 дин. глав. дуга; 6-90 дин. полож. таксе и 20 динара трошка и дангубе како је Петар у тужби исцитирао) 2.06-90 динара; и 2. Да ли се може сведоцима доказати: да је одборска одлука Бр. 760. и од стране збора одобрена — и по ком законском пропису. Моли се уреДништво за обавештење: Напомена. За овај спор одређен је за расправу овај. суд актом нишког првост. суда од 27. октобра 1906. Бр. 20077.® — На ово питање одговарамо: 1. Ако је тачно изнесено у овоме питању оно. што Петар својомтужбом тражи, онда излази да он тражи од општине свега 186 - 90 динара, колико је за општину платио, а сем тога тражи да му се досуди на име трошка и дангубе 20 динара, колико претпоставља да ће имати у овоме спору. Према томе, и ако ове две суме, сабране уједно, износе збир од 206-90 дин. опет би у смислу § 6 и 24. грађ. суд. поот. био надлежан за суђење општински суд. Ако би, пак, он тужбом тражио и оних 20 динара као накнаду, коликоје он платио за оџштину повериоцу Видену, онда би се надлежност мењала, јер би укупна основна тражбина онда износила 2,06*90 дииара. Нека, дакле, према овим напоменама а с обзиром на саму садржину тужбе, сам суд оцени: је ли он надлежан или надлежност прелази на Првостепени Суд; 2. Не би се могло узети, да би се сведоцима могао утврдити и тај Факат, да је одборску одлуку одобрио и збор, јер о томе морају постојати писмени докази у архиви општ. суда, пошто је зборска радња званична и морала се извршити на начин прописан чл. 18., 20. и 21. зак. о општинама од 25. новембра 1889. годиие који је онда важио. ГГе буде л11 се на овај начин утврдило постојање зборске одлуке, онда одлука одбора, у смислу чл. 70. т. 8. и чл. 12. зак. о онштинама онога времена, ие би била извршна. Али и без тога, опнггински суд има да цени у првоме реду доказе, који имају да утврде: да ли је Петар одиста учииио оно задужоње у интересу општине и за њен рачун, па да према томе цени и његово

право на повраћај плаћене еуме за рачун општински. У опште, пак, узев, неморална би била ствар, да цела општина пусти једнога свога , грађанина.да учини извесну жртву за њ 41 рачун, па Да му она то не нризна, заклањајући се за ноке пропуштене законске Формалнооти. II. Суд општине кривовирске, актом својим од 17. јануар.а ове год. Вр. 124, пита: У 1904. и 5. години, долазио је у ову општину преко'лета Бориво.је Раденковић, сликар родом из Јагодине, ради снимања иредмета у природи, па је преко зиме одавде одлазио, а где, суду није познато. У почетку прошле године, дошао је опет и стално се настанио, без да се ма и један пут пријавио овоме суду, да жели постати чланом ове општине. Како је суд ово општински позван, да се о свачему стара у општини, ради одржавања реда и извршења законских прописа, то га је наредбом својом Бр. 1003. од 11. маја 1007. год. позвао; да у року од 10 дана, од дана саопштења наредбе поднесе суду уредну пријаву и потребна документа по чл. 16. закона о општинама да би могао постати чланом ове општине. Ова му је наредба саопштена 12. маја 1906. год., и он је поднео само пријаву 20. маја иете године, под № 1063, без осталих потребних докумената, по пропису чл. 16. поменутог закона. По овој пријави, одбор ово општ. у пуној својој седници од 22. маја 1906. год., № 1079. донео је своју одлуку. де се молиоц не може иримити за члана ове општине из разлога: а. Што није поднео уверење о своме владању; б. Што није поднео уредан пасош за унутрашњост;. в. Што није поднео акт из своје општине у којој је раније био; и г. III10 се није пријавио одмах по доласку, већ онда када је позва.н наредбом општ. суда. Истом одлуком му је наложено, да се у року од 5 дана од дана извршности одлуке изсели из ове општине. На ову одлуку Боривоје је изјавио жалбу начелиику среза бољевачког, коју је жалбу начелник одбацио, а одлуку одбора решењем својим од 8. ј.уна 1906. г., № 7081, одобрио, а на решење начелника среског изјавио је жалбу начелству окр. тимочког, но пошто му је жалба била неблаговремена, то је нсту начелник среза бољевачког решењем својим од 10. јула 1906. год. Бр. 8227 одбацио као неблаговремену. Кад је дакле одлука пост-ала извршном, суд му је опет решењем од 8, августа 1906. год. Бр. 1362, наложио, да се из оппггине изсели у року од 5 дана, који то ни до данас није учинио. Према свему напред изложеном, суд ово општински моли уредништво »Полицијског Гласника« за објашњење: 1. Да ли ја ова цела радња суда и одбора као и иолицијске власти, правилна и на закону основана? 2. Да ли је овај суд надлежан, да Боривоја силом своје власти изгна из ове