Полицијски гласник

ВРОЈ 17.

У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 22. АПРИЛА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊНХ ДЕЛА

„ПОПИЦИЈСКИ ГДДСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у иапред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанотва Краља Петра I., на нредлог Министра унутрашњих дела, а ио саслушању Министарског Савета. решено је: да се Кости Петровићу, нолпциском писару друге класе среза пожешког, уважи оставка, коју је на државну службу поднео. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 10. анрила 1907. год. у Боограду. СТРУЧНИ ДЕО иДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) 3. Свод. Свод ,је био начин доказивања искључиво за кривична дела разбојништва и кра^е и то кад је предмет крађе готово по правилу стока. Доказивање помоћу свода вршило се на овај начин. Кад ко своје украђено живинче нађе код неког н због тога га означи за учиниоца те крађе, то ако тај није извршио крађу, био је дужан казати од кога је живинче добио, и онда је на тога падала сумња. Овај је имао да, означи од кога је добио, док се најзад не нађе лице које не зиа казати откуд му живинче, и сматрало се, да је на тај начин љегова кривица потпуно доказана. Доказивање помоћу свода у оваквим случајевима наређује и Законик у чл. 180. и 193. Чл. 180 гласи: Ђ Аште кто што ухвати гушено или крадено, лицем. или силом узето, всаки о том да дп свод. Аште кто буде куиил где л>убо, или у земљи царства ми, или у иној земљи, вину да д& о том свод; аште ли не да свода, да илаКа ао за кону." А члан 193 гласи: »И свод коњски и ини добитак, или кои годе, иравда. Што се гусг. или украде, тому да да сводника, (или) да илати всако само — седмо...."- Употреба и значење свода види се тако исто и из једне повел>е цара Душана од 1349 године, којом допушта Дубровчанима да могу слободно у његовој земљи трговати. Ту се вели, да трговац, који куии коња на тргу и плати царину за њ, нема да даје

свода, кад му то потврди цариник, а ако то не учини цариник, онда је дужан да покаже од куда је купио, т. ј. дужан је да да свод. 25 ) 4. Обличеније. Обличеније је хватање на делу. А под хватањем на делу разуме се по Душановом Законику хватање кривца приликом самог извршења кривичног дела или кад ко своју крађену ствар или животињу позна под крадљивцем или разбојником. Тако ухваћена ствар или животиња имала се предати заједно с кривцем селу или жупи или каквом год старешини, који је морао кривца предати суду. Ухватити кривца на делу или наћи какву ствар код њега значило је: потпуно доказати његову кривицу. Стога се обличеније има сматрати као доказно срество. Законик говори о овом начину доказивања у чл. 149, који би се данашњим језиком могао казати овако: »Разбојник и крадљивац на делу ухваћен да се казне како је горе речено. Сматра се да је на делу ухваћено кад се штогод ухвати у њих, или их ухвате на самом разбојништву или у крађи, или кад су предани жупи, или селима, или господарима, или властелину који је над њима као што је горе назначено. Сви ови разбојпици и крадљивци да ое не помилују- него да се ослепе и обесе." 2в ) 5. Сведоци и исираве.. Сем до сад изложених. чисто Формалистичких, доказних срестава, старо Српско Право знало је и за неке сасвим рационалне доказе, помоћу којих се долази до материјалне ' истине. Истина је, да су таква доказна срества ређа, јер о њима законик не доноси нарочите одредбе, као што је то учинио с осталим доказима, а и у другим изворима мало има спомена о њима. Она су каснијег порекла и, како нам очувани примери кажу, употребљавана су у споровима с Дубровчанима и нред дубровачким судијама. То је знак, да је утицај на Српски Кривични Постуиак долазио из приморја и вршен је на тај начин, што су се у међусобним споровима избацивала стара и уносила нова доказна срества. Ти рациопални докази били су: сведоци и исираве. О сведоцима у правом смислу, т. ј. о лицима, која су саонштавала суду своја чулна опажања о важним чињеницама за решење конкретног кривично-правног спора Законик не 25 ) Моп.итоШа 8егћ1са 146. 2в ) Ст. НовановиН, Ду шанов Законик '235.