Полицијски гласник

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА СНИК

СТРАНА 141

Финансија, јер кад се сиорна такса, у име аренде за заузету обалу, као општинску својину, наплаћује на основу одлуке општинског одбора, донете у смислу тач. 3. чл. 128. и тач. 3. чл. 86. закона о општпнама, онда је за. оцену умесности љене наплате односно за оцену законитости дотичне одборске одлуке, с обзиром на чл. 142., чл. 143. у вези чл. 152. поменутог закона, надлежан Министар унутрашњих дела, као непосредна власт над општином београдском.

Један слунај из §§ 481. и 465. грађанског судског поступка, Па дан 12. јануара 1900. год. начелство окр. ваљевског путем јавне лицитације продало је непокретно имање стецишне масе Живка Т. трг. из Ваљева за наплату дуга разним повериоцима, а по наредби каљевског првостепеног суда. Имање је уступљено Живану Гашићу трг. из Ваљева за 20.000 динара. Продаја ова посталаје извршном, али купац Живан није хтео у законом року положити куповну цену, и начелство је г, тога одредило другу продају на његову штету. Ова продаја није посгала извршном с тога је одређена друга, и на дан 11. марта 1902. год. имање је уступљено Богосаву К. терзији из Шапца за 19950 дин. Кад је ова продаја постала извршном први купац Живан Г. на чију је штету имање продавато, молио је начелство да му се положена кауција у 120(1 динара врати. Према овој молби начелство је донело одлуку: да се кауција врати Живану, пошто се претходно од исте наплати разлика у цени између прве и друге продаје, а то је 50 дин., а сем тога и сви трошкови око продаје у смислу 381. и 465. грађ. пост. Ово је одмах и учињено, и ресто кауције враћено купцу Живану. Како купац Богосав на коме је имање остало на последњој продаји, није био у отању да у законом року положи куповну цену, — ваљевска штедионица обратила је се начелству молбом, да продају имања не врши сада само на титету купца Богосава, но и на штету првог купца Живана. Пачелство налазећи да према §§ 481. и 465. грађан. пост. пема више одговорности до првог купца Живана донело је решење од 24. маја 1902. г. № 4018 којим је известило штедионицу : да ће начелство вршиги продају само на штету другог купца Богосава, а у исто време упутило штедионицу надлежном суду, да путем грађанског спора доказује даљу одговорност првог кунца Живана. По жалби пуномоћника »Штедиоиице ваљевске", ово је решење одобрио Министар Унутр. Дела решењем својим од 25. јуна 1902. год. 1Ш 14697. У жалби изјављеној Државном Савету жалитељ је навео: да не стоји навод Министров да расправа питања ове природе

спада у судску надлежност, што се види из прописа § 465. тач. 6. грађ. пост., по коме је полицијској власти остављено право, да без пресуде судске наплаћује штету која би се према § 484. грађан. поступка показала новом продајом. Према томе, да је иолицијска власт у смислу наведених прописа законских, с погледом и на § 479. грађан. поступ, требала одредити продају како на штету другог, тако исто и на штету првог купца, који није испао из обвезе за накнаду штете. Државни Савет нашао је да је решење Министрово на закону основано с тога је одлуком својом од 20. децембра 19 )2. г. Бр. 8808 одбацио жалбу као иеумесну. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова пигања: 1. Суд општине брезанске, актом својим од 18. јануара ове год. Бр. 207, пита: »У селу Бершићима ове општине, постоји једна старинска механа, којаје стекла механско право, али не одговара плану ни једне класе, какви се сада прописују. У истом селу, један сељак подигаоје једну зграду, која би одговарала, од прилике плану механском III класе, са намером да је претвори у механу. У то име, он је тражио од овога суда уверење, да у реону ове општине не постоји ни једна механа по плану, и да му се одобри да подигнуту зграду претвори у механу. По овој молби суд са одбором донео је решење да у реону ове омштине па ни на државном друму. нема механе по плану, и да би молиоцу требало издати тражено уверење, како би добио право за подизање механе, пошто је ова потребна, али му уверење није одмах издато. Кад је за ову одлуку сазнао сопственик оне старе механе, он је тражио да суд и одбор издаду и њему тако уверење, јер би, вели, и он подигао механу па место оне старе, бојећи се, наравно, да би подизањем нове, ова нзгубила сваки рад. Сад је суд са одбором у недоумици шта да ради, зато пита: а, да ли има прече право на подизање механе онај што има стару механу или онај, што је већ решено да му се изда уверење али му није издато ?; б, може ли се дати дозвола обојици?, и в, да ли општина треба да стави, при давању уверења, услов. да они поруше или затворе својо механе, кад општина буде у положају да сама подигне општинску механу?« — На ово питање одговарамо : По уредби о механама и каФанама, којом се регулише питање о подизању механа, а имено по чл. 14. општине имају првенстевно право на подизање механа. Тек ако се оне нисмено одрекну тогаправа, а утврди се, међутим, потреба, може се дозволити подизање приватним лицима.

Одрицање општинско никако не може бити са тим условом, да сопственици механа затворе ове, кад општина буде у могућности да подигне механу, него мора бити апсолутно. Али и за случај кад општина сама подиже механу, и за случај кад она то хоће да одобри другоме, мора да се утврди прво то, да је та механа одиста у извесном месту потребна. Без тога Министарство унутрашњих дела у опште не одобрава подизање механа, пошто је, у осталом, у овоме питању његова реч пресудна. Како по признању суда у Бершићима већ постоји механа са стеченим правом, то се питање о новој механи не би могло ни нокретати, јер није веровати да се јавља потреба још за, једну поред оне, која већ постоји. Сем тога, сопственик постојеће механе има права увек да ову обнови, тим пре, што она још није дотерана да одговара бар механи III класе, и докле год се он не би одрекао тога права, не би се могло дозволити подизање другоме, ако се не би утврдило, да, су у томе месту потребне најмање две механе. 11. Суд онштине буковачке, актом својим од 19. јануара ове год. Бр. 56, пита: »У ово.ј општини извршен је избор 5 одборника и 2 заменика на дан 11.јануара ове године. На овоме избору биле су две кандидатске листе. Једна од њих добила ,је 46 гласова а друга 26, а по изборном списку било је свега 107 гласача. Бирачки је одбор огласио за одборнике и заменике са оие листе, којаједобила 46 гласова, а са дисте која је добила 26 гласова, није узео ни једнога. Како је по чл. 54. т. II. зак. о општ. казано, да се кандидовани одборници деле према броју гласача, то суд пита уредништво, да ли је рад бирачког одбора. правилан, или је листи са 26 гласова требало дати 2 одбо.шика, и да ли се све то сада и како може поправити, кад није било жалбв аротив избора?"— На ово питање одговарамо: Правилан је рад бирачког одбора, шт.о је за одбо нике и заменике узео кандидате са оне листе, која има просту већину, јер тако наређује и чл. 54. О зак. о општинама, попгго принцип пропорционалног представништва, који јепредвиђен у чл. 54. II важи само за вароши, које бирају засебно пооланика. 111. Суд општине салаковачке, актом својим од12. децембра, прошле године Бр. 439, пита: »Може ли земљоделац, ко.ји нема довојбно земље по § 471. грађ. суд. поступка, издати нод закуп своје имање ? Ако не може, иа он то ипак учини, али се после цопишмани и хоће сам да зирати овоју зе-мл.у, да ли има права на