Полицијски гласник

БРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРА.НА 143

интереса, како би ое сузбило осиромашење земљорадничког света. Према томе, на свакој власти лежи дужност, да онемогући и спречи изигравање ових наређења. Како се и птренооом плаћања пореза на друга лица, по усменој изјави продавца и купца, отуђује имање, или бар омогућавају сукоби и недогледни спорови, то су општински судови дужни, да одбију сваки пренос, кад год продавац хоће да отуђи и оно земљиште, које је иод заштитом § 471. грађ. пост.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Нове злочиначке и вараличке мајсторије. — Један непознат мушгерија дође у радњу сајџије С. у Риксодрфу и затражи да му се покаже иовише златних џепних сатова, а тако исто и дувароких сатова. Кад их јеразгледао, најзад изабере једанлепџепни сат за 135 марака. Како купац »моментано« није имао при себи довољно новаца, сат му је требало испоручити пред вече кад буде послао ногођену суму за купљени сат. Странац за тим позове сајџију у оближњу пивницу на чашу пива. Том приликом исприча купац, да је добар газда из улице Штајнмец, и кад је било плаћање затражи да он плати. Потражи новчаник и запрепашћено саошпти сајџији, да је заборавио понети собом новац. Најзад замоли овога, да му да на зајам 30 марака, да се не би морао одмах враћати кући, због куповине неких ситница. Сајџија није ни помишљао, да би таквој познатој личности могао одбити ту маленкост и да му 30 марака. Обећавши да ће заједно са новцем за купљени сат послати и узајмљени новац, странац се опрости са продавцем. Кад је сајџија увече залудно очекивао новац од муштерије, и њега није било, он посла момка у стан тога газде и одатле доби извештај, да је био жртва варалице. — На исти начин, тај исти швиндлер услео је у Риксдорфу да превари још једног сајџију. * На доста редак начин пумповао је студенте у Берлину један сиромашни келнер Јохан Ј., из Емдена, коме рад није баш много мирисао. Подуже времена лежао је у болници. Кад је одатле пуштен. прибави ђачки лист и као такав обраћао се »колегама« студентима, представљајући им да има понуђено лепо место оа добром платом, али да га се не може примити док не извади из залоге Фрак. Тако је од многих отудената узео по 8—-10 марака, док једном није обелодањено његово варалиштво. * Није био редак случај, да су варалице умеле да злоупотребе добросрдачност сиротих кондуктера по трамвајима, и омнибусима. Направе се, као да су изгубили новчаник чим су ушли у трамвај, или као да су га заборавили, па да се не би враћали, а имају хитна посла, замоле кондуктера, да их послужл са три до шест марака, а онп ће му то вратити оа добром паградом. *

У одсуству једног лекара дође у његов сган једна варалица и хтеде да говори с лекаром, представивши се као његов колега тај и тај. Кад њега није било, замоли лекаревог укућанина за парче хартије да нешто напише своме колеги. Тада примети да је заборавио свој портмоне и замоли човека да му узајми неколико марака, с обећањем да ће уз повраћај новца бити и награда. * Један »хохштаплер«, који је сам себи присвојио гр &Фовску титулу, удеси са једним својим пријатељем, да се овај ожени једном девојком, на кад се то сврши, да им она послужи као средство за једну велику изнуду. После закљученог брака требала је млада госпођа да ступи у односе са једним старијим, врло богатим господином. Младожења, пријатељ »граФов«, имао је онда да стави у изглед подизање тужбе за браколомство противу старца и своје жене, и да нм припрети казном. По том би се појавио »гра ,ф (( као сродник младе госпође, да посредује и ради да се та ствар оконча мирним путем, и то на тај начин, да стари господин да 20.000 марака »превареноме младожењи«. Стари господин платио би и дуплу суму. Изненадна опасноот од апса и бегство »графово « учинило је крај овоме плану у сред његова извођења. * Врло су чести случајеви, да матере дођу у какву кућу, погоде стан, оставе дете код газдарице, под изговором да ће се одмах вратити, па оду и никад се више не врате. Или мати (издајући се под лажним именом) однесе своје дете каквој жени која се занима чувањем туђе деце. и оде под изговором, да са мужем одлази на пут за недељу дана, па се више никад и не врати. Или најзад у сред чаршије или парка, где се деца играју. мати да своје дете ма којој личности с молбом да га причува док сврши посао или док нешто купи у трговини, па у највећем трку бежи и оставља дете' самој судбини. * Једна жена, безброј пута кажњавана за варалиштво, присвајала је себи племићока имена, и на тај начин лако долазила до познанства са господом. Нарочито је радо хватала у своје замке неискусне студенте и младе ОФицире; прилазила им је на улици, представљала се као »граФица од Х (( и жалила им се на свој неописани малер, како је задоцнила за последњи воз крји би је одвезао њеној кући (у предграђу Берлина), а случајно иема код себе новаца Да би могла узети кола, па просто не зна шта да ради. Младога човека учини пресрећпим пријем понуде да »графица« иде с њиме у стан или хотел; он сматра као особиту част да буде што дуже у блиским односима са тако високом дамом и да њој за љубав учини излишне издатке, па ма и велики били. Као нарочиту награду за ритерске услуге, графица нуди младоме човеку своје посредовање да се ожени богатом девојком из њенога племићскога, сродништва. Један је студент потрошио на њу преко 3.000 марака, па ипак иошто је тако окуно пла-

тио ту школу, доотавио је »граФицу« полицији. * У Берлину, у улици Хициг, служила је једна девојка код једнога доброг газде, и на улици се упозна са два млада човека, који јој се понудише да је прате, а за тим да сутра дан, у недељу, учине заједнички изтгетг Девојка доби одобрење за излазак од свога господара, и у недељу по подне нађе се у кафани код »Велике звезде«. Ту је очекивао већ једав јучерањи познаник, представио се као грађевинар Б., те се заједно одвезоше у ШмаргенДорФ. Успут је сазнао од девојке, да има код себе кључеве од куће, а тако исто и од спољних врата и позадне капије, и да ће гоеподар ићи то вече у позориште. Кад су дошли у сеоску каФану, причекао их је познаник С., који предо у гардеробу све њихове ствари, а реверс од ствари из гардеробе узе код себе. Кључеви од куће у којој је девојка служила, остали су у њеном горњем капуту, који је предат на чување у гардеробу. Једиог згодног момента '. отиде у гардеробу и узе из девојкиног капута њене кључеве, а на место ових осгави три друга. За тим се оирости са девојком и својим другом на »кратко време (( и отиде поневши собом реверс од гардеробе. Девојка је одиграла са својим пратиоцем још неколико валцера, па кад се онај други познаник није вратио, она захте да оде кући. Али пошто гардеробер није хтео дати одело без реверса, то су морали да чекају док и последњи гост није отишао из каФане. Б. је био необично љут услед таквог попоступка свога пријатеља, који је заборавио своју дужност и свако каваљерство. Најзад се крену на пут, испрати девојку само до Корнелијусове улице и ту се опрости са њом. Кад је ова, без икакве слутње, приспела кући, најпре увиде да су јој у џепу били лажни кључеви, и најзад, на своје највеће занрепашћење, да су у кући били крадљивци. Украдено је ствари у вреднооти 2,000 марака. * Исти злочинци, у друштву са још једним крадљивцем, извршили су два слична дела у Шарлотенбургу. У првом случају била је жртва служавка једнога ренти.јера. Упознали су се са девојком и одвели је у један локал на игранку. Док је Б. забављао девојку, она двојица, С. и I >.. отидоше под изговором да доведу своје сестре. Чекали су их неко време, па се онда изгуби и Б. Девојка се убрзо утешила и продужила игру са другима. Кад се вратила кући, имала је шта и видети: крадљивци су сву кућу претресли и однели оно тпто је било од вредности. — У другом случају једна је девојка примила у кућу овога господара три човека и угостила их доручком. Том је приликом једап гост, В., улучио прилику и из отворенога ормана придигао неке сребрне ствари. Сва тр 'јица су по том доиали шака полицији п за дужи број година удаљени од друштва. У Паризу ое скоро деоило, да се један господин са горнођом враћао у вече из