Полицијски гласник

СТРАНА 132

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Ј 17

да би једно обште одсечно мерило у овоме уједно и многе незгоде у себи садржавало. По разлики имовног стања обштине, према множини и многостручности послова у појединим обштинама, види се како најцелиоходније да се плата има у појединим обштинама, у разнои количини утврђивати, јер и досад се са више страна могло чути изјавл>ивање, да би требало, нарочито но селским обштинама, плату кметовима већу определити. Но како је иа другом месту казано, да се сваки, на кога падне избор, мора за председатеља или члена обштинског суда примити, то да неби одбор, имајући у виду ову обвезност, баш због ње у плати сувише економисао, казано је у чл. 69. пројекта, да ће се у извесгним приликама моћи од више власти одредити и без одобрења одбора већа плата обштинским званичницима, као што је и в. госпођинска народна скупштина у овом смислу учинила своју примедбу на горе спом 'нути поднешен јој пројект устројства обштина. И истина од свакога се у обштини с правом може искати, да за неко време принесе своје услуге обштој ствари, али неможе се праведно очекивати па ни захтевати, да ириватна лица вршењем службе за обштину подносе жртве и у своме имању, или у случају незнатности овога боре се с патњама око свога издржавања, а нарочито онда, када сво своје делање посвећује на обштинске ствари, морајући своје приватно привређивање кроз известно време напустити. А да се неби ни у овоме одре^ивању веће плате званичницима обштинским од стране надзорне власти, даље ишло него што је потреба, учињена је предохрана у томе, што ће у таквим случаима овакова питања ићи на решење Министру Финансије, који ће по овоме у споразумљењу с Министром унутрашњи дела наредбе издати, с призрењем и на обштинске интересе и ни такве обштингке званичнике, како се неби поводом наређења закона патњама излагали. Напослетку да би се послови обштински, који се у одбору имају да решаваЈу и свргаавају, на време отправили, нагало се за сходно прописати да се одборник или дамењеник казни новчано, кад не дође у седницу одбора, а свој изостанак неоправда. Истина у чл. 71. пројекта казано је када се одбор због једног истог предмета сазове, онда пуноважно регаавају они одборници, који у седницу дођу, само ако их је трећина целог броја одборника. Но како се с једне стране већ тиме, што се због изостанка потребиог броја одборника, мора по други пут седница да сазива и ноједини одборници излажу излиганом дангубљењу и општинска дела безузрочно одуговлаче, а с друге стране опет ако одборници небуду обвезани долазити у седницу, може наступити случаи, да ни на другој седници небуде онолико одборника, колико је нуждно, да се и тада> може што решити, то је очевидно, да је са свим на свом месту наредба она у чл. 72. пројекта која каже, да ће се одборник, који не доће у седницу одбора а изостанак неоиравда, казнити новчано од 1 цванцика па до 5 талира. У нашем обштинском животу искуством је засведочено, да је нужно да се ова мера проиише, једно у цељи бржег и и точнијег вршења обштински послова, а као што је даље у овом истом члану казано, ближа правила по овоме прописаће сам обштински одбор, са коим наређењем игало се на то, да одборници несматрају ову меру само као један терет наметнут им од стране државне власти, но да је поред његове дужности уједно и њиово право старати се о томе, да обгатинска дела због немарности поједини чланова одбора нетрпе угатрба. 14. У држави несме остати ниједна јавна власт без каквог вигаег надзора, па тако ни обштинске власти. У основу

је то начело у свима државама усвојено, премда у појединостима постоје знатна одступања у смотрењу овог надзора државне власти над обгатинским делима. У земљама гди је и материјално и душевно стање државограђана на узвишенијем сгепену, обично је остављена и већа моћ обштинским властима у располагању с обштинским стварима. 13оље имовно сгање државограђана у таквим земљама даје им доста времена, да се могу и дуже бавити са стварима, која се тичу обште ползе, а већи развитак душевни опет служи им за снажно средство, да могу подиуно интересе обгатинске како ваља схваћати, нити се дати завести на пут, кои води на штету обштине. А да поред показаног узрока велики уплив имају на уређење ове ствари целцато уређење државни власти, као исторични развитак поједини земаља, познато је довољно. На спрам овде изложене околности, које су од решавајућег уплива при опредељивању мерила надзора над обгатинама од стране државне власти, гледало се, да се у овоме поставе правила, која ће задовољити потребе државне и обштинске, а да се при томе колико а могуће више, према постојећем укупном стању земље, поштеде обпггине од непотребног мешања државне власти у дела обштинска. 0 надзору државне власги над обгатинама говор је у чл. 74—86. пројекта, гди је и мерило истог надзора прописано. Тако је у чл. 76. пројекта задржато оно исто право одобравања обштинских издатака, које одбор одобри, надзорној власти, које оне и садз ио највишем решењу од 9. југ-га 1853. године ВЈУ° 660 имају, разумевајући издатке, кои нису у буџету предвиђени. Да се не би са мање старања доносила закључења од стране одбора о потреб-и каквог издатка, види се за користно ово наређење у чл. 76., по коме се потребује одобрење и од неке више власти, у смотренију закључена издатака обштински. Да со неби одношење подчињености обштинског суда као власти извршитељне олабавило, те да неби због тога у известним приликама дошло се до стања, у коме надзорна власт неможе сигурна бити, да ли ће се која њена наредба извршити, прописано је у последњим раздељку чл. 74. пројекта, да је обштински суд дужан извршити, гато надзорна власт нареди, па ако би се што при томе против обштински интереса урадило, обштини је дато право, да се може противу такве наредбе наозорне власти дат>е коме треба жалити. Неизвргаавање наредбе веће власти наличи на растројство, а ово може и теже последице за собом повући, но кад би се и сам интерес обштине таквом наредбом повредио, јер је на сваки начин лакше, баш да се таквом наредбом и уради гато протику интереса обштине, прибавити удовлетворење како прописима закона тако и повреди интереса обштинског, него да се свагда мор« двоумити о извршењу наредби, које се од веће власти издају. А ако је игде оваква мера потребна, то је стање и околности у нашои земљи необходним чине, гди је свеза између обштинских и државних власти тако тосна, које је одношење од неоцениме користи. Полицајне власти, које имају да над обштинама и обштинским властима воде надзор, имају по чл. 77. пројекта власт да могу председатеља, членове и остала званична лица оопјтииског суда, казнити укором или губитком 15-то диевне плате у случаима кад се нађе код њи неуредности и неточности. У чисто обгатинским стварима, нарочито оним економне природе, води ће обштински одбор довол^по старање, да се неправилности недогађају или неправе, али да се неби и на томе сувигае времена морало обраћати, а нарочито, да неби обштински званичници дела државна, која су њиовом