Полицијски гласник

СТРАНА 155

ега је Раваило из Драче познао у Ресави у некога Јанка да призову калу^ера .Максу и јоште кметова из Драче, ако оснедоче да је Раваилов коњ, да уапсе Јанка, и он иека каже, од кога (је) купио, и да пошљу за онога, од кога .је Јаико купио; кад они дође, онда да пусте Јанка, а оии пак да каже, ко је њему дао: тако редом док се нађе, ко је из кошаре украо,«") Исто потврђује и једна пресуда шабачког магистрата од 1 маја 1811 бр. 791, која гласи: »дошао к суду Јован Мијатовић из БадовиНаца, и познао свог коња у Нинка Иуљукбаше из Јаловика, кога му нестало пре 6 година и судом повратио. Но истог коња показа Јован Станић, да је купио од Николе СтојиКа из Дробњака, а Пикола купио из Толисавца од ТриФуна, а Трифун купио од Стевана Т\урчића из Иетловаче, а Стеван са друштвом својим украо од Јована Мијатовића. Тако ми иресудисмо : да се коњ Јовану Мијатовићу поврати, а ови како су један од другога куповали, да новце иоврате, и Јовану Станићу 58 гроша, што је за коња, дао, да исплате." '") Већ по томе само, што је свод био доказно срество само аа једно кривично дело, био је у мггого мањој улотреби од лаклетве. Сем тога, свод је, као доказ и код крађе стоке, све више ишчезавао тако, да га у доцнијим пресудама врло ретко или готово никако не налазимо. Ииједна уредба о њему не говори, из чога се може извести, да га је нестало пре но што је његова употреба, онако исто као и употреба заклетве, прећутио забран.ена доказним правилима од 1812, која свод I! ие номињу. (наотавиће се) Д-р Бож. В. Маркови*. О П Ш Т И Н А »••* (НАСТАВАК) Али како је он, ис/гина у много друкчијем облику, био предмет оцене и од стране Н. Скуггштине дрзкане о В.-Роспојиии 1864. године, и она учинила и извесне своје примедбе, [>ед је да и те напомене нагласимо, те да се види, докде је ишао захтев самих предстаиника народних онога времена у опоме погледу. Како су ове нримедбе кратке, то ћемо их овде изнети у целини. Оне гласе: „ПРИМЕДВЕ народне велико-госпођинске скупштине на материјал аа еакон о обштинама гра^анским 1. У §. 36. требало би последњи став изменити, па да и други грађани могу за себе послати на општииски рад замену у људма, кои су сиособни за тај носао, а да не траже за то допуштења од власти, јер би то било теретно и дангубно; 2. §. 56. да се дода, да буде кажњен сваки кои не дође на збор обштински, а не извини се довољпим узроцима; 3. §. 84. да се измени што се тиче чланова обштинскога суда, па да остане тако, да, осим председатеља, ие буде више од двојице чланова у сваком обштииском суду, макар се обштина састојала из вишс села: 4. К. §. 86. да се дода ово: кад би се увидело, да је мала плата кмету, који се постави у које село, онда надлежна 26 ) Кара-Ђорђев деловодни протокол 17 087. 2 ') Гласник Ц од. Протокол шабачког магистрата 197 Ј\» 971 ; исто и 375, 450, 792 и др.

власт може одредити томе кмету плату, а обштина биће дужна давати му је. И 5. У. §§. 120. и 124. да се изос-гави реч о бирњу преседатеља и чланова обштинског суда, па у §. 125. да се дода ово: Кад треба да се бирају ти обштииски звапичници, онда се састају кућне старешине, па из сиоје средине на сваку десеторицу њи одређују гласап.ем по тројицу као одборнике, а иосле ови изберу кметове.« И ако се у протоколу IX састанка редовне Народпе Скупштине, држане 27. августа 1864. године, нарочито наглашава, како је између народних посланика и госиоде Минисгра било разговора »о многим појединим одредбама овога иројекта", ипак јако пада у очи, да се Скупштина задржала само код седам чланова овога пројекта. Ово слабо интересовање, да не рекнемо равнодушност према једноме закону, који непосредно и у првом реду иора и треба да интересује народне представнике, п])осто је неразумљиво. Ако би га објашњзвали савршенством самога пројекта то би била заблуда; а ако би покушали да то објаснимо тимс, што би признали да народ у опште није давао важности уређењу општина, онда би му чинили иеправду, јер и ако су се на неким ранијим Скупштииама, па и на самој овој чули и доста, конзервативии погледи, опет је општина била предмет приличнога старања нарбдног, бар у ономе делу, који пружа народу право избора општинских часника. Наравно, да су се многе Скупштине разликовале у оцепи овога права, јер су га извесне желеле проширити на већи број гласача, а неке задржавале само за кућне старепшне; али као што смо и раније нагласили, увек се истицала жеља, да то право нарочито остане неокрњено. Само се ипак мора признати. да Велико-госпођинска Пародиа Скупштина није поклонила овоме пројекту довол.но пажње, и да су јој и примедбе, које је учинила, неодређене. Јер, докле у чл. 56. пројекта тражи измену у томе, што би се казпио сваки онај гласач, који на збор не до1)е а изостанак не оправда, те тако значај збора хоће да издигне и грађапе припуди на вођење рачуна о општинским интересима, дотле код чл. 125. тражи да се ово ираво да само кућним старешинама. По томе изненађујуће је, да је сама влада натлла разлога да ово право прошири, и пренесе га по селима на све пунолетне грађане, задржава.јући, наравно, ипак посредан начин бирања. Имајући пред собом овако и писмо Министра унутрашњих дела, и примедбе саветске и скупштинске, ла чииећи поређење између погледа изнесених у њима, морамо признати, да је Државни Савет био либералнијих погледа и од Мипистра и од Скупштине. Наравно да тиме нећемо да кажемо, да би све то, што је он истицао било боље од оиога, што је изношемо са опе друге стране, јер је све то зависило од прилика, у којима се онда налазио наш народ, али ипак истичемо то као разлику погледа. После овога, ред је да се вратимо на сам закон о општинама од 1866 године, те да на тај начин одговоримо раније посгављеном питању: шта је овај закон пружио народу, и је ли задовољио захтеве прилика и времена? И одмах морамо да признамо, да је закои веома брижљиво израђен. Онај нериод од 26 година, који је претходио изради овога закона, као период самоуправних општина, пружао је могућности да се и горе на врховима запазе и уоче многе ствари,