Полицијски гласник

СТРАНА 156

које. су имале да се обухвате и унесу у закон, те да он одговара потребама онога времена. а и материјал, који је ирибрап од нижих власти, пружао је обилате могућности за то. Све је то, пак, после систематски сре^ено и дотерано, и пошто се у два мах;1 чуло и мшиљење Државнога Савета, па чак и једне скупштине, као што смо панред видели, онда је преносећи и знатне уредбе из странога законодавства, дошао закон. Ако погледамо како се олако и на јуриш пишу закони за неколико последљих деценија, онда мор.амо признати, да оу наши стари то радили много озбиљни.је и сређеније, те отуда наше раније законодавстио знатно одмиче од онога познијег и у јасности и одре^ености својих одредаба, и у томе, који с.е закони новим замењују и укидају, те се није могло догодити, да по два закона регулисавају један исти одношај, као г.ц.т.о је то доцније бивало. Својим одредбама, закон је овај из основа изменио дотадашњу нашу општину, нарочито у самоуправном погледу. Ако је дотле круг њенога самоуправног рада био неоиредељен и скучен; ако је туторство власти било тако осетпо, закоггом овим је све то измењено. Стварајући општину по принципу монархиско.-уставIге општине, законодавац је дао народу све повластице, које су пружали и закони много папреднијих држава. Тако, он је пружио п}»аво гласања на збору по сеоским општинама свима пунолетним грађанима, без икаквог цензуса а у варошким општинама везао га за цензус од 0 талира (чл. 14. зак. о општинама), те је, тако, у погледу сеоских ошнтина био напреднији од садашњега закона (види чл. 30. садашњег зак. о општинама], све и кад се узме у обзир оно ограничење из тач. 5. ондашњег закона. Пружио је збору непосредно право бирања општинских одборника а посредно и кметова. Поред овога права гласа, иружио је он опгптини широко право самоопредељења. Да би то било очевидније, ми ћемо овде изнети извесне одредбе, које утврђују права: суда и одбора. Тако чл. 35., који говори о суду као власти општинској »која има да заступа и чува обштинске интереее," оставља ова права суду: »1, бира писара и друге званичнике обштинског суда, и предлаже ји на потврђење непосредно надзорној власти; Избор лекара и инжињера поднос.и се на одобрење надлежном Мииистру; 2, управља обштинским имањем, старајући се да сс гпто од истога не окрњи неумали и неуништи; 3, располаже обштинским приходима; 4, предлаже обштинском одбору суму, која је потребна да се као прирез покупи, па у сагласију са одбором располаже исти, као и друге обштинске терете, на поједине житеље; 5, води рачун о свима приходима обштинским; 6, води бригу о сиротињи обштинској ; 7, надзирава над туторима, који рукују са пупилним имањем, па кад примети да тутори несавесно поступају са, пупилама и њиховим имањем, извештава о томе надзорну власт; 8, даје сведочанства о владању поједипи житеља, о њиховом стању, имању, еродству и другим њиховим личним одношењима; 9, уверава се, да ли се протоколи крштени, венчани и ум))ли уредно воде. У селским обштинама ово ради надзорна власт;

ВРОЈ 19

10, садеиствује при погшсу житељства са државиим властима. Води тачно списагс чланова своје обштине, списак лица способни за гласање на збору, као и списак они лица, која еу дуЈкиа порез илаћати; I 1, чува сва обштинска нисма, акта, књиге и томе подобно; 12, издаје сведочанство о томе, да је неко лсив, да се налази у обштипи и тим подобно; 13, управља обштинском погптом, помоћу које стоји обштина у поглтанској свези са другим суседним обштпнама; и Iприма и одпушта обштинске служитеље.« По члаиу 65. поменутога закона, одбору је дато право састављагва обштипског буцета и прегледап>а обшгинских рачуна, а чланом 66. уз остало, дата су му и ова права решавања: »2, да ее заведе неко ново обштинско звање, или да ее умножи брои општински званичника и служител.а; 3, да се ко овласти, да може обштипу у парницама ггрсд судом заступати; 4, да се одобри куповина и продаја као и давање под закуп непокретпи добара; 5, да се обштина може задужити (п.о одобрењу випге власти),;. (). да се предузму ма какве обштипске грађевине; 7, да се на обштину разреже прирез, или иначе да со обштина прими ма каквог терета, и да се расПоређује израда јавних послова кулуком. Сем суђења грађанских спорова по грађапском судском поступку, и кривица по полицијско.ј у]»едби, државЛ је па оиштину иренела још знатан део иослова, од којих су неки дотле припадали само дрлсави. Ти послови побројани су у чл. 34. зак, који гласи: »Обштински суд, упражњавајући полицајпу власт, врпш следеће послове: 1, стара се о чистоти у месту и околипи; 2, стара се о безбедности лица и имања у обштини; 3, води надзор над обштинским и државНим зградама, које се у об.штини налазе и које су његовој бризи поверене; 4, стара се о добром обдржавању ћуприје. друмова, о обалама река и потока; 5, стара се о предупређењу пожара и о средствима иа гашење; 6, стара се о бдржању здравља људи и стоке у обштини; 7, води надзор о разним мерама, коима се служе трговци и други људи, кои на меру што продају, и у опште да се преваре недога^ају; 8, надзирава над меанама, каФанама, гоотионицама, да ли се извршују прописана правила; 9, води бригу, да ко не даје повода и не иде на руку развратности и скаредности, па. све, што је прбтиву морала и благи обичаја има да одклони: 10, нредставља државним властима своје санГИтеље, кои желе добити путне исираве за стране државе; 11, води списак странаца; 12, надзирава над лицима, која су од суда или од полицајне власти стављена под надзор, а за лица покварепог и неморалног владањачини, сходно закону, надлежне кораке; 13, стара се о томе, да у обшт-ини не буде просјака и беспосличара; и 14, настојава, да родитељи своју децу у школу шаљу. (иаотавиИе ое) Днмитрије С. Калајџић.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК