Полицијски гласник

Б['ОЈ 19 АМЕРИКАНСКА КРИМИНАЛНА ПОЛИТИКА ШЖОД иа ЈЕДНО 'Г ЈАВНОГ ПРЕДАВАЊА м|)ОФосора Вг В. Ргеи(1еп4(1а1-а На скупу чланова немачке групе Ме1,ународног Крпм. Удрунсења, одржатом 8. септембра 1906. годНпо новом), угледн.и праиник и тхроФ. у Франкфурту на Мајни 1)г. Кгечс1еп1ћа1 дрдгао је иредавање о горњој теми, ко.је је наишло на најживље одоораван.е свију присуних правника. Ми ћемо на овоме месту изнети у изноду садржину овога поучног продавања. У почетку овога предавања говорник је утврдио, да су у Америци још пре неколико деценија практично остварени по некик])иминално-политички предлози, око којих се у Немачкој данас води жива теоретичка прелирка, као о лредлозима из програма нове школе. И што је још најбоље ти су предлози остварени у свакој од савезних дрнгава на други начин, тако да нам се тиме пружа драгоцена могућност да можемо упоредити разне системе. Нре него је нрешао на значај американске кјшминалне политике, говорник је наговестио, да не треба сматрати као да су- тамо преко океана сва људска уре1)вња без икаквих мана. И слика американских казнених прилика није без својих мрља. Тамо пре овега недостаје свака повољна статистика.. Та млада а велика земл.а нема чак ии приближно нешто, што би одговарало одличној немачкој државпој криминалној статистици. Али, тамо се верује, да се и без-ње, на основи других извора, може знати, које мере из ноиога система треба одржати. Говорник иије наитлао у Америци ни на једног стручњака, који би ма и најмање био некритичан за питања о њиховим криминалнополитичким уређењима. Зато би баш и било погрешно и неумесно, ако бисмо ематрали, да је за оцену употребљивости америкаиског извршења казне потребно да чекамо, док Америка не добије своју уређену статистику. Као другу ману имамо за тим једно зло за америчко чиновништво — 8роН >у>1ет. противу кога седанас водиупорна борба: зло је у томе, што се у казнене заводе иостављају многа стварно неспособна лица као владине присталице, а одатле се терају најспособнији људи. К тому долазе и други недостаци као злоупотреба са дневницима шериФа и уплив политичара на извршење казне у поједииости. И са њиховим малим затворима — ЈаНе —, који у неколико одговарају затворима код среских судова у Немачкој, не могу се баш похвалити Америчани. Уверавање директора једнога таквог угледног ЈаПв-а, како он не допушта играње карата његовим затвореницима, показује један њихов недостатак тешко разумљив за нас. Па и код самих њихових нових казнених завода — Ке1огта1опев — није баш све, како би требало да, буде. Негде је настави одречен сваки уплив на трајање казне, а на другом месту је прене.брегнута телесна насгава. На трећем месту опет ћелије за два лица знак оскудице у простору —нагоне на превремена отпуштања.

110ЛИЦИЈСКИ ГЛА СНИК

Толико о мапама, које ипак представљају само сенку крај велике оветлости. Али опет не треба узети, као да би свз оно, што је за Савезне Државе доб]»о и опробапо, било одмах добро и за Европу. То све завис.и од прилика сваке поједине земл.е. За Немачку су од битне важности америчка уређења баш на криминалнополитичком пољу за то, што је тамо и у Немачкој развитак ишао потиуно паралелно. И у Америци су иекада биле у љутој борби казне одмазде и циљне казне, иа се често пута још и сада чује ио који одјек те борбе. Некада је дух освете владао и америчким казненим заводима. Што је ово схватање казне тако брзо потиснуто заслуга је не само правника, који оу у главноме стално били у опозицији, већ и теолога, социолога и учитеља. Свакако овом напретку јако је помогао и сам карактер народа. Он има нарочитих својих одлика. Уз то он је богат, он воли своју децу и о н.има се стара покашто на дирљив начин ; Унија би се спокојно могла назвати земљом старап,а ом.ладину. Резултат развитка није био уклањање етарога система. Широке области у Америци и данас нринадају казни одмазде, на основи које у већиИи државица влада за убиство смртгга казна. Говорник је приоуствовао једпом извршењу ове казне електрицитетом у државном казамату у месту Аићиги и по утшмима, које је он добио, налази да такво извршење није препоручљиво за Немачку. Стари с-истем одмазде важи између осталог начелно јога и у државним казаматима (81;а1;е Рпзопај, који одговарају немачким робијашницама (2исћШаивег). Али и у њих овде, онде већ снажно продире нови систем са неодређеним казнама, прогресивним системо!м и т. д. Свакако да тамо преко има људи, који с неповерењем гледају на ову или ону нову меру. Али бар говорник није наишао ни на једног човека, који би у иачелу био противник укунног новог система, и који би стари систем одмазде као такав још хвалио, ма да тиме неће да каже, да баш нема ни једног. У Америци дакле влада нови систем. Основа, на којој он почива, претежно је ооциолошко ехватање злочина; биолошко схватање потиснуто ;је као и у Немачкој, апре свега у Међународном Крим. Удружењу. Мишљења свију меродавних људи за казнене послове, директора завода, и социолога показују увек, да опи усвајају претежни значај друштвених Фактора код злочина. На тај начин унапред је одређен задатак суда и казнено-извршних власти. Ко у учиниочевој околини, васпитању и т. д. види најглавније погодбе злочина, тај мора у сваком поједином случају прво да констатује те погодбе, па за тим да гледа да их за будућност измени! Обадвоје ово врши се у Америци. Један судија, борац за особене судове за омладину, вели да за судију није главно утврђивати, шта је и како неки дечак украо, већ зашто је украо и како <-е може спре-

СТРАНА 157

чити поврат ? Тако смо дошли до питања: шта се чини у Америци, да се постигне тај крајњи циљ еваке криминалне иолитике, да се сузбије поврат? Одво.јмо за то старе од младих злочинаца. Мало се што хможе казати о коначпим ]»езултатима учињеним за старе злочинце иа били опи злочинци из „навике или по позиву (проФесионални). Социолози за њих препоручују неодређене казне, које су па њих већ примењенб у ионеким државама, као у држави, СоппесПси!; и другима, али је и то'лрлмењивање колебл.иво , јер се у понеким државама ове казне укидају тек што су уведене, па ое ио том опет јављају телгн.е за поновно увођење. Али тежиште американске криминалне политике лежи у постулању <;а иочетницима у злочину — са омладином и онима који се први пут кажњавају. Ова три наслова показују сав посгупак ирема овим лицима: I Пожфвнџ 'сп<?тем .(КеГргта1;огу ЗувГет)', II Пробац>е (РгоћаНоп) и III Судови за омладину (ЈиуепПе СошЧв). I. Поправни систем. Још од 1825. год. поотоје у Унији поцравне гаколе (КеГогт Зсћоок) за малолетиике по правилу иреко седам па до петнаест или гаеснаест година. Проширење псиравних принципа остварепих у овлм школама на с г га|)ије особе до 25-те год. ј,(Пеноипванија), 30. (Њујорк), на и 40-те (Меоачусетши стварање иоаравних казнених заводаЈ. (КеГогт Рг180П8) за та лица није постигнуто без борбе. Главна заслуга за то принада првом америчком конгресу за казнене заводе одржатом у Цинцинату 1870. год. Поправна казнапрви пут је у пуној мери нрактично остварена у казненом заводу државе Њујорка, у Елмири. У опште у реФормпе казнионице могу бити упућени само они малолетници (у горе пом. ширем американском смислуј, који јогл нису искусили казну лишен.а слободе због злочина (Ге1опу), новаци у овоме смислу. Свуда важи начело, да за малолетнике морају бити иарочити заводи, а не оамо нарочита одељења у истоме заводу. У Немачкој за малолетнике поотоје у оппгге само два особена казнена завода, у осталом поотоје само особена одељења код појединих казнених завода. Али се тамо разликују једно од другог и обе врсте поправних завода, реФормне школе и реФормне казнионице, што је могућно више. Оба хоће поправку, само што је у казнионицама оштрији запт пего у школама. Поправне школе мењале су у вигае маха законски своја имена, зато, гато их је народ једвако оматрао као казнене заводе. 0.:е и по спољашности сада имају само пролазно по нечега од казниоиица. Немају бедема и састоје се из Фамилија у појединим кућама. С друге стране реформне казниони.це свима средствима тенге за тим, да ое не бркају оа казниоиицама у стауом смислу пре свега зато, што ове отежавају напредак осуђеника. Говорнику су приповедали о нетактичпости једнога гувернера, који је заточенике ј.едног оваквог завода ословио са »осуђеници, (( па су