Полицијски гласник

СТРАНА 164

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 20

АМЕРИКАНСКА КРИ1ИНАЛНА ПОЛИТИКА ИЗВОД ИЗ ЈЕДНОГ ЈАВНОГ ПРЕДАВАЊА и|10Фесора Бг В. Ргеи(1еп4ћа1-а (СВРШЕТАк) И то се морају у трима областима показати повољни резултати: у школи, у занатској настави и у дисциплини. Срачунавање напретка врши се на основи Магкеп8уа1;ет-а, који омогућава да се у свако доба може утврђивати марљивосг осуђеника на свима пољима његова изображења и тиме ствара драгоцену контролу за директора према његовим чиновницима и за надзорни савет према директору. При процени напретка сваког појединца мора се водити рачуна и о његовом природном дару, дакле о релативном напретку, да не би било неправде према онима који су тупавији. б) Из поправног циља казне непосредно следује као друга карактеристика новога система, тако звана неодређен а или, као што се сада чешће чује у Америци, неоограничена осуда. Основна, мисао, на којој почива ова осуда, са свим је проста. Треба злочинца васпитати у реФормној казнионици. Ко пак може на главном претресу предвидети, када ће се посгигнути овај циљ ? Није ли то пуки случај, ако се то по кад што у поједином случају погоди? Ко хоће озбиљно да казном васпита — а то ми несумњиво хоћемо код малолетника — тај мора одгодити одре^ивање крајње границе осуде, другим речима мора доћи до неодређене осуде. Нротиву ње постоје извесне предрасуде због придева »неодређена« осуда. У ствари пак оне данас бар у Америци нигде нису стварно неодређене. Свуда, где су уведене, одређивана им је највитла г]'»аница трајања, а у многим државама и најнижа мера. Могућно је, да ће тежње за аисолутном неодређеношћу бити једном остварене; за данас је израз „релативно неодређена осуд а к (Лист) погоднији. Што се тиче разних система за она ограничавања трајања осуде, то се одређивање законског максимума свакако правда тиме, што у њему лежи гарантија за индивидуалну слободу; на против по говорникову мишљењу није за препоруку и законски минимум, који неки препоручује, међу којима и Лист, јер је то сувишно а и штетно, пошто у извесним приликама смета заводу, да отпусти кога, који је сазрео за отпуст. Најсумњивији је пак судијски максимум, јер он према америчком искуству води обилажењу неодређене осуде. Могло би се одобрити, да судија у обиму законског максимума код појединог случаја одреди и од своје стране један максимум. в) Уз прогресивни систем и неодређену осуду долази као завршетак извршења казне у заводу условни или привремени отпуст, Ко се добро владао извесно пррписано време и посредством заводског директора, или пријатеља или родбине има изгледа на какву пристојну службу, тај може бити условно пуштен од заводског надлештва за отпуштање. Условно отпуштени по отпусту подлежи извесно време заводском надзору,

који траје у понеким државама најмање годину дана, а у неким оа.мо кратко време од 6 месеци. Тај надзор није полицијски, већ добротворно старање, које обично врше надзорници (Раго1е ОШсегв), који се или нарочито постављају или су почасни, или представљају мешавину обе ове врсте. НајчешКе су ови надзориици чиновНици добротворних друштава, који су као такви извежбаии овоме ггослу, Њихов ј.е задатак, да са отпуштенима одржавају сталне везе дописивањем, посетама и т. д. Ако се отпуштепи за одређено време добро владао пушта се коначно, иначе се враћа поново у завод без нове осуде. Има и приговора, који се чине овом у кратко скицираном реформном систему. Да поменемо неколике: 1. Тврди се да над овим сисгемом влада дух сентименталитета. Ако то у ствари где год и постоји, кривица је до заводских чиновника, а не до система, али говориик тога сентименталитета није запазио у реФорматоријама. Осуђеници морају напрегнути све своје силе, да дођу до привременог отпуста; тај ,је утиоак, ко.ји дају ови заводи. Бапг се чрави, злочинци више боје нових завода, и ако у н>има им.а по која угодност, него ли старих, из којих морају бити отпуштени тачно одређеног сата, дакле у којима се немају ничега бојати. Добар тон и поверљивост у поступању са осуђеницима није никаква иротивуречност, јер те врлине прелазе на њих. Привремеио отпуштени дописују се I са заводом јављајући свакога месеца о своме кретању. Говорник је нотирао леп случај, где се један од ових отпуштених осуђеника обраћа иисмом управнику завода у Елмири за допуштење, да може посетити завод са једном девојком, која с њиме ради у истој радионици, и моли директора, да тој девојци каже коју добру реч о њему. Дисциилинарна средства свуда се све више и више ублажују, али и то опет из обзира целисходности, а не из претерапог хуманитета. Тако, сад се затварања у велике, осветљене, ади апсолутно изолиране просторе, много вигпе претностављају мрачним ћелијама, у којима затвореник често пута или спава или постаје огорченим или упорним. И телесна казна избачена је из реФорматорија културнијих држава, јер она, како се тврди, демора,лише једновремено све и учеснике и присутнике при извршењу ове казне а остале осуђенике огорчава и на тај начин се осујећава циљ казне. 2')' У борби противу реформног система наводи се и то, да тај исти систем подиже лицемере. Има свакако и таквих осуђеника. Али ко је за одређено време из лицемерства назио не само на дисциплину, већ је за то време »излицемерио« и тражене напретке у школи и у занатству ако се такво лицемерство у опште да замислити — код тога је онда лако могућно, да је из његова лицемерства постала навика за добрим. 3.) Тврди се да у Америци одлучују отпуст из завода уиравни чиновници и због тога се у Ввропи сумња, да ти зависни чиновници не дају никакве гаран-

тије противу злоупотреба тог њиховог права и моћи. Међутим тамо овај посао не врше претежно управни чиновници у нашем смислу, већ колегије, састављене као норотпи судови или 8сћбГГеп§-епсћ1;е. На много места и сам директор завода има само право предлагања, не и право присуствовања и гласа у одбору за отпуст. Овај се одбор обично састоји иа је^ног реда угледнијих грађана дотичпе државе. Недавно је у држави Њу-Јорк, да би се пресекли сви прекори, установљено за један завод нарочито надлештво за отпуст, у коме је јако заступљено судско вачело, тако да се ова тела по своме склопу приближују судијским колегијама на главном претресу. 4) Још неколико речи о трошковимн. Један систем, који у место надзорника употребљује учитеље, мора у толико и веће трошкове изаз-вати. Уз то долази и врло интересантно искуство, да неодрсђене осуде просечно иродужују трајањ осуде, — заштита друштва, а не блашп ирема злочинцу, њихов је руководни мотив Али с друге стране опет осуђеници сада марљивошћу више привређују, или више губе него раније, ако симулирају неспособност за рад. Они такође сада, погато у друштву раде. више употребљују машине, него ли у изолованим ћелијама старог пенсилвапског система ; рад је дакле продуктивнији. Али батн и да има неке разлике у трошковима, то само не може бити разлог про тиву новога система. Не сме се заборавити, да је овде у питању алтернатива »спасавати душе или доларе, (< како се вели у Америци. На крај крајева није скуп ии један систем који пружа релативно мајвеће заштите нротиву поврата. Нетреба још заборавити ни то, да ове трошкоке примају и подносе грађани Уније, које ми иазивамо »практични Американци.« II. Пробање. У сваком заводском васиитању има нечега неприродног. Свако ограничавањ< слободе, које је неизбежно у заводима отуђује слободу и лако рађа институтске биљке. За то Америчани сматрају завод као последње средство за васпитање младих људи. Ако су они само наиуштени онда се радије унућују каквој Фамилији. Ако су малолетници злочинци, у Америци се често чују жалбе,' да је онда тешко за њих наћи погодну породицу; њихова сопствена породица обично је незгодна, а туђе згодне Фамилје по правилу их не примају. У толико већи значј има у Америци установа пробања (РгоћаПоп — првобитни облик условне осуде) која је први пут уведена у Масачусету шесетих година прошлога века, а до сад су је усвојиде најмање 10 држава и 15 од 25 највећих градова. у Унији. Нробација не одговара са свим ни немачком условном одлагању казне, ни условној осуди. Код пробације и недолази до осуде; амерички судија, пошто се угврди кривица, одлаже изрицање пресуде и ставља кривца под надзор једног лица, да га назовемо надзорником (РгоћаГтп