Полицијски гласник

ОТРАНА 178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

Вредност свих ових паљевина износи око 5.500 дин. Опасне крађе извршене су; у срезу космајском 9, у срезу пожаревачком 8, у срезу тамнавском в (2 пронађене), у Београду 6 (2 пронађенев у срезу пољаничком 5, у Нишу 5 (3 пронађене). у срезу орашком 5 (2 пронађене), у Крагујевцу 4, у срезу крајинском 4 (све пронађене), у Крушевцу 4 (3 пронађене), у срезу деспотовачком 4 (све пронађене), у срезу поцерском 4, у срезу голубачком 4 (1 пронађена), у срезу подунавоком 4 (1 иронађена), у срезу бољевачком 4:, у срезу црногорском 4 (1 пронађена), у срезу рачанском 4 (1 пронађена), у срезу трнавском 4у срезу колубарског окр. ваљевског 3 (2 пронађене), у срезу неготинском 3, у срезу левачком 3 Ц прона1)вна), у срезу параћинском 3, у срезу јадранском 3 (1 пронађена), у срезу млавском 3, у срезу жичком 3 (2 иронађене), у С])езу тамнавског 2 (1 пронађена), у срезу подгорском 2, у срезу пчињском 2, у вароши Неготину 2, у срезу кључком 2 (обе пронађене), у срезу ресавском 2 , у срезу посаво-тамнавском 2, у срезу рађевском 2, у вароши Пожаревцу, 2, у срезу рамском 2, у срезу звишком 2, у срезу моравском окр. пожаревачког 2, у срезу хомољоком 2 (1 прона^ена), у срезу качерском 2 (1 пронађена), у срезу зајечарском 2, у сре|у заглавском 2, у срезу ужичком 2, и по 1 у срезовима: колубарском округа београдског, грочанском „(пронађена), ваљевском (пронађена), посавском окр. ваљевског (пронађена), гружанском, лепеничком (пронађена), ражањском, жупском, трстеничком (пронађенаИ беличком (пронађена), моравском окр. нишког (пронађена), нишком (пронађена), нишавском, мачванском, јасеничком окр. смедеревског (пронађена), тимочком, прокупачком, пожешком, драгачевоком, и у варошима: Врањи, Ћупр-ији, Шапцу (нронађена), Зајечару (пронађена) и у Ужицу. Вредност свих ових крађа износ.и око 21.500 динара.

Здонаиерних ноншптаја туђих ствари било је: у срезу трстеничком 6, у срезу јабланичком 2' пронађен),' и по 1 у срезовима: гружанском, брзопаланачком, левачком (пронађеиНи трнавском. Вредност уништених ствари изноеи око 800 динара. Поред изложених дела у току месеца марта извршено је још у Србији и 18 с амоубистава и то: у срезу тамнавском 3, у срезу алексиначком 2, у срезу рачанском 2 и по 1 у срезовима: оба посавска, ресавском, бањском, рађевском. прокупачком, моравичком, жичком и у варошима: Пироту, Шапцу и Прокупљу.

Ова самоубиства извршена су: вешањем 8. ватреним оружјем 8, туиим оруђем 1 и тровањем 1, а узрочи њиховом извршењу леже: у душевном растројству за 6 случајева, у страху од казне за 3, због болеети за 2, у домаКој расири за 1, у грижи савести за I, и због туге за 1 случај. За остале случајеве узроци су непознати. Један покужај самоубиства извршеа је у Београду, ватреним оружјем, због беде. Општи преглед до сада изложених дела овакав је:

О К I' У 3 И

Округ београдоки ваљевски >? врањски • • » крагујевачки » крајински • крушсвачки моравски нишки • • пиротски подрински • ноЈкаревачки руднички » смедеревски » тимочки • • » топлички » уЈКИЧКИ • • » чачански Управа града Београда

Свега:

Рч

0) м

О Н

аЗ Он К

95 д

167

а м м в СЦ ј ^Н |

к .

сб о

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Одељења Министа])ства Унутрашњих Дела, 18. маја 1907. год. АБр. 730. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0 ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) 6. Исираве. Као доказно срество служиле су и исираве. Услед слабо развијенеписмености, исправе су се ређе иојављивале као доказ, па их за то ниједна уредба до 1842 год. и не помиње, али се из појединих сачуваних примера види њихова употреба као доказа. Тако, из пресуде, којом је неки Срећко ПауновиК из Душћа 21 октобра 1823 осуђен за убиство Милије Маринковића онд., види се, да је исправа била доказ, јер се у разлозима пресуде вели: »он (Срећко) на испиту изговара се, да је у шали пиштољ на Милију иотегао, и некако се случајно пиштољ окинуо и онога потреФио; но то веровати се не може, ибо по гласу вишеречени госнодара Јевремови писама, пиштољ от&ј е, Мшнвд убио та с дотае та с, ноге оборити се не може, докле с горне или с долне ноге

мало Једним прстом не позатегнете, и с другим притегнув обарачу не обори«. 40 ) Цела пресуда је, као што со види, заснована на овом писму као исправи, ко.ја је у исто време представљала и увиђај и вештачење. — Сем тога, кад ое узме у обзир, да су се саслушања оптуженог, сведока, као и остале важније радње, стављале неписмено, онда је несумњиво, да су ти протоколи, као јавне иеправе, морале имати доказну снагу. Устројство окружних судова од 26 јануара 1840 у чл. 46 предвиђа »писмена доказатељства« (Збор. I 191) за грађанске спорове, али је према томе извесно, да су се она могла употребити и у кривично-правним споровима, —• Пошто никаквих наређења о исправама није било, то је њихова доказна сиага зависила од слободне оцене суда. Из досадашњег излагања јасно се види, да је доказни систем у првом периоду Кривичног Постулка био нротиван доказном систему старог Српског Права. Јер, док су доказна среетва старог права била Формалистичке природе, помоћу којих се долазило само до Формалпе истине, дотле ови кривично-правни спорови у обновл,еној Србији иОказују, да ее

10 ) Др;к. А|)х,, Кнеж. Канд. Народни Суд 1823 год.